STRIP U VOJVODINI 1997. GODINE

Vojvođanski (kao i Jugoslovenski) strip u devedesetim živi je primer paradoksa: ima ga i nema, priznat je i prezren, poznat i nepoznat... Kolaps Yu stripa s kraja osamdesetih izbrisao je čitavu generaciju umetnika i u sledeću deceniju doneo praznu strip scenu. Izdavači kakvi su bili „Dnevnik“ i „Forum“ prestali su da objavljuju stripove a nestali su i začetci strip-studio manufaktura. Činilo se da nikome, kraj propasti države, rata i bede nije do priča u slikama. Ali...  U obliku fanzina, fotokopiranih svezaka, u minimalnim tiražima i neredovnim izdanjima, iz mesta koja do tada nisu postojala u YU strip geografiji, oglasili su se novi autori i doneli sasvim nova shvatanja, novu osećajnost, mnoštvo estetika i poetika i pokrenuli novi strip talas. Ovaj pokret ‘underground’ ili bolje ‘alternativnog’ stripa (kao odrednice koja može da obuhvati svu šarolikost novotarija), krenuo je iz manjih vojvođanskih mesta (Pančevo, Vršac...), zapljusnuvši gradove kakvi su Subotica (koja je vrlo brzo uspostavila svoju scenu), Novi Sad ili Beograd. Čini se, ipak, da je kao i u rock'n'rollu ovdašnjem, tzv. provincija pokazala svoju iznenađujuću sposobnost prilagođavanja, za razliku od velikih sredina, jer su autori iz manjih mesta nosioci novog YU stripa a Vojvodina je ostala (čak i uz normalno rasipanje snaga) nosilac ovog dešavanja koje je, osim brisanja predrasuda o geografskoj podređenosti autora ili manjoj vrednosti izdanja rađenih po principu improvizacije (najbolji dokaz je kratak dah i „velikih" magazina “Tron” i “Strip manija” koji takođe izlaze neredovno), donelo i definitivno ustoličilo ravnopravnost ‘klasičnog’ i ‘alternativnog’ stripa.

            O trenutnom stanju na vodećim vojvođanskim strip scenama govore sledeći izveštaji:

                        Subotica

                        Novi Sad

                        Vršac

                        Pančevo

            (Napomena: Nekolicina autora nije pomenuta u izveštajima jer su oni „usamljenici" u svojim sredinama; njihovi kvaliteti i potencijali obavezuju nas da ih ipak pomenemo - M.Uvrtačev iz Kikinde, Z. Jaćimovski iz Plandišta, Z. Cvetković iz Kaća, V. Stankovski, rođen u Vršcu, sada živi u Plandištu i Beogradu...)

            Višegodišnja skrajnutost i besperspektivnost uzela je svoj danak u vidu okretanja dela autora isplativim delatnostima te otuda manjka optimizma u izveštajima. No, raduje da oni najuporniji i dalje rade kao i da pristižu nove snage jer svi oni su zalog daljeg razvoja stripa kako u Vojvodini tako i u Jugoslaviji (a i šire).

SUBOTICA

GRAD U CRNO-BELIM SLIKAMA

Piše Oto Oltvanji

            Subotica, uspavana i izolovana, grad je ekstrema: samo crno i belo, ništa sivo. Po različitim krajnostima životnog stila, načina umetničkog izražavanja, naizmeničnim periodima manjkavosti entuzijazma i potpune neaktivnosti. Stoga ne začuđuje postojanje jake avangardne scene i naginjanje ka underground vidovima umetnosti.

            Tako je i sa stripom. Sa izuzetkom pravog virtuoza tradicionalnijeg i prijemčivog grafičkog izraza čije se kapitalno delo jos uvek očekuje, Leonida Popovića, možda jedinog subotičkog strip autora koji je redovno objavljivao u mainstream casopisima, ali koji i sam potiče iz iste supkulturne sredine - ostatak gotovo u potpunosti spada u tu kategoriju. A da uopšte postoji nešto što se zove Subotički strip prvi put je otkrio beogradski teoretičar stripa i autor Slobodan Ivkov, inače poreklom Subotičanin, kada je 1995. u ovom gradu postavio svoju putujuću izlozbu nazvanu ‘60 godina domaćeg stripa’ i ozbiljno se pozabavio tim pitanjem u posebnom poglavlju propratnog obimnog kataloga.

            Tako stižemo do danas praktično jedina tri aktivna predstavnika subotičke underground škole oličene u 3D: trojici Damira, svakog od njih sa razvijenim ličnim i prepoznatljivim izrazom.

            Stripovi Damira Šmita izgrađivali su se pod odrednicom karakteristične „estetike ružnog", pa se tako poslednjih godina logično pronašao u srodnom mediju - crtanim romanima (graphic novels), angloameričkim izrazom iz evropske krize u stripu - što je u mnogome pomoglo narativnosti njegovih radova.

