Duško Vlajković Mitrovanov, Glorian Day i Mitar Vladuš jedna (ni)su osoba! Ovo senzacionalno otkriće utvrđeno je dugogodišnjim strpljivim radom koji podrazumeva praćenje štampe i književne periodike, obilaženje mesta na kojima se pričalo da se osumnjičeni pojavljuje, razgovora sa svedocima i nabavku izdanja umnoženih u malim tiražima i deljenih poverljivim osobama. Spisak (ne)dela ovih/ove osobe/osoba nije potpun i teško da ćemo ikada steći uvid u njegovu kompletnu bibliografiju a ni sa biografskim podacima nije bolja situacija – osim da je rođen 1967.g. u Vršcu, gde i dalje (ne) živi i radi, sve ostalo su pretpotavke i legende.
            Opšte je poznato da imenovanog interesuju različiti umetnički žanrovi: drama, kratka proza i njihove mešavine, aforizmi, kompjuterski strip... Ono što im je svima zajedničko je nonšalatno-neobavezno nepriznavanje autoriteta, velikih istina, malograđanskog morala i lepog ponašanja. Njegovi zapleti i raspleti, replike, rečenice i stihovi vrcaju od provokacija, pitanja koja ne bi trebalo postavljati i neugodnih odgovora na ista. Za one koji se, čitajući ih, osete neugodno, povređeno, uvređeno, ozlojeđeno, izvesno je da su u debelom salu konformizma izgubili smisao za satiru i provokaciju (ako su ga ikada i imali). U svom delovanju Duško/Glorian/Mitar, naravno, ne štedi ni sebe, uvek je voljan da se samohvali i samodrekuje (kako bi rekao stari i slavni prvak pisane reči koji je pisao i drame i aforizme i stihove), zahvaljujući čemu ostaje normalan prema samom sebi a drugima ne dozvoljava da mu nađu manu ili ga uhvate u raskoraku.
            Šta će nadalje biti sa Vlajković Mitrovanov/Day/Vladušom, sa svakim posebno i svima zajedno?
            Sigurno je da će i dalje gurati svoje pero-reč-nos tamo gde se ne sme, mahati pred njuškama uvaženih, zabijati prste u oko akademizma, stalno biti levo smetalo, bubuljica na nezgodnom mestu, kurje oko bon-tona. Biće teško iskoreniti ga ili ućutkati ga jer je tamo višestruk. Možda je zaista rešenje proizvesti ga u sveca, kako on najavljuje, nadajući se da će prestati da ga slušaju oni koji to sada čine slatko i gorko se smeškajući. Razapinjanje na krst svakako ne dolazi u obzir jer je on već našao način kako da i to izvrda u svoju korist (vidi crtež). Jedina nada za sve kojima smeta jeste da imenovani, kako god da ga zoveta, podlegne svojoj najvećoj vrlini-mani (već kako ko na to gleda): Lenjosti, i na neodređeno vreme rastegne spravljanje svojih radova ili u potpunosti prekine sa tom praksom. No, i u tom slučaju ostaju ranija (zlo)dela koja se prenose s kolena na koleno, iz ruke u ruku, iz džepa u džep. Dakle, sekta DVM-ista, GD-ista i MV-ista nastaviće svoje subverzivno delovanje u katakombama iz kojih će, kad za to svane dan, izaći na svetlo dana u kome će se suditi opštoj istoriji licemarja.
            Zato, bojte ga se svi koji za to imate razloga!
            AA (Anonimni Anonimus)
(2001)

1 komentara:

3vial 3bune је рекао...

машала!

Постави коментар

top