IZABRANI IZBOR „Polarisova SF antologija ’93“, izdavač Polaris, 1993.

Tradicija priređivanja antologija priča u SF izuzetno je bogata i duga. U osnovi se mogu razlikovati sve vrste takvih antologija: ’originalne’ i ’prigodne’. U onu prvu kategoriju svrstavaju se sve knjige u kojima se priče objavljuju prvi put (što je potpuno suprotno osnovnom pojmu antologije kao izbora iz već poznatog stvaralaštva). Ovakve antologije sastavljaju se tako što urednik pozove određene autore da pišu na neku temu ili na određeni način. Najpoznatija i najznačajnija ’originalna’ SF antologija  je „Opasne vizije“. Njen urednik/priređivač Harlan Elison, i sam značajan SF pisac, pozvao je kolege da napišu ’neobične, otkačene, opasne’ priče, svrstao ih u dva toma (iz 1967. i 1972.) i napravio revoluciju u shvatanju SF žanra, otvorivši mu vrata novih svetova.

’Prigodne’ antologije su knjige najboljih dela nekog podžanra (npr. kiber-panka, hard SF-a,. pisca ili najboljih priča objavljenih u toku neke godine. Ovakve, godišnje, antologije izuzetno su popularne i korisne jer njihov urednik pročita (ili bi barem trebao) sve priče objavljene po raznim časopisima i ostalim publikacijama i pravi izbor najboljih. Postoji nekoliko urednika u čiji se sud bespogovorno veruje pa su njihove antologije neka vrsta svođenja računa u SF priči za određenu godinu.

            Izložene činjenice važe za onaj daleki, beli svet. Kod nas je situacija bitno drugačija. Kao svojevrsne antologije (i to sjajne) pojavljuju se tomovi SF almanaha „Monolit“, koji objavljuje priče i novele svetske SF produkcije. U prvim tomovima objavljivana su dela iz proteklih 10-tak i više godina a sada ona koja su se pojavila u svetu pre 2-3 godine. Svojevremeno je SF edicija „Kentaur“ (izdavač „Prosveta“) objavila tri knjige pod naslovom „Najbolje svetske SF priče 1984, 1985, 1986“. Izbor priča bio je u rukama urednika koji se u priređivanju svake knjige rukovodio drugim principima pa su tako najveći deo knjige iz 1985. činile kratke priče-minijature, dok je treća knjiga bila izbor iz pomenutih „Opasnih vizija“. I knjige „Tamni vilajet“, 1 i 2, takođe su neka vrsta antologije pri čemu je kriterijum uspešnost priča na Konkursu za domaću SF priču  Znaka Sagite Bobana kneževića.

„Polarisova SF antologija ’93“ predstavlja izbor domaćeg urednika Z. Živkovića (urednika i pomenutih Kentaurovih antologija) iz antologije „The Year’s Best Science Fiction“ za godinu 1983. urednika Gordona Dozois-a (jednog od onih urednika kojima se veruje). Dakle, u pitanju je izabrani izbor priča starih 10 godina. Polarisov izbor predstavlja nam priče u tematskom rasponu od tzv. ’tvrdog’ (hard), tehnički zanetog SF-a, preko onog manje vezanog za nauku do horora i čiste fantastike, nudeći tako za svaki ukus po nešto.

U ovakvoj koncepciji antologije, kao izuzetnu pominjemo priču K. S. Robinsona „Crni vazduh“, priču o dečaku mornaru u španskoj armadi iz XVI veka, čije halucinacije stvaraju od njega neku vrstu hrišćanskog sveca. Zanimljive priče su i  „Višestruki“ R. Silverberga, o devojci koja uzalud pokušava da prodre u svet ljudi koji nesmetano iživljavaju svoje shizofreno podeljene ličnosti, „Kristalna kugla“ D. Brina, koja pleni svojom vizijom, „Zlatna vrata“ R. A. Lafertija, metafizičku igtu o Zlu kao bitnom sastojku sveta, te priča P. Kardigana „Na ostrvima“ o tropskim morima i ljudima-ribama, i „Uteha lešinara“ D. Simonsa, koja će zadovoljiti ljubitelje horora.

Sve u svemu - dovoljno interesantnih priča za jednu knjigu. Neke od njih su i prva predstavljanja nepoznatih nam autora (šteta što o njiima nema beleški) pa je tako ova antologija i neka vrsta informatora. Oznaka „’93“ mogla bi se protumačiti i kako volja izdavača da nastavi sa godišnjim objavljianjem ovakvih antologija što bi, svakako, bio potez vredan pažnje. Jer, dobre književnosti nikad dosta.

(1993)