Miki Spilejn, pisac tvrdih krimića
napustio je ovaj 'najgori od svih mogućih
svetova' u svojoj 88. godini. Rođen kao Frenk
Morison Spilejni, skratio je ime u Miki tvrdeći da se to dopada ženama; a
pošto je Miki kroz svoju karijeru dokazao da ume da se uspešno samoreklamira,
od stavljanja svojih fotografija na korice knjiga do uloga na filmu, valja mu
verovati. Sin barmena irskog porekla, odrastao pod punom pažnjom majke koja ga
je uputila u čitanje Melvila i Dime, studirao je na Kanzaškom državnom
univezitetu, propao kao ragbista a depresiju preživeo radeći kao spasilac na
plažama Long Ajlenda, što su žene takođe volele. Od 1935.g. počeo je da piše
scenarije za stripove: Kapetana Ameriku,
Kapetana Marvela, Supermena, Ljudsku baklju i Betmena. Tu je naučio da radi
brzo, precizno i u roku, da prelazi na stvar bez mnogo okolišanja. Smislio je i
svog originalnog junaka, detektiva Majka
Dendžera ali nije uspeo da realizuje ideju jer se izbio II svetski rat.
Služio je u avijacije a posle par borbenih misija počeo da obučava regrute. Po
sopstvenoj tvrdnji zaradio je dve rane od metaka i ožiljak od noža dok je, kao
tajni agent FBI jurio trgovce drogom. Posle demobilizacije u cirkusu je nastupao
kao artista na trambulini i bacač noževa. Pisanju se vratio jer su mu, kao
novopečenom mladoženji, trebale pare. Svoj prvi roman «Ja, porota», u kome se pojavljuje Majk Hamer, napisao je 1946.g.
za 9 dana! (istini za volju, drugi izvori tvrde za 3 nedelje). Izdavač nije bio
oduševljen ali je objavio knjigu; meko povezano izdanje naprečac je postalo
hit. Rejmond Čendler, kralj tvrdih
krimića, rekao je da je Spilejn 'gorila
koja piše', da je njegovo jeftino 'palp' pisanje priča najgore od svih iz
te branše. Ali, 'gorila' nije mario za kritike i nastavio je da piše punom
parom. Istina, izbegavao je ljude koji imaju brkove i piju konjak jer nije znao
kako se pravilno pišu-speluju reči brkovi i konjak. Ove manjkavosti nisu ga
sprečile da brzom brzinom naštancuje 6 novih romana o Hameru: «Osveta je moja» (1950), «Moj pištolj je
brz» (1950), «Jedne usamljene noći» (1951) «Veliko ubistvo» (1951), «Poljubi
me, smrtno» (1952) i «Dugo čekanje» prodat u 3 miliona primeraka za nedelju
dana! Spilejni je kao uzora navodio Džona
Kerola Delija koji je stvorio prvog tvrdog privatnog detektiva Rajsa Vilijamsa. Spilejn je verovao u 'bum-tras' otvaranje romana, odnosno da
prva stranica prodaje delo. Govorio je da knjiga mora da bude puna 'panč lajna',
udarnih rečenica koje mame čitaoce. On je uvek znao kakav će biti kraj knjige i
spremao se da ga što bolje servira. Nije previše mario za finoću svog izražavanja,
bio je potpuno otvoren u opisima nasilja. Tvrdio je da nikada ne ispravlja i
dopisuje rukopis. Ipak, bio je cepidlaka po pitanju interpunkcije: tražio je da
se povuče 50.000 primeraka romana «Poljubi
me, smrtno» jer je u naslovu bio izostavljen zarez. Bio je poznat kao
veliki patriota, što je u to vreme značilo žestoki antikomunista. U romanu «Jedne usamljene noći» glavni badža
mašinkom sređuje 40 komunista (u originalu ih je bilo 80 ali je izdavač mislio
da je to previše!). Antikomunizam je često mešao sa religioznošću i proroštvom
- svesno ili nesvesno, predvideo velike rasne nemire 1960-tih. Za svoj žestoki
stav prema crvenima dobio je na poklon novi Jaguar XK140 od Džona Vejna koji je delio ista osećanja.
Kritika uglavnom nije imala lepe reči o Spilejnovom hladnoratovskom politikanstvu
(kao ni o stilu) ali je on imao i žestoke zaštitnike od kojih je najglasniji
bila Ain Rand, zagovornica
'objektivizma' koji slavi liberalni kapitalizam a altruizam odbacuje kao
slabost.
