REMI ZA SPEJS OPERU „Plime svetlosti“, „Mahniti zaliv“, „Jedrenje blistavom večnošću“ Gregori Benford, izdavač Polaris, Beograd, 1997.

Gregori Benford (1941) poznat je kao jedini pravi ’naslednik’ Artura Klarka, što zbog njegovih naučnih kvalifikacija (doktor astronomije i univerzitetski profesor) što zbog uvažavanja naučnih znanja i principa u knjigama koje piše. Banford, ipak, nije redovni optimista (kao Klark) po pitanju budućnosti; njegov roman „Vremenski pejzaž“ nema iluzija o opstanku ljudske vrste u civilizaciji koja nemilosrdno rasipa bogatstva rodne planete. Benford je takođe vatreni zagovornih tzv ’igre sa mrežom’ odnosno pisanja koje se drži određenih žanrovskih kanona. U serijalu „Galaktičko središte“, u 6 romana pisanih u razdoblju od dve decenije, autor se bavi jednom od stožernih i često razrađivanih SF tema-spekulacija: ratom organskih i mašinskih civilizacija. Epopeja započinje  pronalaskom vanzemaljskih artefakata (roman „U okeanu noći“), prvom invazijom drugih oblika života („Preko mora sunaca“), da bi se u dalekoj budućnosti nastavila na planeti po kojoj šačica ljudi beži pred moćnim mašinama („Velika nebeska reka“) i beži na drugu planetu („Plime svetlosti“) dok, konačno, ne stigne do crne rupe u središtu galaksije („Mahniti zaliv“) i mitskog prostor-vremenskog utočišta na njenom obodu, gde će se sve linije sage sakupiti a dva neprijateljska kraka civilizacija spojiti u novi kvalitet (“Jedrenje blistavom večnošću“). Kako to podžanr ’spejs opere’ zahteva, kroz romane paradiraju  različiti oblici-vrste života (od planetarnih bića do onih koja žive u otvorenom svemiru), smenjuju se spektakularne bitke i putovanja i dešavaju raznorazni kosmički fenomeni (opisani običnim jezikom a ne matematičkim formulama). Obzirom da ovako ’junački’ sadržaj traži i odgovarajuće aktere, pisac je morao da bude prigodan u njihovom izboru. Otuda u prve dve knjige nalazimo kartonske makete hrabrih astronauta/istraživača, što ova dela maksimalno približava paraliteraturi (tipa ’pročitaj-zaboravi-baci’). Treći segment-roman („Velika nebeska reka“) donosi izrazit pomak na ovom planu: iz grupe nevoljnika, nemilosrdno gonjenih i istrebljivanih, izranjaju autentični likovi, zaokružene ličnosti (otac, ljubavnica, starci, kukavice...) sa svojim namerama, planovima, kompleksima. Iako je autor, da roman ne bude potpuno crn, naprasno spasao ljude i poslao ih u nove avanture, valjanost najvećeg dela knjige nije umanjena. Na žalost, dalji nastavci nisu održali postignuti kvalitet, među mnoštvom događaja likovi su počeli da blede i svode se na makete i kulise. Žanrovska kritika ocenila je seriju „Galaktičko središte“ kao najuspešniju ’spejs operu’ 80-tih i 90-tih, što je verovatno tačno ako se ima u vidu da su svi zahtevi podžanra ispoštovani. Ostaje, međutim, i konstatacija da je Benford u svojoj ’igri sa mrežom’, držeći se nepretencioznih pravila, izvojevao (poslužimo se šahovskim rečnikom) samo ’remi’ umesto da realizuje svoje očite kvalitete i dobije majstorsku partiju.

(1998)