Ekipa predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda stigla nam je u posetu - po našem pozivu - da, do kraja ovog meseca, 'popriča' sa predstavnicima tzv izvršne vlasti. Višednevni dogovori i pregovori trebali bi da dovedu do sklapanja aranžmana sa MMFom 'iz predostožnosti' što bi u prevodu trebalo da znači da ćemo kod fonda 'bezecovati' određenu svotu para (oko milijardu i po evra) koja državi dogodine može hitno zatrebati. Ali, kako MMF nije od juče traži da sasluša argumente ministara i premijera. Od njihove ubedljivosti zavisi da li će pare biti dodeljene. Dakle, nema para 'na lepe oči'. Isto tako, pare se ne daju 'za džabe', 'na mufte' i 'gratis'. Prema tome, oni koji imaju para, čak i ako je davanje para hipotetičko, hoće da znaju s kim imaju za posla. Istini za volju, mi smo sa njima okončali zvanični aranžman i svi su navodno bili zadovoljni - ali od stare slave nema mnogo vajde pa se ispiti i kvalifikacije polažu ponovo. U to ime biće pretresani svi segmenti tekuće fiskalne realnosti, od isplata socijalnih davanja, plaćanja poreza i drugih dažbina, funkcionisanja penzijskog sistema... Mada se, sasvim oprezno, javlja kako su MMF-ovci zadovoljni onim što su čuli, znatiželjna masa stanovnika Srbije nije sigurna šta se zaista dešava i o čemu se priča iza zatvorenih vrata raznih sala i kabineta. Zebnju izazivaju sećanja na slične posete i dogovore posle kojih su sledile samo mere 'štednje' - čitaj stezanja kaiša za narod koji je i onako na ivici egzistencije i živaca.
Izgleda da su se posetioci i domaći složili u sledećem: najvažnije je da se obezbedi odgovorno fiskalno ponašanje što praktično znači da država ne troši više para nego što uspeva da 'namakne' kroz poreze i doprinose. Naravno, deficit u budžetu već je uplaniran - dakle biće potrošeno više nego što se ima ali će vlast obećati da nikako neće da pretera. No, ako država naplati više nameta imaće puniju kasu; efikasnija naplata svakako je cilj, samo ga treba ostvariti - pitanje je kako? Predlaže se ponovno vezivanje isplata zarada sa naplatom doprinosa. Nekada, dok je postojao famozni SDK (Služba društvenog knjigovodstva) ovakva rabota se redovno praktikovala i kontrolisala - međutim SDK je ukinut jer nekome nije valjao. Sada će trebati ponovo trenirati disciplinu ali - s kim? Da li će se angažovati novi državni činovnici? Tako nešto ne bi smelo da se desi no - ko ima petlju da dirne u administraciju? Planirano smanjenje tog aparata nije realizovano jer tamo svako ima svoje ljude pa bi otkaz nečijem pulenu značio da će biti odmazde - otkaza tuđim pulenima; konačno je čitava akcija utihla - po principu: ti ne diraj moje ljude a ja neću tvoje - pa su ostali i veliki izdaci za činovničke plate. Izgleda da se o ovom pitanju nije pričalo sa MMFovcima - valjda im je rečeno da se u to ne sme dirati. Ali, čak i ako se poboljša naplata poreza, problem tankog budžeta neće nestati jer premalo je onih koji rade i plaćaju poreze. Kako povećati zaposlenost pitanje je na koje odgovor treba smisliti. Kako prizvati investicije u ovu nejaku državu? Poslednjih godina stranicima se lepo plaćalo da otvore fabrike kod nas ali oni nisu pohrlili ko 'pčele na med' jer državna administracija mnogo ne mari za njihove planove, ponaša se komotno a, bogami, kažu upućeni, traži i podmazivanje (da posao lakše klizi). Pošto mnogi od svetskih biznismena nisu navikli na ovakvo (mal)tretiranje slabo 'trzaju' na ovu stranu. A bez njih novih radnih mesta nema pa neće biti ni poreza... i tako sve u ukrug.
Ipak, sa strane gledano, potez vlade ima svoje rezone - svetska kriza ulazi u drugo poluvreme i ko zna kako će nas sada strefiti. Ništa nam ne vredi što smo prvi deo izdržali na nogama kad se meč odmah, bez predaha, nastavlja. Mnogi stručnjaci najavljuju da će nova bitka biti još teža. Što znači da će puno firmi otići pod led, da će biti još manje para za penzije i socijalna davanja, za vojsku, policiju i sudstvo, zdravsto i školsto; a da bi država opstajala i postojala sve to mora da funkcioniše. Dakle, treba tražiti spas, makar u novim pozajmicama od MMFa. Sve bi ovo rekli samo - blaženo neupućeni. Ovdašnji svet će se, međutim, prisetiti mnogo čega - od masnog troškarenja njegovih para na sve-i-svašta, preko bezbroj afera sa zloupotrebama službenih položaja i ovlašćenja do konačnog, ultimativnog fakta da je ovde dogodine izborna godina (što je za ovu državu/vlast veća kriza od svetske); a za predizborne manifestacije politička propagandna mašina traži jako, jako mnogo para. Odakle nama toliki novci? Svako ima pravo da pogađa. Ali samo jednom - iz predostrožnosti
0 komentara:
Постави коментар