Brus Sterling (1954) svrstavan je, polovinom 1980-tih, u
prvu liniji kiberpank ’revolveraša’ (u
članku „Vodič za postmodernizam“ M. Svonvika) uz V. Gibsona, R, Rukera, L. Šinera, L. Šeparda, Svonvika i ostale
saborce. Ipak, pored ’čistog’ kiberpanka u pričama i romanima, te ljutih pank
razračunavanja sa zastarelim SF shvatanjima, objavljivanih pod pseudonimom Vinsent Omniveritas, u samizdat fanzinu „Jeftina istina“, Sterling se često
poigravao i ne-pank temama, što mu je donelo ocenu (u pomenutom Svonvikovom
članku) ’kameleona’ koji je „zadržao boju
i uzbuđenje kiberpanka ali je i prešao u nešto novo“. Taj novi kvalitet
vidljiv je u pričama uronjenim u kiberpank, kakve su „Mocart sa reflektujućim naočarima“ (u saradnju sa L. Šinerom), „Crvena zvezda, zimska putovanja“ (sa V. Gibsonom), „Zeleni dani u
Bruneji“, „Kraljica Cikada“, i u onima koje su ’negde između’ kao „Mala prodavnica čarolija“, „Roj“, „Večera u
Audogastu“. (Napomena: sve pomenute priče su prevedene u časopisima „Sirius“, „Alef“ i SF almanahu „Monolit“).
Roman „Ostrva u mreži“ originalno se pojavio
1988.g. i nosi u sebi brojne kiberpank karakteristike ali i koncepte ’humanista’ (SF pravca suprotstavljenog
kiberpankerima) o poštovanju književnih vrednosti. Priča se odvija u prvoj
polovini sledećeg veka i prati pokušaj mladog bračnog para da nađe mesto u svom
okruženju, kompaniji koja funkcioniše po principima ljudske solidarnosti i
demokratije. Put ka uspehu vodi iz Amerike u nesigurnost Grenade, Singapura i
pakao Afrike, kroz, za ceo svet, prelomne događaje. Visoka tenzija zadatka i
neodoljiv zov ambicija, želja za dokazivanjem, uništiće zajednicu dva bića koja
više ne dele iste ideje (ili bar nisu spremna na jednako žrtvovanje za njih).
Bračna drama i kasnije putešestvije junakinje (jer ona ostaje u igri), kako
radnja odmiče, svode se na krokije emocija, pre svega onih osnovnih (strah za
sopstvenu egzistenciju), a u prvi plan izbija Sterlingova opčinjenost
okruženjem – socio-političkom strukturom i funkcionisanjem sveta. Junakinja je
najčešće u pasivnom položaju spram dešavanja koja je vode na rub njenog
poimanja života (jer ju je američko blagostnaje razmazilo), te je na delu
svojevrsno rastakanje njene ličnosti; no, ponegde su vidljive praznine u
opisima (npr. njenog dugog tamnovanja i kulturološkog šoka izazvanog boravkom u
Africi). Objašnjenje ovih propusta može biti i Sterlingov stav da je SF „u osnovi scena a zaplet tu samo smeta“.
Sterlinog interes za
’scenu’ je i profesionalan, obzirom da je on diplomirani novinar sa priličnim
iskustvom u struci i poznavanjem kako dešavanja koja dolaze na naslovne strane
novina tako i onih naizgled malih ali uticajnih pokreta u pozadini. Ispitivanja
globalnih aspekata politike i tehnologije u „Ostrvima...“
(koja su dobila nagradu „John Campbell
Memorial“) funkcionišu bez većih teškoća (čak i živi Istočni,
socijalistički blok ne liči na samog sebe tj. uklopljen je u ostatak sveta,
tako da ova Sterlingova pogrešna postavka ’bode oči’ ali ne previše).
Sterlingov svet je podeljen na izuzetno bogate (s obe strane zakona) i
nepregledne mase ljudi osuđenih na krajnju bedu u koncentracionim logorima
Afrike. Mreža komunikacija obavija planetu u skladu sa podelom moći, ostrva su
prostori koje ona na pokriva i isključuje iz prometa informacija/kapitala.
Nasuprot afričkih militantnih država je prevrtljiva vlast Beča, naslednika
Ujedinjenih nacija (u kome je postignut sporazum o sveopštem razoružanju).
Multinacionalne kompanije su pravi vladari sveta koji po svojim potrebama
određuju šta je ispravno i moralno te glatko paktiraju i sa info-piratima.
Mnoštvo malih zajednica različitih uređenja, od marksističkih do tradicionalističko
zatvorenih, bori se za svoje pravo na egzistenciju. Uprkos jeftinoj veštačkoj
hrani u Trećem svetu se umire od gladi, lokalni ratovi su svakodnevica kao i
sveprisutni retro-virusi. Ekološka propast je na dohvat ruke. Rečju, sem za
manjinu svet nije nimalo gostoljubivo mesto.
U svojoj kreaciji
budućnosti Sterling je pošao od vojno-političkih doktrina SAD koje su u to
vreme bile u opticaju, od predviđenog globalnog rasta medija, ne previše
poželjne decentralizacije ekonomske moći i strategije „sukoba niskog intenziteta“, na ograničenom prostoru i sa
kontrolisanim snagama, kojima bi se rešavali problemi interesnih sfera, obzirom
na sve veće potrebe bogatih i ograničenost prirodnih resursa smeštenih upravo u
Trećem svetu. U pozadini slike bogate
Amerike nazire se dolazak novog doktrinarnog učenja Frensisa Fukojame o ’Kraju
istorije’ (prvi tekst o tzv. „Endizmu“
pojavio se 1989.g.). Kraj istorije (ratova, bede, gladi) postojaće samo za one
koji usvajaju principe liberalne demokratije, kaže Fukojama, misleći, naravno,
samo na one već sada bogate i moćne toliko da od drugih otmu ono što im je
potrrebno. Sterlingov roman, pak, slika ono što propaganda prećutkuje, otkriva
da blistava budućnost jednih neće drugima doneti ništa više od poniženja i
brisanja dostojanstva.
(1997)
0 komentara:
Постави коментар