GRAFIČKI ZAVERENIK Zoran Penevski, strip autor, urednik, teoretičar, pisac

Srpska strip scena ne prestaje da dokazuje svoju žilavost. Njeno postojanje konstantno je pod znakom pitanja, časopisa čas ima a najčešće nema, nema nikakve organizacije koja bi okupila autore (niti oni to traže), projekti uvek ’imaju šanse da propadnu’ a, opet, neprestano se nešto dešava, svetski uspesi su očiti, stasavaju nove generacije autora... Novi dokaz za ove tvrdnje je „Grafička zavera 4“ (izdanje „Samizdat B92“ Beograd, 2001.g.) u kojoj je strip bljesnuo u svoj svojoj zavodljivost obzirom da je 70-tak (od ukupno 80) strana odštampano u koloru i to kvalitetnom. Tako je 25 autora dobilo retku priliku da, u punom sjaju, predstavi svoje priče, vizije, fantazije, u rasponu od čudesnih ilustracija Bobana Savića Geta, preko raznih strip poetika (uglavnom temeljenih na andergraud iskustvu) do eksperimenata K. Zdravkovića, A. Lazara ili G. Josića i Z. Penevskog. Stripovima u „...Zaveri“ prethodi „Teorija grafičke zavere“, analitički tekst urednika Zorana Penevskog (1967), u kome on razložno i argumentovano postavlja temelje ambicioznijeg sagledavanja samog medija stripa. Ovakav pokušaj izuzetno je redak na domaćoj strip sceni, obzirom da se, nasuprot brojnosti autora, na prste mogu nabrojati oni koji se bave (poslužimo se književnim terminom) ’sekundarnom literaturom’ tj. koji pišu prikaze, kritike, oglede ili eseje, pa se zaista može reći da je na tom polju ovdašnji strip još u povoju. Stoga je angažovanje Penevskog vanredno značajno, baš kao svaki pionirski poduhvat koji otvara nove horizonte za one koji će doći za njim.

PITANJE: Recite nam nešto o prvim susretima sa stripom.

PENEVSKI: Ne mogu da kažem da postoji prvi susret jer sam oduvek čitao stripove. Takođe, još uvek otkrivam granice ove umetnosti iako sam pokušao u poslednjem, četvrtom broju „Grafičke zavere“, da dam odgovor na pitanje definicije stripa. Jedino je sigurno da je bitan deo poetike koja mi je bliska, sekvencijalna naracija, dakle, neka vrsta diskretnog pripovedanja, slaganja malih celina ka potpunoj, hermetički zatvorenoj strukturi koja može da opstane sama za sebe. Naracija (u) slikama je oblik mog nagonskog očitavanja stvarnosti.

            (Napomenimo da je Penevski i prozaista, objavio je roman „Flamanska zavera“ 1997.g. i zbirku priča „Istorija stomaka“ 1999.g. u kojima takođe primenjuje postupak diskretnog pripovednaja.)

PITANJE: Vaš rad u stripu je višestruk: kao autora i urednika, propagatora, teoretičara.

PENEVSKI: Crtanje je čin čitanja, jezik je uvek primaran. Nekoliko prvih tabli objavio sam u omladinskom listu „NON“, zatim u nekoliko fanzina, radio sam stripove za sopstveni fanzin „Čevengur“, i po tablu objavio u „Stripmaniji“ i „Novom autorskom stripu u Srbiji“. Još uvek sebe ne doživljavam kako crtača, teorijsko-kritičarska misao mi je bliža i važnija. Uređivao sam na Radiju B92 kratku seriju emisiju „Strip-hop“, nešto više od tri godine neprestano, objavio sam više eseja o stripu ali mislim da sam tek na početku. Teorijska načela uvodim sam jer, jednostavno, teorija stripa praktično ne postoji ili je suviše plitka. Ja se, opet u segmentima, krećem ka potpunijem objašnjenju pojma grafičke naracije koji jeste deveta umetnost. Paralelno sa serijom „Grafička zavera“, naročito brojem 4, koji je u punom koloru, trudim se da dokažem svoje ideje i stavove upravo radovima domaćih autora. Želim da domaći strip i teorija budu na najvišem mogućem nivou.

PITANJE: Obzirom na aktivno učešće u strip dešavanjima kako sagledavate trenutno stanje na sceni, šta je važno za njen razvoj?

PENEVSKI: Pre svega ističem poziciju urednika u ovom periodu tranzicije jer je na njima da u strip scenu uvedu pravila, vrednosti i profesionalizam. REX – kulturni centar Radija B92 iz Beograda je uspeo da za proteklu godinu objavi četiri sveske „Grafičke zavere“ – to je preko 40 autora na 250 strana, od kojih 80 u boji – ali sve to vreme nismo znali da li će se naredna (sveska) pojaviti. Budućnost je uvek stvar ličnog fanatizma i jedva vidljivih šansi. Jedino, dakle, što jeste u planu, to je novo izdanje „Grafičke zavere“, bolje od prethodnog.

(2001)