FANTASTIKA ZA NOVI MILENIJUM – Časopis „Znak Sagite“ br. 5, Beograd 1998.

Časopis „Znak Sagite“ jedina je profesionalna publikacija koja se kod nas bavi Science Fiction, Fantasy i Horror literaturom, odnosno u manjem obimu i ostalim medijima te je stoga svaki novi broj značajan za zaljubljenike u pomenute žanrove i u najmanju ruku zanimljiv znatiželjnim i predrasuda prema etiketiranim nosiocima šunda, oslobođenim tragačima za zanimljivim štivom. Ako se, pak, ima na umu da je kontinuiranim praćenjem pojedinih grana stvaralaštva, pored „Znaka Sagite“, bave jedino poluprofesionalni „Emitor“ Kluba ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ iz Beograda i fanzin „Faros“ Kluba ljubitelja SFa iz Bele Crkve, te da „Znak...“ finansira izdavač Boban Knežević, što je u ova finansijska (ne)vremena i te kakav napor, značaj svakog broja časopisa samo je veći i ’teži’. Kako to u uvodnoj reči urednika kaže Ivan Nešić, primarni, beletristički sadržaj petog broja u znaku je na svetskoj sceni žanrovske fantastike opšte prisutne pojave ’slepstika’ ili ’slipstrima’ tj. mešanja žanrovskih fantastika i glavnog književnog toka, s jedne, i nekih novina u tzv. ’tvrdoj SF fantastici’. Primeri za prvu pojavu su novele Jana Mekdonalda, mlade zvezde sa specifičnom vizurom i stilom, „Fragmenti analize jednog slučaja histerije“ odnosno nagradama ovenčana priča „Linkolnov voz“ Morin Mekhju; obema je žanrovsko, horor u prvoj i alternativna istorija u drugoj, filtrirano kroz iskusva ’seriozne’ literature; na drugoj, tvrdo žanrovskoj strani je sjajna studija „Dobri pacov“ Alena Stila koju od prethodnih priča odvaja samo tema (eksperimentisanje sna ljudima u cilju razvijanja novih industrijskih proizvoda) dok u zanatu pripovedanja ona ni malo ne zaostaje i ne pati od standardnih žanrovskih šablona. I fantazi-horor minijatura „Trolov most“ Nila Gejmena prati pomenutu mešavinu žanrova.

            Domaće priče takođe su u širokom rasponu od standardnih horora, prepoznatljive ikonografije, u „Uzorku“ Tihomira Stevanovića i „Dijabologika“ Bobana Kneževića (koja se dešava ovde i sada), preko SF parodije „Istinite laži o ratu svetova“ Ilije Bakića do fantaszmagorijske alegorije (na domaćem terenu) „Đuro“ Dragan R. Filipovića.

            Dve horor priče, „Njegova usta imaće ukus pelina“ Popi Z. Brajt i „Tragač“ H. P. Lavkrafta, obe iste tematike, povod su za analitičan ogled „Nekrofilija - nekad i sad“ Dejana Ognjanovića, koji analizira posezanje za ovako bizarnom temom kroz istoriju literature. U nastavku je i osvrt na život i delo nespornog klasika horora H. P. Lavkrafta.

            Magazinski deo časopisa donosi dva izuzetna članka. U prvom, „Postmoderna fantastika“ Norman Spinrad analizira nekoliko novih Fantasy knjiga zaključujući da je ono što se danas dešava na ovoj sceni, koja je pod jakim uticajem ’slipstika’ daleko interesantnije od neinventivnih voda čistog SF žanra. Intervju sa Brusom Sterlingom, vrsnim piscem, jednim od propagatora ’slipstika’ i novinarem koji poznaje situaciju u Istočnoj Evropi, donosi niz zanimljivih opservacija o SF-u, odnosno na globalna pomeranja u društveno-političkoj konstelaciji snaga, što će odrediti i početak novog milenijuma. Sledi izlog novih knjiga objavljenih u svetu, te tekstovi o filmovima („Zvezdani vojnici, „“Godzila“, TV seriji „Milenijum“), portret ilustratora Sanjulijana i lista 10 najboljih SF filmova o vanzemaljcima.

            Časopis je izuzetno dizajniran, počev od naslovne strane (rad Boba Živkovića), po svemu u maniru svetskih izdanja iz ove oblasti.

(1998.)