Istorija časopisa specijalizovanih za SF na prostorima bivše SFRJ, beleži
samo dve takve publikacije, koje su se pojavile posle nekoliko, više-manje
neuspešnih pokušaja da SF nađe svoje mesto u ovdašnjim književnim dešavanjima.
Primeri takvih pokušaja bili su npr. beogradski „Kosmoplov“ odnosno „AŠ“
koji su objavljivali, između ostalih priloga, i SF priče, „Planeta“ i „Terra“ koji
su objavljivali priče i novele odnosno romane. S druge strane, dnevni listovi
kao što su „Politika“, „Politika
ekspres“, „Verečnje novosti“ uobičajavali su da objavljuju kratku SF priču
ili romana u nastavcima, dok su časopisi „Politikin
zabavnik“ i mesečnik „Galaksija“ iz
brora u broj objavljivali priče (ređe roman u nastavcima).
Godine 1976. pojavio se
„Sirius“, u izdanju zagrebačkog „Vjesnika“, kao prvi časopis posvećen
isključivo SF-u. Do kraja 1989.g, kada se posle 164 broja ugasio, ovaj mesečnik
je objavljivao SF priče i novele, pre svega iz perioda od 1950. do kraja
1970-tih, da bi pred kraj izlaženja počeo da objavljuje i najnovija dela
svetske produkcije. Novosadski „Dnevnik“
je 1987.g. pokrenuo novi SF časopis „Alef“,
te su tako sledećih godina u SFRJ izlazila, paralelno, dva SF mesečna
časopisa. „Alef“ se, uprkos
neredovnom izlaženju, do kraja 1991.g. kada se ugasio, pojavio u 26 brojeva
ispunjenih uglavnom pričama, novelama i romanima u nastavcima, novijim delima
svetske SF produkcije. Urednik „Alefa“ bio
je Boban Knežević.
Važno je napomenuti da
su sve publikacije koje su se bavile SF-om, objavljivale i priče domaćih
autora. „Sirius“ i „Alef“ su dobar deo svog prostora
posvetili domaćim snagama.
Do početka 1993.g. u
Jugoslaviji nije bilo SF časopisa. Istina, 1991.g. izašla su tri broja časopisa
„Perpetuum Mobile“ (u izdanju Bobana Kneževića) koji je donosio
teorijske tekstove iz oblasti SF-a ali nije objavljivao priče.
Marta 1993.g. u izdanju
i pod uredničkom palicom Bobana kneževića, pojavio se časopis „Znak Sagite – časopis za SF, Fantasy i
Horror“. Do kraja 1993.g. pojavila su se tri broja časopisa koji je
knjiškog formata i obima (sva tri broja sadrže ukupno 504 strane) i izuzetno
grafički oblikovan.
U svakom broju dve
trećine prostora zauzimaju priče a ostatak ispunjavaju prikazi novih knjiga,
objavljenih kako u svetu tako i u Jugoslaviji, intervjui odnosno eseji o
SF/F/H.
„Znak Sagite“ objavljuje priče stranih i domaćih autora. Sve priče
su iz novije produkcije. U dosadašnjim brojevima zastupljeni su sledeći svetski
autori: Silverberg, Elison, King, Tolkin,
Simak, Kard, R. R. Martin, Vindž, Pračet i drugi.
Domaća dela su,
zahvaljujući opredeljenju urednika, ravnopravno zastupljena pa su do sada
objavljene priče/novele: Jakšića,
Filipovića, Macana, Skrobonje, Krstića, Kneževića, Šekularca, Markovića,
Anđelkovića, Ćurčića, Santo, Nešića. Časopis objavljuje priče koje su
pobedile odnosno bile zapažene na Konkursu
Znaka Sagite sa SF/F/H priču/novelu. Ovakvo opredeljenje časopisa, odnosno
njegovog izdavača i urednika, od životnog je značaja za opstanak i razvoj
domaće SF/F/H literature jer je „Znak Sagite“ jedina publikacija koja donosi
dela iz ovih žanrova (ostali književni časopisi retko ili nikako ne objavljuju
žanrovska dela). Zbog toga posebno raduju reči urednika koji u trećem broju
piše da je njegova želja da stvori časopis koji će objavljivati isključivo
domaće SF i F radove.
Iskreno se nadamo da će
se ta želja, uprkos sve većim teškoćama, ispuniti čime će časopis „Znak Sagite“ otvoriti novo poglavlje u
domaćem SF-u.
(1993)
0 komentara:
Постави коментар