Doktor Mile Janković poznat je beogradskim ljubiteljima SF-a po svojim aktivnostima na propagiranju ovog žanra i učešću u radu „Društva ljubitelja SF ’Lazar Komarčić’“. Njegov prvi objavljeni roman (ali ne i napisani jer Jovanović ovo svoje delo svrstava u ciklus „Priče sazdane od krvi i mašte“), pod naslovm „Bleda mesečeva svetlost“, potvrda je autorovog ozbiljnog promišljanja tema kojima se SF bavi (u ovom slučaju to su paralelne evolucije) te njihove temeljne, studiozne obrade.
            Radnja romana smeštena je u grad L. u nekoj neodređenoj zemlji, u neodređenom vremenu. Glavni junak, Pavle, tipični je pojedinac u svom svetu: tihi, mirni činovnik, bez poroka (osim ljubavi prema sakupljanju maraka), veran drug. Njegov bezličan život promeniće smrt najboljeg prijatelja posle koje će Pavle otkriti da svet nije tako miran i nevin i da se u njemu vodi bespoštedna borba između ljudi nastalih od čovekolikih majmuna i onih nastalih od škorpija. U finalu romana Pavle će, preobražen, ustati u odbranu mladog ljubavnog para i suočiti se sa Zlom.
            Prvi utisak sa kojim se čitalac romana susreće jeste da je knjigu pisao neko ko je veliki poštovalac ruskih klasika. I zaista, paralele sa npr. Dostojevskim same se nameću, počev od izbora glavnog junaka do atmosfere koja vlada u gradu L. Sve do zaista brutalne scene ubistva Pavlovog prijatelja - kome čovek/škorpija cepa utrobu, puni je kamenjem i baca ga u reku - nižu se opisi sitnih činovničkih radosti, filosofskih rasprava i najdubljih dilema koje potresaju Pavla, što bitno usporava roman i time još više utvrđuje osećaj da je tekst pisan u drugom vremenu. Uprkos ponekim preterivanjima (posebno kad su u pitanju sakupljači poštanskim maraka) činjenica je da autor uspeva da nas uvede u jedan, nazovimo ga, ’starinski svet’, što je dokaz da pred sobom imamo pisca koji želi i ume da stvori atmosferu u svom delu. I struktura priče, detalji (npr. Pavlovo bekstvo u bolest pošto se suočio sa pravom, skrivenom slikom sveta), doprinose da priču doživljavamo kao nešto pristiglo iz prošlosti. No, upravo zbog tog (ponovimo) namerno izazvanog osećaja koji pomalo uspavljuje čitaoca, brutalne i krvave scene dostojne savremenih majstora horora proizvode adekvatne efekte.
            Sve u svemu, uprkos svim manama, ovaj roman, kao jedno netipično ali uspešno  delo u savremenoj domaćoj SF produkciji, zaslužuje pažnju.
(1993.)

0 komentara:

Постави коментар

top