KOŽA DEZENIRANA MASKIRNIM FLEKAMA - Zoran Jović Letač, strip autor

            Među najvažnijim promenama koje je andergraund strip doneo na ove prostore jeste i demetropolizacija stripa odražena u činjenici da se on stvara u velikim ali prevashodno u malim mestima a da se njegovi autori ne osećaju ’krivim’ zbog toga. Jedan od tih i takvih strip stvaralaca je i Zoran Jović Letač (1967) sa stalnim mestom stanovanja u Banatskom novom selu (smeštenom blizu Pančeva). Njegov rad na ’pričama u slikama’ bitno je vezan za selo u kome živi jer mu otvara brojne teme kojima lokalni kolorit daje posebnu atmosferu. Ovo otvaranje drugačijih prostora za strip i jeste odlika andergraunda koji se ne libi da uđe u sve, do tada, ’nestripovske’ sredine (od malih zajednica, geta do kanalizacije), upozna bizarne (anti)junake i njihove doživljaje u iskrivljenim svetovima naizgled različitim od onog na koji smo navikli (a, u stvari, njihova sličnost velika je i krajnje uznemirujuća).

            Letač je, u skladu sa svojom altenativnom koncepcijom umetnosti i član benda „Napred u prošlost“, znanog u krugovima ljubitelja andergraud roka. Od nastanka strip škole-kružoka „Kuhinja“ njen je aktivni polaznik. Bavi se novinarstvom za lokalni list „Naše novine“ u Banatskom novom selu a osnivač je i „Alternativnog kulturnog kluba novog sela“. Stripove je objavljivao u časopsima i fanzinima koji izlaze širom Jugoslavije te u Italiji, Sloveniji, Potrugaliji itd.

            Za deset godina intenzivnog bavljenja stripom Letač je objavio šest svezka mini stripova („Pusti dete nek se igra“, „Vodič kroz kafenu šolju“ I i II, „Pao Rus u kupus“, „Put do srca dečaka vodi preko stomaka“ i „Moja sestra i njena ćerka“) i dva ’dugometražna’ stripa. Prvi „Ratni dnevnik u stripu – NATO bombardovanje Jugoslavije“ čini 40-tak sličica svakodnevice mobilisanih rezervista, njihovih strahova, snova, čudnih vizija i događaja. Letač nema nameru da otkriva velike istine i mudrosti već da rat predstavi iz vizure malog pojednica a u njegovim stripovima to je golišavi, mršavi i tršavi, bezazleno smotani momak; ovog puta on-njegova koža prigodno je dezenirana maskirnim flekama.

            „S one strane svesti“ je novi ’dugometražni’ strip, izdanje „Kulturbunt“ 2000.g. i fantazmagorija je o tome šta je junak našao na kraju duge i kako je, nakon tog otkrovenja, poleteo do zvezda i tako opravdao svoje umetničko ime Letač. Lako i ubedljivo autor iz etno nivoa priče prelazi u arhetipski univerzalizam, zadržavajući finu dozu začudnog i humornog kako na narativnom tako i likovnom planu. Razbarušeni, neobavezni crtež, čas pretrpan detaljima, čas sveden, razbijen u komade ili ceo (preko čitave strane), naseljen uobičajenim i čudesnim bićima i objektima, dinamizuje i zaokružuje strip kao delo autora posebnog, prepoznatljivog rukopisa i senzibiliteta.

(2001)