Godine
1952.g. Spilejn pristupa Jehovinim svedocima, potom se seli Južnu Karolinu i
sledećih 10 godina ne objavljuje. Veliki povratak sledi romanom «Dubina» (1961), po mnogima najboljim
romanom van Hamer serije. «Danom
pištolja» iz 1964.g. Spilejni stvara novog junaka, tajnog agenta Tiger Mana, tvrđu varijantu Džemsa Bonda, koji je imao solidan uspeh
ali ipak manji od Hamera; ni bivši CIA agent Mako Huker nije se mnogo dopao publici. Serija o Hameru nastavlja
se «Lovcima na devojke» (1962), «Zmijom»
(1964), «Uvrnutim bićem» (1966), «Obožavateljima tela» (1967) i «Nultim opstankom» (1970), koji više
nisu šokantni kao oni iz prošle decenije jer se i okruženje promenilo. Kada su
mu ukrali auto u kome je bio rukopis «Obožavatelja tela», žalio je za autom
tvrdeći da mu za novo pisanje romana trebaju tri dana! Posle par romana izvan
serijala Spilejn ponovo prestaje da objavljuje i od 1973. do 1989.g. bavi se
samo reklamiranjem ’Miler Lajt’ piva
mada tvdi da sam slabo konzumira alkohol. Ipak, u tom periodu objavljuje dva
romana za decu «Dan kada se more
dokotrljalo nazad» (1979) i «Brod
koji to nikad nije bio» (1982), prvi je čak bio i nagrađen. Hameru se, kao
70-setogodišnjak, vratio 1989.g. romanom «Ubica»
koji je blago ocenjen kao slab. Poslednji roman o Hameru bio je «Crna aleja» iz 1996.g.
Majk
Hamer je naličje kraljevskog Filipa
Marloua, tabadžija i šljokadžija, cinik, ženskaroš koji o svojim
ljubavnicama ali i ženskom rodu generalno nema visoko mišljenje. Ali, Hamer
ceni prijateljstvo i spreman je, već u romanu «Ja, porota», da smakne i žestoku lepoticu kako bi osvetio ubijenog
druga. Na njeno začuđeno pitanje: «Kako
si mogao?» odgovara antologijski «Lako».
Hamer potom obećava da neće ubijati žene no u «Osveta je moja» ne uspeva da odoli i ubija ženu ali - na sreću u
pitanju je travestit pa je tako i čast reči sačuvana. Mnogi kritičari primetili
su da je Hamer manje detektiv a mnogo više egzekutor i da su ti činovi krajnje
sadistički. Mada je škrt na rečima, Hamer ne skriva zadovoljstvo kada sredi
nekoga nevaljalca. U romanu «Jedne usamljene noći» sudija tvrdi da
Hamer uživa u ubijanju što ga izjednačava sa kriminalcima. Jedina dva junaka
koji se konstantno pojavljuju u romanima o Hameru su njegova sekretarica
crnokosa Velda i policajac Pat. Velda
je devojka sa 'nogama od milion dolara', koja
voli svog šefa mada je ne plaća i ne reaguje na njene izazove. Tek će u
poslednjem romanu, kada se probudi iz kome, Hamer priznati svoju ljubav Veldi
ali posledica rane je i njegova seksualna 'disfunkcija'. Policijski detektiv Pat Čembers je pomalo spor u akciji ali
je uvek pri ruci da pomogne i zaštiti prgavog drugara. Svi ostali, od samog
Njujorka, sa svim sjajem i mračnim budžacima, do ljudi, od bogataša do
prosjaka, koji u njemu žive, statisti su u pričama i svi su viđeni i izobličeni
kroz vizuru nekog bizarnog bunila koje je Hamerovo normalno stanje.
Spilejn
je razlikovao pisce od autora jer su pisci prodavali svoje knjige a on je bio
jedan od njih pošto je zaključio da je pisanje dobar način da se zaradi. Na
listi najprodavanijih knjiga u SAD u periodu od 1895. do 1965.g. od 29 knjiga 7
je bilo Spilejnovih. Na ljutito pitanje kritičara šta o tome misli odgovorio je
da ostali imaju sreću što je do sada napisao samo tih 7 knjiga. Na optužbe da
piše đubre pomirljivo je odgovarao da je to ipak 'dobro đubre'. Njegov princip, kao čistog palp pisca, bio je da će
se akcija uvek prodavati bolje od seksa ali da su akcija i seks kombinacija
kojoj niko ne može odoleti. Apsolutno nije mario o tome ko šta misli o njemu. A
jedan od kritičara primetio je da je roman «Ja,
porota» primer udžbenika za Gestapo, drugi su ga nazivali 'paranoikom sa ubičakim namerama'. Ali,
Hamera su obožavali čitaoci džepnjaka i stripova a zatim i gledaoci filmova i
dve TV serije (iz 1950. i 1980-tih u kojoj je Hamera tumačio Stejsi Kič);
u filmu «Lovci na devojke» (1963) sam Spilejn je igrao Hamera (igrao je i u
filmu «Krug straha» 1954.g.). Smatra
se da je ukupno prodato 200 miliona primeraka Spilejnovih knjiga što je
povratilo i uzdrmani palp. Dobitnik je nagrade za životno delo Američkog
udruženja pisaca priča o privatnim detektivima i veliki majstor Udruženja
pisaca krimića. U bivšoj SFRJ Spilejnovi romani počeli su se objavljivati (mada
često skraćivani i prepravljani) već 1960-tih, u roto edicijama «X-100», u plavom i zelenom dodatku «300 čuda» i drugim izdanjima kraćeg
daha a čak 20 kompletnih Spilejnovih romana pojavilo se u legendarnoj seriji
krimi romana «Trag» zagrebačkog «Vjesnika» tokom 1970-1980-tih;
Spilejnove priče našle su mesto u antologijama «Ubi me nežno - antologija tvrde krimi priče» Svetislava Jovanova i
«Prosvetina knjiga krimi priče» Nenada
Šaponje.
(2006)
0 komentara:
Постави коментар