Doktor Mile Janković poznat je beogradskim ljubiteljima SF-a po svojim
aktivnostima na propagiranju ovog žanra i učešću u radu „Društva ljubitelja SF ’Lazar Komarčić’“. Njegov prvi objavljeni
roman (ali ne i napisani jer Jovanović ovo svoje delo svrstava u ciklus „Priče sazdane od krvi i mašte“), pod
naslovm „Bleda mesečeva svetlost“,
potvrda je autorovog ozbiljnog promišljanja tema kojima se SF bavi (u ovom
slučaju to su paralelne evolucije) te njihove temeljne, studiozne obrade.
Radnja romana smeštena
je u grad L. u nekoj neodređenoj zemlji, u neodređenom vremenu. Glavni junak,
Pavle, tipični je pojedinac u svom svetu: tihi, mirni činovnik, bez poroka
(osim ljubavi prema sakupljanju maraka), veran drug. Njegov bezličan život promeniće
smrt najboljeg prijatelja posle koje će Pavle otkriti da svet nije tako miran i
nevin i da se u njemu vodi bespoštedna borba između ljudi nastalih od
čovekolikih majmuna i onih nastalih od škorpija. U finalu romana Pavle će,
preobražen, ustati u odbranu mladog ljubavnog para i suočiti se sa Zlom.
Prvi utisak sa kojim se
čitalac romana susreće jeste da je knjigu pisao neko ko je veliki poštovalac
ruskih klasika. I zaista, paralele sa npr. Dostojevskim same se nameću, počev
od izbora glavnog junaka do atmosfere koja vlada u gradu L. Sve do zaista
brutalne scene ubistva Pavlovog prijatelja - kome čovek/škorpija cepa utrobu,
puni je kamenjem i baca ga u reku - nižu se opisi sitnih činovničkih radosti,
filosofskih rasprava i najdubljih dilema koje potresaju Pavla, što bitno
usporava roman i time još više utvrđuje osećaj da je tekst pisan u drugom
vremenu. Uprkos ponekim preterivanjima (posebno kad su u pitanju sakupljači
poštanskim maraka) činjenica je da autor uspeva da nas uvede u jedan, nazovimo
ga, ’starinski svet’, što je dokaz da pred sobom imamo pisca koji želi i ume da
stvori atmosferu u svom delu. I struktura priče, detalji (npr. Pavlovo bekstvo
u bolest pošto se suočio sa pravom, skrivenom slikom sveta), doprinose da priču
doživljavamo kao nešto pristiglo iz prošlosti. No, upravo zbog tog (ponovimo)
namerno izazvanog osećaja koji pomalo uspavljuje čitaoca, brutalne i krvave
scene dostojne savremenih majstora horora proizvode adekvatne efekte.
Sve u svemu, uprkos
svim manama, ovaj roman, kao jedno netipično ali uspešno delo u savremenoj domaćoj SF produkciji,
zaslužuje pažnju.
(1993.)
0 komentara:
Постави коментар