Najstariji ovdašnji časopis za (žanrovsku) fantastiku „Znak Sagite“, počeo je da izlazi u
martu 1993.g. i do danas je objavio 24 broja - u proseku jedan godišnje (statistika,
naravno, daje pogrešnu sliku obzirom da je bilo godina kada se pojavilo više
brojeva odnosno godina bez i jednog broja). Nominalni podnaslov prvih 20
brojeva „Znaka Sagite“ glasio je „Science Fiction, Fantasy&Horor“ dok
je sadašnji „Više od fantastike“; ako
je prva odrednica bila samoodređujuća (i samoograničavajuća) važeća sugeriše
otvorenost za sve fantastične sadržaje i više od toga. Na takvoj otvorenosti
insistira i urednica Angelina Meringer
u „Reči urednice“ novog 24. broja („Everest media“, 2018) najavljujući
priče, eseje, poeziju, intervjue, preporuke i tekstove o nekim „veoma, veoma uvrnutim stvarima“. Struktura
časopisa je prepoznatljiva: „primarna“
književnost (proza, poezija) u prvom i „sekundarna“
(eseji, prikazi) u drugom delu. Broj otvara „Nesretni susret u Lankmaru“ (iz 1970) Frica Lajbera (1910-1992), klasika naučne i epske fantastike. Novela pripada podžanru „mača i magije“ koji je tada bio u
usponu i traganju za načinom izlaska iz senke Tolkinovog „Gospodara
prstenova“. Pripovest o dvojici vragolastih lopova slobodnjaka koji kradu
od esnafski organizovanih lopova u bizarnom gradu (i svetu) srednjevekovnog
„štimunga“ i pripadajuće funkcionalne magijom, sa insistiranjem na opisima
egzotičnih enterijera, okruženja, manira oblačenja i naoružanja, pleni lepršavom
lakoćom kojoj pola veka od pojavljivanja nije umanjilo šarm (ali jeste nelekturisani
prevod). U sličnom tonu teče priča „O
anđelima“, igrarija o dosadnom raju i anđelima birokratima, Hošija Šiničija, znamenitog autora
kratkih proza; ovu priču prati informativan tekst o Šinićijevom stvaralaštvu Nikole
Dragomirovića. Domaću fantastiku predstavlja 11 kratkih priča autora
različitih generacija i poetika: od „proverenih“ (Boban Knežević, Darko Macan, Dragan R. Filipović - koji se na
radost čitalaca oglasio posle dugog ćutanja) do onih koji treba da donesu dah
svežine i promena na domaću žanrovsku scenu (Vukić, Segedinac, Satarić, Milić, Petrović, Robnik, Orlović, Antonić).
Deset pesama Milana Draškovića vezuje
modernistički manir pevanja sa naučnofantastičnom tematikom koja se, pak, često
temelji na korišćenju naslova poznatih žanrovskih dela.
„Sekundarni“
segment otvaraju eseji: „Fantastična
naučna fantastika Morisa Renara“ Artura B. Evansa i „Oporuka Aleksandra Nikiforovića ili zaboravljena poruka Slobodana
Mišića Paležanskog“ Miodraga Milovanovića. Evans temeljno i argumentovano
piše o delu Morisa Renara (1875-1939),
najboljeg francuskog SF pisca u
periodu 1900-1930, otkrivajući pomake koje je doneo žanru i njegov uticaj na
savremenike i pisce novih generacija. Milovanović
se u istraživačko-analitičkom tekstu bavi delom zaboravljenog pisca S. M. Paležanskog (1903-1941) odnosno
njegovim romanom „Oporuka Aleksandra
Nikiforovića“ iz 1927.g. koji smešta u „korpus
tekstova srpske avangarde vezan za ludilo“; Milovanovićev esej dostojan je
kakvog relevatnog zbornika naučnih radova iz knjižene istorije. Uz esej je
štampana i priča S. M. Paležanskog (sa
fantastičkim elementima) „Na vratima
smrti“. U stvaralačke radionice spisateljice Keri Von i ilustratora Kristofa
Vašeja pokušala je da zaviri – intervjuišući ih - spisateljica Tamara Lujak.
Pokretnim
slikama pozabavila su se dva duža teksta:
„SFRJ: istorija jugoslovenskog naučnofantastičnog filma“ Dimitrija Vojnova
i „Holivudski filmovi o Srbiji“ Mladena
Kalpića; u oba teksta faktografija je začinjena autorskim komentarima,
anegdotama i dosetkama što doprinosi njihovoj ubedljivosti. Statičnim slikama
9. umetnosti bavi se tekst Nikole
Dragomirovića „Strip: Legenda o Isu“ o uspelom mitološko-paganskom serijalu
koji su stvorili Žan-Lik Istin
(scenario) i maestro Dejan Nenadov
(crtež). Na drugoj strani scene, onoj bližoj alternativnom stripu, stvara Bojan
Milojević Asterijan koji se čitaocima predstavlja sa 10-tak tabli izuzetnog
grafizma.
Uz
još par prikaza filmova i kompjuterskih igrica iz pera Marka Gilmora, Marije Milosavljević i Stevana Mitrova Radojčića, zaključuje se aktuelna „doza“ „Znaka Sagite“, dovoljno zanimljiva i
zabavna da znatiželjni čitalac poželi da novi broj ipak izađe u ovoj godini.
(„Dnevnik“,
2018.)
0 komentara:
Постави коментар