KORALINA U ZEMLJI IZA VRATA

Prikaz romana «Koralina» Nila Gejmena

Izdavač: «Laguna» Beograd, 2003.

            Prošla, 2002.g. na žanrovskoj-horor literarnoj sceni prošla je u znaku Nila Gejmena (1960), britanskog pisca sa prebivalištem u SAD. Brojnim nagradama i slavom ovenčani scenarista nekolicine strip serijala, od kojih je najpoznatiji «Sendmen», i pisac zapaženih priča, konačno se, nakon nekoliko ne preterano dobrih pokušaja, nameće i kao romanopisac – «Američki bogovi» pokupili su nekoliko žanrovskih priznanja a isti je slučaj i sa kratkim romanom za sve uzraste «Koralina». Autor je knjigu pisao za svoju petogodišnju kći koja je, do trenutka njenog objavljivanja, napunila punih  15 godina. Početna ideja 'prostirala se' na desetak  a konačna verzija ima preko 150 strana i obogaćena je ilustracijama Dejva Mekina. Prethodno navedene činjenice o nastanku «Koraline», ma koliko se činile nebitnima, u stvari mogu biti dobar ključ za razumevanje nekih od slojeva knjige. Priča prati malenu Koralinu na letnjem raspustu; pošto su joj roditelji previše zaposleni, ona do mile volje istražuje kuću u koju su se upravo doselili. Na ovim pothvatima upoznaje bizarne susede (dve ostarele glumice i starca koji trenira orkestar miševa) kao i neuređeno dvorište i okolinu kuće. U stanu otkriva vrata koja nikuda ne vode jer je iza njih zid koji će, pak, u jednom trenu nestati, otkrivajući hodnik i stan gotovo isti kao njen. Koralina tamo zatiče svoje druge roditelje; oni imaju dugmad umesto očiju, strpljivi su i puni razumevanja i nude joj da ostane sa njima. Usamljena devojčica je u dilemi. Ali kada sazna da su joj 'prvi' roditelji nestali, počinje da sumnja u dobronamernost druge mame i rešava da oslobodi one prave.

Prateći razvoj avanture, čitalac zapaža nesigurnost, nedoumice i nedorađenost nekih ideja. Očito da je kostur zapleta popunjavan u dužem periodu i da su ambicije autora rasle. Primetna je i promena u tonu priče što je u vezi i sa, od kritičara zapaženim, pozivanjem na Kerolovu Alisu; osim pojave misterioznog mačka mudraca/pomoćnika primetne su i druge aluzije i varijacije Alisinih dogodovština u zemlji čudesa i iza ogledala. (Alisa, svojom i danas ingenioznom svežinom, očito inspiriše savremene pisce, setimo se uspelog romana «Automatska Alisa» Džefa Nuna; usput dodajmo kako početak «Koraline» poprilično podseća na Barkerov roman «Kradljivac vremena».) Gejmen ulaže poprilično napora da ispiše tečnu priču koja u sebi nosi nekoliko nivoa, od početnog, bizarno-zabavnog, preko artističkog poigravanja šablonima do krajnje filozofski nastrojenog. Sveukupno je ovo ambiciozan i pažnje vredan pokušaj da se, na temelju remek dela literature za velike i male, stvori nova priča. Ono što bi za obe knjige trebalo da je zajedničko je težište u začudnosti izmešanoj sa uvrnutim humorom i dvosmislenim mudrostima ali Gejmenova verzija je pojednostavljena – Koralinin izbor sasvim je predvidiv a dodatna objašnjenja demonske prirode druge majke i nisu naročito potrebna, čak su i kontraproduktivna. No, u produkciji konfekcijskih naslova, među kojima se pojavila, «Koralina» je dobrodošli izuzetak jer od čitalaca zahteva nestandardizovani intelektualni angažman koji biva nagrađen zanimljivim štivom.