VITEZ MEGA NOĆI „Betmen: crno i bijelo“, izdavač ’Art 9’, Banja Luka, ’Vladimir’, Bijeljina, 1998.

Mada mu se najčešće pripisuje laka doza plagijata ili bar prevelikog podražavanja, nastalog iz želje da se obezbedi odgovor na vanrednu popularnosti Supermena (ili se, barem, nešto ućari na toj plimi), strip junak Betmen, rođen 1939.g. (godinu posle originala), ne samo da je preživeo i opstao šest decenija na tržištu već desetak godina unazad uspeva da izraste u nepatvoreni urbani arhetip. Stvoren kao ponešto manjkav Junak u odnosu na super uzor, Betmen je konstruisan kao daleko komotniji lik, sa većim potencijalima no što se u ovlašnom čitanju moglo otkriti. Početna falinka Viteza noći bila je što je samo – čovek. Ipak, zarad približavanja uspešnom modelu, zahvaljujući masci, noći (kao okrilju u kome čovek šišmiš pretežno radi) i pobedama nad moćnim nevaljalcima, izvojevanim snagom i fantastičnom naukom – magijom novog veka, iluzija super moći uspela je da ublaži ono što su mogli biti nedostaci. Ipak, dualitet između, s jedne strane, osvetnika kome su, kao detetu, pred očima pobili roditelje te se zakleo na borbu protiv zločina i pomoć slabima, i, s druge strane, genijalnih zlih planova za pokoravanje sveta i ljudi u njemu (sasvim u maniru Supermenovog stila rada), dualitet mikro i makro planova bio je izvor dublje tenzije koja je strpljivo čekala da bude razotkrivena. Naravno, i Supermen je imao ispade u mikro svet ali su oni delovali groteskno zbog nesrazmere snage i povoda na koji se troši; njemu su ’ležale’ globalne opasnosti i njihovo sprečavanje. Dodatni zalog dugovečnosti Betmena bio je svet u kome deluje a ovaj je sveden na grad Gotam (s okolinom), u kome je moguće prepoznati američki/zapadni megapolis što dozvoljava mešanje istorijskih epoha i postojanje raznorodnih čudesa.

            U prvim decenijama svog življenja Betmen je, na udivljenje mladih čitalaca (slušalaca i gledalaca), delio megdan sa redovnim pacijentima Džokerom, Pingvinom, Ridlerom, Dvolikim, Otrovnom Ajvi, Mačkicom i inim fantazmagorijskim negativcima. Uprkos ponekom bljesku invencije, strip je ostajao na nivou konfekcijskog proizvoda koji posle slave tavori i kreće silaznom putanjom ka neumitnom kraju (što važi i za Supermena), potisnut buljukom nadolazećih super-super Heroja. Bukvalno uzdizanje iz pepela desilo se 1986.g. kada se pojavilo remek-delo Frenka Milera (1957) „Betmen: Povratak viteza noći“. Miler je Betmenu dopustio da bude samo čovek i na toj osnovi rekonstruisao čitav koncept stripa. Novu priču smestio je u histerični, frustrirani, tehno Gotam utonuo u predapokaliptičku vrtešku kriminala, zagađenja, mutanata, glamura i bede. Ostareli Betmen u penziji, bez iluzija i ideala i sa viškom kilograma biće primoran da se vrati na scenu i suprotstavi Zlu ali to neće izbrisati saznanje da je samo umorni, ražalovani Heroj. Strgnuvši mu masku besprekorni Miler je Betmena vratio u život. Lančana reakcija zahvatila je sve segmente priče i ranije hendikepe pretvorila u prednosti, otvarajući nesagledive mogućnosti traganja za novim značenjima u staroj priči o Junaku. Betmenova senka uzdigla se kao moćna slika ponovo uskrslog mita nad horizont umetnosti s kraja XX veka odražavajući sve promene u sagledavanju sveta i njegovih mentalnih produkata-vizija. Ako su stare priče o junacima pretrpele radikalnu izmenu onda je Betmen egzemplar te metamorfoze.

            Dokaz o zavodljivosti i intrigantnosti novog Betmenovog lika je i antologija (originalno izašla u četiri sveske) „Betmen: crno i bijelo“ sa 20 stripova koje je uradilo 40-tak najpoznatijih američkih i svetskih umetnika. antologija je 1997.g. dobila nagradu „Vil Ajzner“ za najbolju američku antologiju stripa i bila prepoznata kao „umetnički i stilski trijumf zbog svojih obogaćivanja Betmenovog mita“ (Bob Andelman). U ovim stripovima srećemo Viteza u širokom rasponu uloga: od klasičnog borca protiv kriminala, preko žrtve sopstvene uloge do najamnog Junaka koji radi za koricu hleba. Razbijanje šablona dozvoljava da se sagledaju neverovatna lice jednog Heroja, njegov gnev, bespomoćnost, izgubljenost u novim konstelacijama sveta, ranjivost, kao i reakcije okoline na njega (obožavanje, prezir, strah, ismejavanje). Čitalac će videti Betmena iz magijskih dubina mraka, uplašenog, nasmejanog, neobrijanog, zbunjenog Heroja koga uloga i maska žuljaju i povređuju. Ma kako raznorodni bili, stripovi iz ove antologije slažu se u fascinantnu sliku novog strip Junaka koji ima bezbroj jednako valjanih lica ispod kojih je snaga-magija što ih sve drži na okupu. To je slika Betmena doraslog novom Mega Milenijumu koji dolazi (takođe) iz mraka.

(1998)