MANJE POZNATI VELS „Vrata u zidu“ H. Dž. Vels, izdavač Solaris, Novi Sad 1995.

p

Vreme, pravi sudija svekolikoj Umetnsti, definitivno i bespogovorno potvrđuje da je H. Dž. Vels (1866-1946) rodonačelnik moderne Science Fiction literature (dok Žil Vernu preostaje, uprkos svoj slavi koju je za života uživao, samo uloga pisca avanturističkih priča punih oduševljenja za mogućnosti razvoja nauke). Velsove vizije nisu bazirane isključivo na čudesima tehnicističkog napretka već zadiru u probleme jedinki u takvim svetovima, u slikanju kojih on ne štedi ni svetle ni tamne boje (često posežući za groteskom i apsurdom). Takva spisateljska strategija iziskivala je temeljna promišljanja (gotovo svim Velsovim knjigama prethode obimni eseistički osvrti) što rezultira činjenicom da je Vels otvorio gotovo sve velike SF teme, bilo da ih je sam stvorio ili ih je preuzeo da prethodnika i redefinisao u skladu sa zahtevima žanra.

            Tematski raspon u predstavljenim pričama kreće se od klasične egzotično/mistične fantastike („Polok i Poroški crnac“),  cinizmom začinjenog variranja teme („Čovek koji je činio čuda“), odnosno dodavanja novog instrumentarijuma poznatom predlošku krađa duša („Pokojni gospodin Elvešam“); „Dolina paukova“ nosi naznake evolucijskih učenja po kojima čovek nije vrhunac i kraj razvoja (što je jedna od Velsovih omiljenih tema), a „Zemlja slepih“ spaja socio-psihološka znanja o razvoju ljudskih zajednica; najzad, „Vrata u zidu“ postavljaju dileme egzistencijalne (ne)slobode ali uvode i paralelne svetove u SF.

            Uprkos nebrojanih varijacija koje su im sledile, Velsove priče zadržale su svežinu i zavodljivost, odnosno originalnost pristupu i obradi ideja.

(1996)