Duško Vlajković Mitrovanov, Glorian Day i Mitar Vladuš jedna (ni)su
osoba! Ovo senzacionalno otkriće utvrđeno je dugogodišnjim strpljivim radom
koji podrazumeva praćenje štampe i književne periodike, obilaženje mesta na
kojima se pričalo da se osumnjičeni pojavljuje, razgovora sa svedocima i
nabavku izdanja umnoženih u malim tiražima i deljenih poverljivim osobama.
Spisak (ne)dela ovih/ove osobe/osoba nije potpun i teško da ćemo ikada steći
uvid u njegovu kompletnu bibliografiju a ni sa biografskim podacima nije bolja
situacija – osim da je rođen 1967.g. u Vršcu, gde i dalje (ne) živi i radi, sve
ostalo su pretpotavke i legende.
Opšte je poznato da
imenovanog interesuju različiti umetnički žanrovi: drama, kratka proza i
njihove mešavine, aforizmi, kompjuterski strip... Ono što im je svima
zajedničko je nonšalatno-neobavezno nepriznavanje autoriteta, velikih istina,
malograđanskog morala i lepog ponašanja. Njegovi zapleti i raspleti, replike,
rečenice i stihovi vrcaju od provokacija, pitanja koja ne bi trebalo
postavljati i neugodnih odgovora na ista. Za one koji se, čitajući ih, osete
neugodno, povređeno, uvređeno, ozlojeđeno, izvesno je da su u debelom salu konformizma
izgubili smisao za satiru i provokaciju (ako su ga ikada i imali). U svom
delovanju Duško/Glorian/Mitar, naravno, ne štedi ni sebe, uvek je voljan da se
samohvali i samodrekuje (kako bi rekao stari i slavni prvak pisane reči koji je
pisao i drame i aforizme i stihove), zahvaljujući čemu ostaje normalan prema
samom sebi a drugima ne dozvoljava da mu nađu manu ili ga uhvate u raskoraku.
Šta će nadalje biti sa
Vlajković Mitrovanov/Day/Vladušom, sa svakim posebno i svima zajedno?
Sigurno
je da će i dalje gurati svoje pero-reč-nos tamo gde se ne sme, mahati pred
njuškama uvaženih, zabijati prste u oko akademizma, stalno biti levo smetalo,
bubuljica na nezgodnom mestu, kurje oko bon-tona. Biće teško iskoreniti ga ili
ućutkati ga jer je tamo višestruk. Možda je zaista rešenje proizvesti ga u
sveca, kako on najavljuje, nadajući se da će prestati da ga slušaju oni koji to
sada čine slatko i gorko se smeškajući. Razapinjanje na krst svakako ne dolazi
u obzir jer je on već našao način kako da i to izvrda u svoju korist (vidi
crtež). Jedina nada za sve kojima smeta jeste da imenovani, kako god da ga
zoveta, podlegne svojoj najvećoj vrlini-mani (već kako ko na to gleda):
Lenjosti, i na neodređeno vreme rastegne spravljanje svojih radova ili u
potpunosti prekine sa tom praksom. No, i u tom slučaju ostaju ranija (zlo)dela
koja se prenose s kolena na koleno, iz ruke u ruku, iz džepa u džep. Dakle,
sekta DVM-ista, GD-ista i MV-ista nastaviće svoje subverzivno delovanje u
katakombama iz kojih će, kad za to svane dan, izaći na svetlo dana u kome će se
suditi opštoj istoriji licemarja.
Zato, bojte ga se svi
koji za to imate razloga!
AA (Anonimni Anonimus)
(2001)
1 komentara:
машала!
Постави коментар