Romanom
"Orgulje uma" Slobodan Ćurčić
(1951) prekinuo je svoje decenijsko odsustvo iz srpske Science Fiction literature. Ćurčić
je jedan od najzapaženijih žanrovskih autora 80-tih, kada je ova književna
scena definitivno izgrađena na domaćim prostorima. Njegove priče i romani
uspostavili su standarde za ovdašnju SF
prozu pustolovnog profila, obzirom da Ćurčić
u svojim delima barata prepoznatljivim SF
arsenalom i ikonografijom (definisanim u svetskim okvirima u prvim decenijama
posla II svetskog rata), kakvi su putovanja širom svemira, super-tehnologija,
svemirske kolonije i carstva, bitke, ratovi, roboti, kiborzi, androidi...
(Rečena prepoznatljivost podrazumeva i određeni, pozitivistički, način
sagledavanja tematskih i spisateljskih okvira žanra.) Konstantno razmatranje
problema androida, veštački stvorenih ljudi, njihovog uklapanja ili
sukobljavanja sa društvima 'originalnih'
ljudi budućnosti postalo je, čak, zaštitni znak Ćurčićeve proze. Pomenuti standard podrazumeva i znatni
književno-zanatski nivo, precizno razrađene i izvedene zaplete, gradnju tenzija
i jasno razrađene likove i poprišta događanja. Kada je Ćurčić prestao da objavljuje priče i romane (zbog odlaska u Rusiju, gde nastavlja karijeru SF pisca), mesto za sadržaje kojima se
bavio ostalo je upražnjeno; retki autori su, sporadično, krenuli putem
žanrovski čiste i standardizovane proze (datom stanju doprineo je svakako i
nestanak edicije SF X-100, koja je
producirala ovakve SF romane, ali i
drugih, ambicioznijih SF časopisa).
"Orgulje
uma" nadovezuju se, u svim elementima, na prethodna Ćurčićeva dela. Reč je, dakle, o
akcionoj priči u budućem svetu koji je stigao do stalnih kolonija na Mesecu i Marsu, utonuo u ekološki haos i besomučnu trku za prevlast nad
informacijama koje vode multinacionalne kompanije. Naravno, neko je uvek na
vrhu, a u ovom slučaju to je Incentunov
vladar Gunar Esmeralda, oličenje beskrupuloznog
moćnika željnog da kontroliše sve pod sobom. U trenu kada takvo 'redovno'
stanje ugrozi neplanirano postignuće Kompanije
vremena - a reč je, ni manje ni više, o otkrivanju načina da se menja
postojeća realnost - Esmeralda
angažuje super-heroja Dantona, čoveka
sa u mozak ugrađenim Memoreks implantatom
koji mu omogućava superiorno kretanje kroz kibernetsku mrežu sveta. Ovaj mora
da prikupi ostatke spornog projekta a potom potraži i izvor nevolja,
homo-geštalt bebe u koje su usađeni mozgovi sa ESP darom. Put će ga dovesti na Balkan,
u Mega Beo(grad), izolovan od ostatka
sveta i zavisan od UN dotacija i
milosti; ovde će se desiti presudno odmeravanje snaga posle koga svet kreće
drugačijim putevima...
Brza smena događaja začinjena je
sitnicama koje senče i produbljuju slike opisanog sveta i doprinose
uverljivosti i životnosti priče; za ovdašnje čitaoce, pak, svakako su
najzanimljivije lokalne specifičnosti i prepoznavanje geografskih i mentalnih
repera. Ovaj nivo, ipak, ostaje krajnje funkcionalan i bez većih zadiranja u
dublje analize. Sličan je slučaj i sa psihološkim profilisanjem protagonista
romana: sva idu samo do tačke koja ih čini prepoznatljivim na prvi pogled jer
bi temeljniji zahvati usporili brzinu priče. Istina, autor poseža za neuobičajenim
mešanjima glasova i vizura što unekoliko oneobičava pripovedanje ali ono nije
poduprto odstupanjima u ostalim segmentima romana. Zarad akciono-dinamičkog
imperativa propuštena su i nekolika intrigantna skretanja od osnovne linije
radnje, kao što bi bila detaljnija analiza androidske potkulture ili moguće
poigravanje promenama u realnostima (koje su bile specijalnosti Filipa Dika a ovde su tek ovlaš
dotaknute). No, Ćurčić je sledio svoj
plan u gradnji romana što je rezultiralo uzbudljivom i uverljivom pričom koja
se suvereno kreće utabanim stazama žanra i svakako je poslastica za određeni
profil njegovih poklonika.
(2001)
0 komentara:
Постави коментар