            Damir Rijović Originalov najviše od svih eksperimentiše sa svojom naracijom, služeći se vrlo nekonvencionalnim grafičkim izrazima, potpuno redefinišući dobro poznata strip pravila i ikonografiju. Najsrodniji je američkom underground stripu šezdesetih osveženim senzibilitetom devedesetih, a naglašenim u vidu duguljastih kaiševa-ekrana na crnoj podlozi koji možda najbolje ilustruju priču o „stripovima kao filmovima siromašnih režisera".

            Stil Damira Pavića (poznatijeg kao Septic) uslovljen je njegovim načinom života i imidžom. Veteran subotičke punk scene stvara beskompromisne futurističke prizore dostojne autora britanskog ‘2000 AD’, ali često ekstremnije i inventivnije, i nakon duže pauze ponovo je aktivan sa novim radovima.
Relativno slaba objavljivanost, a česta pojavljivanja ovih autora na izložbama potvrđuje tužnu tendenciju lagane selidbe stripa iz knjižara i kioska u izložbene prostore i muzeje. Čist gubitak za još jednu sve ređu vrstu: zahtevnog čitaoca.

NOVI SAD

NOVOSADSKI STRIP, STRIP KOGA NEMA

Piše Aleksandar Nikolić

            Kada neoprezno prihvatite poziv da pišete o novosadskoj strip sceni, jedino vas može radovati činjenica da je od vas tražena samo jedna kartica teksta, jer nije jednostavno pisati o nečemu što ne postoji. Novi Sad je nekad (davno prošlo vreme) smatran za jedan od centara stripa u Jugoslaviji. Postojali su izdavači, strip autori, čitaoci... (danas vrlo retka vrsta, pred izumiranjem) Izdavači su u međuvremenu neslavno propali. Razlozi za to su mnogobrojni - pogrešna poslovna politika, megalomanstvo, inertnost, podcenjivanje inteligencije i ukusa publike, „objektivne okolnosti i subjektivne slabosti"... A šta se desilo sa autorima? Neki su ostali ovde, ali rade isključivo za strane izdavače, i samim tim su daleko od očiju ovdašnje publike, drugi su napustili zemlju, ali i bavljenje stripom, treći su ostali ovde, ali su se posvetili nečem isplativijem.

            Zoran Janjetov je još 1987. počeo da saradjuje sa francuskim “Humanoidima” crtajući, po scenariju Jodorowskyog avanture mladog Johna Difoola. Serijal je završen, a svih šest epizoda se napokon pojavilo u integralnom izdanju “John Difool: Avant l' Incal”. Janjetov trenutno radi na početnoj epizodi serijala “Les Technopapes”, ponovo u saradnji sa Jodorowskym.

            Bane Kerac & Co. crtaju pod pseudonimima ili kao anonimni crtači za američke i evropske strip izdavače. Dejan Nenadov i Petar Meseldžija su u Amsterdamu i tamo se bave slikarstvom odnosno ilustracijom. Đorđe Milović je jedan od retkih koji je i dalje aktivan na domaćem terenu. Ponekad mu uspe da nešto i objavi u našim retkim, neredovnim i kratkotrajnim magazinima.

            Tako stižemo do autora koji su afirmaciju trebali da dožive tokom devedesetih godina. To su Slobodan Kovačević, Siniša Sumina, Veljko Damjanović, Mladen Oljača, Obrad Popović, Miloš Stanković, Predrag Popović, Saša Jovanović, Vladimir Bursać, Aleksandar Botić... Na njihovu, i našu, veliku žalost do toga nije došlo. Za razliku od autora iz nekih drugih sredina, novosadski autori mlađe generacije nisu želeli da objavljuju bez honorara, što ih je prilično udaljilo od, ionako retkih, domaćih izdanja. Međutim, oni nisu radili ni za fioku, praveći kapital za neka buduća, po strip srećnija vremena, niti su pokušali da se small press izdanjima i samizdatima (sem Bursaća i Botića) iskažu i predstave čitaocima. Puno energije i vremena je utrošeno na priču šta bi i kako trebalo raditi, da bi se kasnije okrenuli studijama, designu ili animacija i sve više udaljavali od stripa. Karakteristično za tu grupu autora je da ih je jedino poneki strip konkurs uspevao da motiviše, tako da neki od njih imaju više tabli objavljenih u inostranstvu (Slovenija, Holandija, Belgija) nego ovde.

            Vec nekoliko meseci Vlada Vesović drži školu stripa u prostorijama Stripoteke (Kisačka 2, 021/ 51-758), što je uspelo da okupi „neke nove klince" i animira spomenutu grupu autora čiji je talenat ostao neiskorišćen. Da li će Vesovićeva neiscrpna energija i mesto urednika jedine strip revije “Strip mania” biti dovoljni da prodrmaju zadremale novosadske autore videćemo u nekom od ovogodišnjih izdanja (ako ih bude).

