„SOLARIS“ Novi Sad, knjige 1994-1995.

FANTASTIKA I KULT – O novim izdanjima „Solarisa“ (1994)

            Mladi ali izuzetno agilni izdavač „Solaris“ iz Novog Sada objavio je tokom letnjih meseci čak pet vrednih knjiga, svrstanih u tri biblioteke: ’Biblioteka svetske fantastike’, ’Biblioteka srpske fantastike’ i ’Biblioteka ’Cult’. Glavni urednik svih biblioteka je mladi književnik Saša Radonjić.

            Prva knjiga u ’Biblioteci svetske fantastike’ je izbor priča iz opusa E. A. Poa, pod naslovom „Pad kuće Ušera“, koji je priredio Dušan Patić. Ovaj izbor vraća nas jednom od rodonačelnika savremene književnosti, genijalnom Pou čije je delo esencija onoga što se naziva tajanstvo, jeza i misterija.

            Druga knjiga u ovoj biblioteci, izbog bajki Hermana Hesea, naslovljen „Čudnovata vest sa druge planete“, koji je priredio Vojislav Despotov, sadrži priče u kojima dominira zapitanost nad dilemama večnosti i prolaznosti, smislu života, prirode i čitavog sveta, posmatranim iz vizure dalekoistočnih filozofija.

            Kada se bude birao izdavački poduhvat 1994.g. u izboru će neizostavno morati da bude i knjiga Dragitina Ilića „Autobiografija odlazećeg“. Knjigu je, na osnovu do sada neobjavljenog rukopisa, priredio Sava Damjanov i njome se konačno, nadamo se, otvara put za ponovno vrednovanje ovog neopravdano zaboravljenog autora, pionira Science Fiction žanra kod nas (njegova drama „Posle milijom godina“ iz 1889.g. prvo je takvo SF delo u nas i jedno od prvih u Evropi). „Autobiografija...“ je romaneskna proza koja kroz niz spiritualnih avantura, prati posvećenika na putu ka otkrivanju Velike Rajne Prosvetljenja. Jedno remek-delo vraćeno je ovim izdanjem na svetlo dana a zasluga za to pripada ’Biblioteci srpske fantastike’.

            Biblioteka ’Cult’ trebala bi da, kako joj i ime kazuje, sadrži knjige autora koji su kultne pojave u svetu književnosti. Biblioteku otvara roman „Playback“ Rejmonda Čendlera, pisca čije se ime, uz Dešajela Hemeta, najčešće vezuje za pojavu tzv ’tvrdog krimića’. „Playback“ je još jedna (poslednja za života autora objavljena) avantura slavnog detektiva Filipa Marloua, ciničnog borca za varljivu Pravdu.

            Drugi kult pisac iz ove bibliote je Antoan de Sent Egziperi. Njegova knjiga „Noćni let“ oda je hrabrosti i plemenitosti pilota, jedna gotovo bajkolika priča o vrlini koja pleni svojom čistotom, što joj je priznao i pisac predgovora, slavni Andre Žid. Pojava knjige svojevrsno je obelažavanje 50-to godišnjice misterioznog Egziperijevog nestanka u plavim visinama.

(1994)

ŠPIJUN U KOMUNISTIČKOJ DIKTATURI „Beli orlovi nad Srbijom“ Lorens Darel, izdavač Solaris, Novi Sad, 1995.

            Radnja romana „Beli orlovi nad Srbijom“ Lorensa Darela, najnove knjige u biblioteci „Cult“ (urednik Dušan Patić) novosadskog „Solarisa“, dešava se u Jugoslaviji, u predvečerje rezolucije Informbiroa i prati doživljaje engleskog špijuna ubačenog u planine Južne Srbije. Specijalni operativac tamo će otkriti grupu rojalista „Belih orlova“ koja pokušava da do morske obale prenese zlato Kraljevine Jugoslavije, ne bi li njime obezbedila rasplamsavanje borbi protiv komunističke diktature. Darel (1912-1990), autor znamenitih romana „Aleksandrijski kvartet“ i „Avinjonski kvintet“, inače britanski ataše za štampu od 1949. do 1952.g. u Beogradu (to vreme je tema njegove knjige „Pevači diplomatskog zbora“), napisao je uzbudljiv i netipičan špijunski roman koji će ovdašnoj publici biti dodatno interesantan kako obzirom na vreme i mesto u koje je priča smeštena tako i zbog piščeve naklonjenosti prema ’nenarodnim elementima’, što je svakako bio razlog za ranije neprevođenje ove knjige (originalno objavljene 1957.g.) kao, uostalom, i mnogih drugih dela sličnog, politički ’nepoželjnog’ sadržaja.

(1995)

PUTOPISI I FANTASTIKA ZA VELIKE I MALE (1995)

            Mladi novosadski izdavač „Solaris“ i u letnjim mesecima nastavlja da ispunjava svoj kvalitativno vrlo ambiciozni izdavački plan. Upravo su iz štampe izašle tri nove, interesantne knjige.

