INTERVJU

Intervju, razgovarao Dušan Vidaković

Pitanja:

1. Budućnost stripa u eri dominacije elektronskih komunikacija.
2. Trendovi u svetskom stripu i koliko ih Srpski autori prate?
3. Trendovi u svetskoj SF literaturi i koliko ih Srpski autori prate?
4. Koliko je blizu apokaliptični 'kraj sveta' o kome su pisali mnogi književnici (pa i ti)? I kako bi planeta izgledala posle tog 'kraja sveta'?

Odgovori:

1. Strip je, kao elegantna starinska umetnost linije i duha, ugrožen preteranim šarenilom elektronskih medija koje mu krade pažnju klinaca, publike iz koje se regrutuju kasniji ozbiljni čitaoci; zbog toga prestaje da bude šund zabava (to će mu oteti elektronske instant žvake) i prelazi u umetnost koju prate posvećenici; no to je slučaj i sa ostalim 'ozbiljnim' umetnostima. O kompjuterskom crtanju stripova još je rano govoriti mada se elektronsko kolorisanje stripova odavno radi. Ma koliko kopirala strip pogled na svet elektronika ne može da ga otme. Zadovoljstvo listanja kolor strip albuma ili magazina sa stripovima u nastavcima ne može se preneti na diskove. Kada su stripovi narezani na CD oni te puka informacija o onome što se može osetiti 'uživo' na stranici papira.

2. Strip obuhvata Zemlju, od Evrope, SAD, Južne Amerike, do Japana i Kine (Kinezi su crtali 'poučno revolicionarne' stripove još od polovine XX veka). Generalno, Ameri se 'lože' na 'super-heroje' a Evropljani na umetnički strip. U svakom slučaju, nemoguće je izbrojati sve tematske pravce i smerove ili stilske škole u komercijalnom i 'serioznom' stripu pa se usmerenost samo na neki segment podrazumeva. Tzv mejnstrim (glavnotokovski) strip, bez obzira da li je za široku publiku ili za zahtevnije, posluje po ekonomskim zakonima i vodi računa o isplativosti projekata dok je autorski strip i dalje oslobođen tog pritiska i baziran na entuzijazmu. Naravno, postoje srećni spojevi kvaliteta i komercijalnosti. U svoj toj gužvi, ovdašnji autori se dobro snalaze. Generacija izbegla početkom 1990-tih probila se (ili propala) a i mlađi autori beleže uspehe. Velike strip kuće iz Francuske ovde redovno 'love' talente a alternativci se snalaze preko svoje mreže.

3. Američka SF književnost vodeća je u svetu jer ima najveću produkciju i reklamu pa je najzastupljenija u medijima i diktira standarde i trendove. I za ovu rabotu, kao i za strip, važe pravila korporativne umetnosti u velikim kućama, što znači određenu dozu uštogljenosti i kalkulisanja, prema tome da li je pisac u prvom, drugom ili desetom redu best-seler autora. Veća je sloboda kod malih izdavača koji dozvoljavaju eksperimentisanja svih vrsta i tako 'guraju' žanr napred, što je najočitije u kratkim formama. I dalje je na delu prožimanje SF-a sa hororom i epskom fantastikom i, u nadalje, sa glavnim tokom, što rezultira delima koja nije lako definisati ali su zanimljivija i od čistog žanra i čiste 'ozbiljne' književnosti. Domaći pisci, nakon što je Zoran Živković 2003.g. osvojio 'Svetsku nagradu za fantastiku', imaju - možda - šansu da se predstave na svetskoj sceni ali ovo zavisi od previše biznis-nepoznanica (nalaženja dobrog prevodioca i agenta). To što pratimo svetsku scenu (sa distance) ali je ne kopiramo već imamo svoj glas mogla bi biti preporuka za 'beli SF svet'.

4. Kraj sveta je prastara umetničko-filozofsko-religijska (razbi)briga. SF je, 'zahvaljujući' realnim opasnostima od miroljubive ili ratne zloupotrebe nauke, razvijala ovaj smer razmišljanja dolazeći do čudnovatih zapleta i fatalnih raspleta (najčešće bez iskupljenja 'pravednih'). Nakon što  ljudi sebe izbrišu s lica planete ona će, ako nije definitino mrtva, početi da liže rane i ponovo stvoriti život ali bez milosti prema zaostalim ljudima. Psihijatri bi rekli da mi, kao vrsta koja nema ni minimum međusobne solidarnosti, znamo šta radimo ali ne želimo da prestanemo, žudeći za konačnom i neopozivom kaznom. Ovakav mazohizam ne poznaje ni jedna živa vrsta na Zemlji ali to nije nešto za ponos i diku. Što bi rekao naš narod 'onim čega se pametan stidi budala se diči'. Zbog svega toga, apokalipsa je neminovna. Jedina nepoznanica je kada i kako će se to desiti – ali to je manje bitno pitanje.