VRŠAC

STANJE REDOVNO

Piše: Ilija Bakić

            Sigurno je da niko od, u Vršačkom domu omladine, nakon za ovaj grad prve izložbe stripa 1992. g. okupljenih autora nije očekivao da će koju godinu kasnije, 1996.g. dvojica iz njihovih redova, Wostok i Grabowsky, dobiti Oktobarsku nagradu oslobođenja. Ipak, to se zaista desilo (na zgrazanje lokalnih etabliranih čistunaca). U 5 godina koje dele ove događaje sabijena je strahovita količina energije, talenta, entuzijazma i - tvrdoglavosti. Nakon prvih koraka koji su doneli kristalizaciju jezgra Vršačkog strip pokreta, fotokopiranu svesku Wostokovih stripova (on je autor i pomenute prve izložbe) i pojavljivanja u ovom magazinu (“Košava” u brojevima 4, 6 a i nadalje), 1993. pojavio se prvi zajednički projekat - strip magazin “Patagonija” (u već legendarnih 50 primeraka) i Wostokov fanzin “Krpelj”. Usledio je izuzetno dobar odziv istomišljenika, autora i čitalaca, koji je uspostavio Vršac kao značajan centar novog YU stripa 90-tih, prevashodno okrenut alternativnom izrazu u devetoj umetnosti i otvoren za nove ideje i stvaraoce. No, bez obzira na sve pohvale, medijsku pažnju, nagrade koje su vršački autori pobrali na domaćim i međunarodnim strip konkursima i manifestacijama, svaki broj “Patagonije” bio je i ostao pod znakom pitanja (stara priča o (ne)postojanju sponzora za ovakva izdanja); važi to i za 6. broj koji bi trebalo da sadrži radove prispele na konkurs “Strip bez reči”. Septembra 1996. u Vršcu su održani i “Prvi strip susreti” kao novi vid aktivnosti ovdašnjih autora: druženja sa domaćim i svetskim umetnicima.

            Jedna od zanimljivosti Vršačkog strip pokreta je da grupa koja je započela čitavu akciju, uprkos šarolikim interesovanjima, uglavnom i dalje funkcioniše. Najaktivniji su Wostok i Grabowsky koji kontinuirano rade i objavljuju, pojedinačno i kao tandem specifičnog vizuelnog identiteta, i nesporno su u vrhu domaćeg alternativnog stripa. Lola, najmlađi strip autor, pošla je u skolu (1. razred osnovne), što je trenutno ometa u bavljenju stripom. Mučibabić/Jozef Škoda je zaokupljen svojim studijama na likovnoj akademiji dok je Atma u sunčanoj Španiji, gde redovno crta. B. Babić, strip scenarista, posvećen je organizaciji rok koncerata a Odin (Genevra) Dima ređe crta obzirom da pokušava da, kao urednik “Patagonije”, pronađe novac za novi broj (što mu je, čak i po cenu odricanja od sopstvenih zarada, do sada nije uspevalo). Sve u svemu, na Vršačkoj strip sceni stanje je redovno: malo rada, malo odmaranja i puno neizvesnosti, zatišja pred buru.

PANČEVO

VELIKA MALA SCENA

Piše Obrad Obad

            Teško je započeti priču o strip sceni u Pančevu bez pominjanja tamošnjeg autora Aleksandra Zografa, koji je tokom poslednjih godina postao značajno ime u svetskim razmerama, objavljujući (ponajviše) u SAD, kao i u evropskim časopisima; spomenućemo samo njegov poslednji poduhvat: uskoro će američka izdavačka kuća “Kitchen Sink Press” objaviti međunarodnu antologiju stripova inspirisanih snovima, čiji je urednik i jedan od autora Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, zajedno sa amerikancem Bob Kathmanom.

            Pančevo je, međutim, grad u kojem živi i teoretičar stipa V. Fumetti, koji već godinama istrajno objavljuje svoje recenzije i prikaze strip izdanja u jugoslovenskoj periodici. S druge strane, neprofitna i nevladina organizacija “Pokret za mir Pančevo” je izdavač zanimljivog plakata “AUT”, koji objavljuje radove domaćih i inostranih strip autora. U Pančevu je 1996. godine održan i prvi “Salon jugoslovenskog stripa”, u organizaciji galerije “Nova” - manifestacija koja je uključivala izložbe, projekcije filmova, razgovore sa autorima, kao i konkurs za mlade strip crtače.

            Među autorima aktivnim na pančevačkoj sceni vredi nabrojati i članove benda “Napred u prošlost” - Nandora Ljubanovića - Kiklopa i Zorana Jovića - Đavola, koji svojim brojnim aktivnostima ubrajaju i crtanje stripova (pogledaj: “AUT”, br.1, knjigu/fanzin “NADA” i dr). U Crepaji kraj Pančeva je nastanjen veoma mlad i veoma perspektivan autor Ivan Grubanov, čiji su radovi objavljivani u časopisima kao sto su “Patagonija”, “Pančevac” ili slovenački “Strip-burger”. Konkurs galerije “Nova” skrenuo je pažnju i na još neafirmisane autore. Miloš Bakalović i Veljko Onjin su samo neka imena koja bi vredelo upamtiti.
U svakom slučaju, pančevačka strip scena predstavlja, u ovom momentu, značajan oslonac kada je savremeni jugoslovenski autorski strip u pitanju.

(Časopis “Košava”, br. 32/33. februar 1997. - maj 1997.)