U 1997.g. naučna fantastika je nastavila svoj poluilegalni život na
ovdašnjoj književnoj sceni a po kome žanr postoji samo za ’odabrane’ izdavače i
čitaoce ali ne i za akademske kritičare i etablirane izdavače. Ovakvo stanje
nije novo i traje tako dugo da je prvi privatni izdavač SF knjiga „Polaris“ uspeo da napuni 15 godina
rada, za kojih je objavio gotovo 200 naslova. U jubilarnoj godini „Polaris“ je
izdao 12 redovnih knjiga plus vanredno izdanje proslavljenog Adamsovog „Autostoperskog vodiča kroz
galaksiju“, svih 5 delova u jednom tomu. Sa izuzetnom dve knjige, svi „Polarisovi“ naslovi delovi su
višetomnih serijala, uglavnom ’hard SF’ usmerenja, što osigurava kupovinu od
strane onih koji su nabavili prethodne nastavke ali isključuje novopridošle
čitaoce i ograničava uvid u širinu svetske SF produkcije (serijali Banforda, Nivena ili Bera kreću se
utabanim stazama; sličan je i Robinsonov
ep „Crveni/zeleni/plavi Mars“ iako su
mu kritičari ’prišili’ etiketu ’Rat i mir
SF žanra’). „Polaris“ je, s druge
strane, povukao potez od šireg kulturnog značaja: objavio je CD ROM koji sadrži
160 knjiga koje je za proteklih 15 godina štampao i na ovaj način ušao u XXI
vek.
U drugoj polovini
1997.g oglasila se i edicija „Znak
Sagite“ Bonbana Kneževića, u okviru koje se pojavilo 5 kvalitetnih knjiga.
Za početak 1998. najavljen je „Monolit
10“, kultni almanah za sve ljubitelje novog, umetnički ambicioznijeg SF-a;
svaki tom „Monolita“ bio je, u godini objavljivanja, centralni događaj na
domaćoj SF sceni.
Od ostalih,
nespecijalizovanih izdavača pomenimo „Esotheriju“
koja je objavila romane po kojima su rađeni filmski hitovi („Izgubljeni svet“ i „Sfera“ Krejtona, „Kontakt“ Segana) te nastavila hvale vredno ’dopunjavanje’ magičnog
Tolkina. „Stubovi kulture“ priredili su svetsku premijeru romana „3001: Konačna odiseja“ Artura Klarka,
žive legende žanra. „B92“ je objavio
jednu priču-epizodu iz popularne TV serije „Dosije
X“. „Solaris“ je u biblioteci „Cult“
preveo roman „Automatska Alisa“ Džefa Nuna.
Beležimo takođe i alternativni izdavački prokjekat „Chapbooks“ Gorana Skrobonje, u okviru koga se pojavio jedan izbor
priča i dve novele domaćih autora.
U konačnom sabiranju
broj prevedenih SF knjiga u 1997.g. ne dostiže broj 30, što je svakako malo
(broj knjiga domaćih SF pisaca upola je manji). Kada se rečenom doda da ne
postoji redovan specijalizoven časopis (osim časopisa „Znak Sagite“ koji izlazi retko, u 1997.g. samo jedan broj), a
znano je da ovakve publikacije obezbeđuju vezu sa svetskim dešavanjima i
’dinamizuju’ domaću scenu, sveukupni položaj SF literature kod nas daleko je od
povoljnog. Ipak, zalog verovanja u opstanak ovog žanra, ovde i sada, je gotovo
fanatična privrženost kako izdavača tako i čitalaca ovom licu umetnosti.
Od svih prevedenih SF
knjiga koje su se pojavile u 1997.g. izdvajaju se, po mišljenju pisca ovog
pregleda, sledeće (naravno, svi koji su započeli praćenje nekih serijala
neizostavno će poželeti da saznaju ’šta je bilo posle’, bez obzira na stvarne
kvalitete nastavaka)
Antologije/izbori
-
Jan Mekdonald „Plavi motel“ (Chapbook,
izbor, prevod Goran Skrobonja), prvo predstavljanje mladog britanskog pisca
koji je svojim magijskim realizmom osvežio žanr; njegov briljantni roman „Nekrovil“ biće objavljen u „Monolitu 10“,
-
„Futura“ SF Fantasy antologija (Znak Sagite), izbor priča objavljenih u hrvatskom SF mesečniku „Futura“ sadrži nekoliko bisera iz
svetske produkcije 1990-tih,
-
„Polarisova SF antologija ’97“ (Polaris,
izbor, prevod Goran Skrobonja), 12 priča iz poslednjih nekoliko godina, u
rasponu od SF do čistog horora,
Romani
-
Džef Nun „Automatska Alisa“ (Solaris), izuzetan roman koji se, na jednom od
nivoa, može čitati i u SF ključu,
-
Džin Volf „Egzodus sa Dalekog Sunca“ (Polaris),
veliko finale serije „Dugo Sunce“,
jedinstvena mešavina SF i Fantasy-ja velikog majstora poznatog po izuzetnoj „Knjizi novog Sunca“,
-
Rodžer Zelazni „Noć u samotnom oktobru“ (Znak
Sagite), lepršava priča sa
brojnim reminiscencijama na klasike književne fantastike, u kojoj su glavni
junaci ljubimci dobrih i zlih magova,
-
Entoni Bardžis „Paklena pomorandža“
(Plato/Znak Sagite), prvo
objavljivanje kompletnog teksta ove klasične antiutopije,
-
Brus Sterling „Ostrva u mreži“ (Znak Sagite), delo jednog od vodećih kiberpankera koje pleni
globalnošću svoje vizije.
(1998)
0 komentara:
Постави коментар