            Književnik Saša Radonjić priredio je „Rečnik srpske putopisne proze“ sabravši srpske putopise objavljene u knjiškom obliku u periodu od 1783. do 1988. godine. O svakoj knjizi navedeni su osnovni bibliografski podaci, uz pripadajuće registre imena autora odnosno opisanih geografskih lokaliteta, a iz nekolikih putopisa odabrani su i karakteristični odlomci. Na ovaj način Radonjić je otkrio jedno od lica srpske literature koje je, iako ima dugu tradiciju, nedovoljno poznato, i tako sačinio knjigu koja je nazaobilazna za svakog budućeg istraživača ili ljubitelja ovakve literature. Ponuđeni odlomci svojevrsni su pregled spisateljskih taktika (od reportersko-dokumentarističkih do meditativno-refleksivnih) stvaranja putopisa. Iako je sveprisutnost vizuelnih masmedija naizgled umanjila atraktivnost putopisne književnosti „Rečnik...“ dokazuje da ovaj žanr i dalje nudi specifične, neponovljive doživljaje.

            „Vrata u zidu“ H. Dž. Velsa prva je, nakon nekoliko decenija, kod nas objavljena zbirka SF priča ovog autora koga teoretičari smatraju pravim rodonačelnikom modernog Science Fictiona. Vels je, nasuprot Žil Vernu, bio manje fasciniran mogućnostima razvoja nauke i tehnike a više zainteresovan za odraz tih promena na živote njegovih junaka. Vels je, takođe, u SF uveo ili nagovestio teme koje i danas intrigiraju pisce (putovanje kroz vreme, antiutopije, ksenofobijski susreti sa vanzemaljcima, paralelni svetovi, genetske manipulacije...) Izbor priča iz najranijeg autorovog perioda priredio je Dušan Patić.

            „Bal Nemirne reke“, prva prozna knjiga pesnika Željka Smolića, bajka je u koju autor upliće iskustva narodnih i autorskih bajki, uz poneku naznaku i tzv. epske fantastike. To je rezultiralo pitkom i šarmantnom pričom, na radost najmlađih čitalaca.

(1995)

FANTASTIKA I HUMOR „Senovite priče“ Fjorod Sologub, „Ljudožderi u vozu“ Mark Tven, izdavač Solaris, Novi Sad, 1995.

            Agilni novosadski izdavač „Solaris“ objavio je nove knjige u svojim već afirmisanim bibliotekama ’Svetska fantastika’ i ’Cult’.

            „Senovite priče“ Fjodora Sologuba (1863-1927, pseudonim Fjodora Kuzmića Teternjikova), u izboru i prevodu Draginje Ramadanski, predstavljaju nedovoljno poznatog pisca ruskog ’fin de siecle’-a. Osam priča iz ove knjige otkriva lepezu Sologubovih  interesovanja i proznih strategija – od variranja znanih obrazaca (krađa duše, beda malog čoveka...) uz suptilna odstupanja koja sadrže mogućnosti novih čitnaja, do otvaranja, do tada, tabuisanih tema kakva je opsednutost samoerotikom. Fantastika ovih priča nosi ruralni duh bajki i skaski spojen i transformisan, u urbanom miljeu, u novi krug ljudske bede i bespomoćnosti, što u krajnjem rezultira mističnim i bizarnim, još i danas svežim delima.

            „Ljudožderi u vozu“ Marka Tvena (1835-1910) izbor je priča koji je priredio Dušan Patić a preveo Zlatko Crnković, autora u nas poznatog prevashodno po romanima za decu i omladinu. Da je to suviše skučena predstava o piscu dokazuje ova knjiga. Tvenovo pero ispisuje humorističke ali ubojite priče u kojima razobličava mnoge ’ugodne i lepe’ predrasude. On ne preza da cinično dirne u svetinje kakve su Adam, Eva i izgon iz Raja, odnosno poučne priče o Dobru i Zlu iz knjiga veronauke, dokazujući svojim varijantama onu da je ’put do Pakla popločan dobrim namerama’. Nimalo blaži Tven nije ni prema novinarstvu (kojim se i sam bavio), politici ili slavi detektiva. Naravno, uprkos ’ozbiljnim’ namerama Tven nije dozvolio da mu priče skliznu u rutinsko ismejavanje te je njihova vrcavost prirodna a ne izveštačena, što je preporuka više za iščitavanje ove knjige.

(1996)

NETIPIČNI DISIDENT „Filijala“ Sergej Dovlatov, izdavači ’Krovovi’ Sremski Karlovci, ’Solaris’ Novi Sad, 1995.

            Poezija i proza disidenata sa (sada već nestalog) komunističkog Istoka  najčešće sadrži, svim autorima iz ovog krila svetske literature, svojstvenu impozantnu dozu sveopšte, gotovo usudne (a neretko ipak preterane) ozbiljnosti. Otuda je pojava romana „Filijala“ Sergeja Dovlatova (1941-1990), izdanje ’Krovovi’ Sremski Karlovci, ’Solaris’ Novi Sad, prevod Dušan Patić, prijatno iznenađenje. Dovlatov je, nakon ’tradicionalnih’ godina progona, emigrirao iz Sovjetskog saveza 1978.g; u ovom romanu (kojim se prvi put predstavlja domaćoj publici) ne poseže ni za teskobom, čak ni za sarkazmom, već boji svoje mikro priče „sećanja voditelja radio-emisije“ zdravim humorom koji ne ismeva ali i ne prećutkuje (npr. vašarsku atmosferu ’ozbiljnog’ simpozijuma sovjetskih disidenata u SAD). Ovakav stav rezultira prozom neopterećenom tezama a bogatom pronicljivim zapažanjima i u tome je, čini se, ključ njegove vanredne popularnosti u ddanašnjoj Rusiji. Jer, kako kažu upićeni (Aleksandar Ševo): „U Rusiji danas čitaju jedino Harmsa i Dovlatova“.

(1996)