ISTORIJA MALE VAROŠI „U ljudskoj tmuši plamičak – monografija bolnice u Beloj Crkvi“ Slobodan Pauljević, izdavač Draganić, 1997.

Slobodan Pauljević (1924.) autor je nekoliko feljtona („Vukodlak“, „Beogradski fantom“) objavljenih u dnevnim novinama, knjiga i romana („Lovac na ljude I-II“, „Balkanska veza“, „Senka prati trag smrti“). Kako sam naslov kaže, ova knjiga pokušaj je da se ispriča istorija belocrkvanske bolnice koja 1998.g. slavi 170 godina postojanja i rada ali i da se ponešto kaže o istoriji ove „male varoši na rubu države“, sve zarad poznavanja sopstvene prošlosti koja je bila skrivena od novih generacija.

            Autor istoriju Bele Crkve deli u tri epohe/ciklusa.

            Prva epoha počinje 1717.g. kada je grof od Mercia, Klaudije Florimuna, odlučio da u kotlini kraj reke Nere, osnuje grad; epoha traje kroz doba formiranja Austrougarske carevine, brojnih čarki i ratova sa Turcima, epidemija, rušenja i spaljivanja. Opadanjem moći Otomanske imperije ova pogranična oblast počinje da se razvija i bogati, živeći u međunacionalnoj toleranciji i saradnji Srba, Nemaca, Mađara, Rumuna, Čeha i drugih naroda.

            Druga epoha počinje 1918.g. formiranjem kraljevine SHS, što je mestu donelo stagnaciju u razvoju jer su sela koja gravitiraju Belog Crkvi odsečena i prebačena u Rumuniju. Ipak, vrednost i radinost ljudi donosile su boljitak.

            Od kraja II svetskog rata, 1945.g., počinje treća epoha koju karakteriše ubrzano nazadovanje varoši koja je skrajnuta od važnih puteva i planova razvoja. Mnogo dobroga je porušeno, premalo dobroga izgrađeno, prošlost je namerno izbrisana a ’bolja budućnost’ nije nastupila.

            U svim vremenima, i kroz boljitak i kroz ratove i siromašenje, bolnica je ostala insitucija koja se brine, pomaže, leči, zahvlajujući zalaganju i požrtvovanju svog osoblja.

            Pauljević je knjigu komponovao kao naizmenični sled segmenata sastavljenih od istorijskih činjenica i citata iz dokumenata, te vrlo živo izmaštanih opisa prošlih događanja i rasprava u kojima se zdravorazumski promišljaju istorijski procesi, zlo i njegovi koreni, sjaj i beda lekarske profesije. Ovakvim postupkom udahnut je život suvoparnim datumima iz prošlosti i tako neka ranija vremena približena savremenom čitaocu.

(1997)