Miki Spilejn, pisac tvrdih krimića napustio je ovaj 'najgori od svih mogućih svetova' u svojoj 88. godini. Rođen kao Frenk Morison Spilejni, skratio je ime u Miki tvrdeći da se to dopada ženama; a pošto je Miki kroz svoju karijeru dokazao da ume da se uspešno samoreklamira, od stavljanja svojih fotografija na korice knjiga do uloga na filmu, valja mu verovati. Sin barmena irskog porekla, odrastao pod punom pažnjom majke koja ga je uputila u čitanje Melvila i Dime, studirao je na Kanzaškom državnom univezitetu, propao kao ragbista a depresiju preživeo radeći kao spasilac na plažama Long Ajlenda, što su žene takođe volele. Od 1935.g. počeo je da piše scenarije za stripove: Kapetana Ameriku, Kapetana Marvela, Supermena, Ljudsku baklju i Betmena. Tu je naučio da radi brzo, precizno i u roku, da prelazi na stvar bez mnogo okolišanja. Smislio je i svog originalnog junaka, detektiva Majka Dendžera ali nije uspeo da realizuje ideju jer se izbio II svetski rat. Služio je u avijacije a posle par borbenih misija počeo da obučava regrute. Po sopstvenoj tvrdnji zaradio je dve rane od metaka i ožiljak od noža dok je, kao tajni agent FBI jurio trgovce drogom. Posle demobilizacije u cirkusu je nastupao kao artista na trambulini i bacač noževa. Pisanju se vratio jer su mu, kao novopečenom mladoženji, trebale pare. Svoj prvi roman «Ja, porota», u kome se pojavljuje Majk Hamer, napisao je 1946.g. za 9 dana! (istini za volju, drugi izvori tvrde za 3 nedelje). Izdavač nije bio oduševljen ali je objavio knjigu; meko povezano izdanje naprečac je postalo hit. Rejmond Čendler, kralj tvrdih krimića, rekao je da je Spilejn 'gorila koja piše', da je njegovo jeftino 'palp' pisanje priča najgore od svih iz te branše. Ali, 'gorila' nije mario za kritike i nastavio je da piše punom parom. Istina, izbegavao je ljude koji imaju brkove i piju konjak jer nije znao kako se pravilno pišu-speluju reči brkovi i konjak. Ove manjkavosti nisu ga sprečile da brzom brzinom naštancuje 6 novih romana o Hameru: «Osveta je moja» (1950), «Moj pištolj je brz» (1950), «Jedne usamljene noći» (1951) «Veliko ubistvo» (1951), «Poljubi me, smrtno» (1952) i «Dugo čekanje» prodat u 3 miliona primeraka za nedelju dana! Spilejni je kao uzora navodio Džona Kerola Delija koji je stvorio prvog tvrdog privatnog detektiva Rajsa Vilijamsa. Spilejn je verovao u 'bum-tras' otvaranje romana, odnosno da prva stranica prodaje delo. Govorio je da knjiga mora da bude puna 'panč lajna', udarnih rečenica koje mame čitaoce. On je uvek znao kakav će biti kraj knjige i spremao se da ga što bolje servira. Nije previše mario za finoću svog izražavanja, bio je potpuno otvoren u opisima nasilja. Tvrdio je da nikada ne ispravlja i dopisuje rukopis. Ipak, bio je cepidlaka po pitanju interpunkcije: tražio je da se povuče 50.000 primeraka romana «Poljubi me, smrtno» jer je u naslovu bio izostavljen zarez. Bio je poznat kao veliki patriota, što je u to vreme značilo žestoki antikomunista. U romanu «Jedne usamljene noći» glavni badža mašinkom sređuje 40 komunista (u originalu ih je bilo 80 ali je izdavač mislio da je to previše!). Antikomunizam je često mešao sa religioznošću i proroštvom - svesno ili nesvesno, predvideo velike rasne nemire 1960-tih. Za svoj žestoki stav prema crvenima dobio je na poklon novi Jaguar XK140 od Džona Vejna koji je delio ista osećanja. Kritika uglavnom nije imala lepe reči o Spilejnovom hladnoratovskom politikanstvu (kao ni o stilu) ali je on imao i žestoke zaštitnike od kojih je najglasniji bila Ain Rand, zagovornica 'objektivizma' koji slavi liberalni kapitalizam a altruizam odbacuje kao slabost.
          Godine 1952.g. Spilejn pristupa Jehovinim svedocima, potom se seli Južnu Karolinu i sledećih 10 godina ne objavljuje. Veliki povratak sledi romanom «Dubina» (1961), po mnogima najboljim romanom van Hamer serije. «Danom pištolja» iz 1964.g. Spilejni stvara novog junaka, tajnog agenta Tiger Mana, tvrđu varijantu Džemsa Bonda, koji je imao solidan uspeh ali ipak manji od Hamera; ni bivši CIA agent Mako Huker nije se mnogo dopao publici. Serija o Hameru nastavlja se «Lovcima na devojke» (1962), «Zmijom» (1964), «Uvrnutim bićem» (1966), «Obožavateljima tela» (1967) i «Nultim opstankom» (1970), koji više nisu šokantni kao oni iz prošle decenije jer se i okruženje promenilo. Kada su mu ukrali auto u kome je bio rukopis «Obožavatelja tela», žalio je za autom tvrdeći da mu za novo pisanje romana trebaju tri dana! Posle par romana izvan serijala Spilejn ponovo prestaje da objavljuje i od 1973. do 1989.g. bavi se samo reklamiranjem ’Miler Lajt’ piva mada tvdi da sam slabo konzumira alkohol. Ipak, u tom periodu objavljuje dva romana za decu «Dan kada se more dokotrljalo nazad» (1979) i «Brod koji to nikad nije bio» (1982), prvi je čak bio i nagrađen. Hameru se, kao 70-setogodišnjak, vratio 1989.g. romanom «Ubica» koji je blago ocenjen kao slab. Poslednji roman o Hameru bio je «Crna aleja» iz 1996.g.
          Majk Hamer je naličje kraljevskog Filipa Marloua, tabadžija i šljokadžija, cinik, ženskaroš koji o svojim ljubavnicama ali i ženskom rodu generalno nema visoko mišljenje. Ali, Hamer ceni prijateljstvo i spreman je, već u romanu «Ja, porota», da smakne i žestoku lepoticu kako bi osvetio ubijenog druga. Na njeno začuđeno pitanje: «Kako si mogao?» odgovara antologijski «Lako». Hamer potom obećava da neće ubijati žene no u «Osveta je moja» ne uspeva da odoli i ubija ženu ali - na sreću u pitanju je travestit pa je tako i čast reči sačuvana. Mnogi kritičari primetili su da je Hamer manje detektiv a mnogo više egzekutor i da su ti činovi krajnje sadistički. Mada je škrt na rečima, Hamer ne skriva zadovoljstvo kada sredi nekoga nevaljalca.  U romanu «Jedne usamljene noći» sudija tvrdi da Hamer uživa u ubijanju što ga izjednačava sa kriminalcima. Jedina dva junaka koji se konstantno pojavljuju u romanima o Hameru su njegova sekretarica crnokosa Velda i policajac Pat. Velda je devojka sa 'nogama od milion dolara', koja voli svog šefa mada je ne plaća i ne reaguje na njene izazove. Tek će u poslednjem romanu, kada se probudi iz kome, Hamer priznati svoju ljubav Veldi ali posledica rane je i njegova seksualna 'disfunkcija'. Policijski detektiv Pat Čembers je pomalo spor u akciji ali je uvek pri ruci da pomogne i zaštiti prgavog drugara. Svi ostali, od samog Njujorka, sa svim sjajem i mračnim budžacima, do ljudi, od bogataša do prosjaka, koji u njemu žive, statisti su u pričama i svi su viđeni i izobličeni kroz vizuru nekog bizarnog bunila koje je Hamerovo normalno stanje.
          Spilejn je razlikovao pisce od autora jer su pisci prodavali svoje knjige a on je bio jedan od njih pošto je zaključio da je pisanje dobar način da se zaradi. Na listi najprodavanijih knjiga u SAD u periodu od 1895. do 1965.g. od 29 knjiga 7 je bilo Spilejnovih. Na ljutito pitanje kritičara šta o tome misli odgovorio je da ostali imaju sreću što je do sada napisao samo tih 7 knjiga. Na optužbe da piše đubre pomirljivo je odgovarao da je to ipak 'dobro đubre'. Njegov princip, kao čistog palp pisca, bio je da će se akcija uvek prodavati bolje od seksa ali da su akcija i seks kombinacija kojoj niko ne može odoleti. Apsolutno nije mario o tome ko šta misli o njemu. A jedan od kritičara primetio je da je roman «Ja, porota» primer udžbenika za Gestapo, drugi su ga nazivali 'paranoikom sa ubičakim namerama'. Ali, Hamera su obožavali čitaoci džepnjaka i stripova a zatim i gledaoci filmova i dve TV serije (iz 1950. i 1980-tih u kojoj je Hamera tumačio Stejsi Kič); u  filmu «Lovci na devojke» (1963) sam Spilejn je igrao Hamera (igrao je i u filmu «Krug straha» 1954.g.). Smatra se da je ukupno prodato 200 miliona primeraka Spilejnovih knjiga što je povratilo i uzdrmani palp. Dobitnik je nagrade za životno delo Američkog udruženja pisaca priča o privatnim detektivima i veliki majstor Udruženja pisaca krimića. U bivšoj SFRJ Spilejnovi romani počeli su se objavljivati (mada često skraćivani i prepravljani) već 1960-tih, u roto edicijama «X-100», u plavom i zelenom dodatku «300 čuda» i drugim izdanjima kraćeg daha a čak 20 kompletnih Spilejnovih romana pojavilo se u legendarnoj seriji krimi romana «Trag» zagrebačkog «Vjesnika» tokom 1970-1980-tih; Spilejnove priče našle su mesto u antologijama «Ubi me nežno - antologija tvrde krimi priče» Svetislava Jovanova i «Prosvetina knjiga krimi priče» Nenada Šaponje.
(2006)

0 komentara:

Постави коментар

top