Povodom knjige «Deset poučnika» Rastka Ćirića, koju je sabrao i na svet izdao Mah Media Centar Oduvek ste želeli da prstima pravite senke u obliku životinja na zidu ali niste znali kako se to radi i niste imali koga da pitate? Napabirčili ste ponešto od ove veštine tu-i-tamo samo, sveukupno, to i nije neka kolekcija? A baš sedite u sobi, naprasno je nestalo struje, sveća vas mami ali... Ma nema problema, mašite se za džep, izvučete knjižicu pod imenom «Svojeručni ZOO» i, ugledajući se na tamo odštampane crteže, napravite senke 30-tak živuljki.
Kad pristigne struja, iznenada, u gluvo doba, zažmirite od jarke svetlosti i svi okolni predmeti postanu nekako drugačiji. A kako ste u sitne sate pomalo mračno-morbidno raspoloženi, pričini se (ili, ipak, ne?) da su stolica, telefon, ventilator, cipele, mlin za kafu, čajnik, lula, stona lampa, umivaonik, kišobran, čiviluk, pa čak i konjić za ljuljanje, sazdani od ljudskih kostiju. Ono, jeste da su neki ljudi u njihovo stvaranje uložili svoj život, pa, figurativno, i kosti ali niste baš očekivali takvu očigledost, da ne kažemo transparentnost. Da se povratite, iz džepa izvučete knjižicu pod naslovom «Anatomija svakodnevnog života» i sve vam postane jasno: i tamo su stvari takve, dakle, 'koščate'. Ako ste spremni da nastavite traganje za čudesima svakodnevnih predmeta posegnite (u džep, naravno) za knjižicom «Priručnik za dovitljivo sputavanje» koji objašnjava kako da (iz nekog razloga) efikasno zavežete zvono, makaze, kaktus, kobasicu, vagu, kišobran, naočari... U daljem savladavanju (ne)običnosti upoznajte se sa krznenim japankama za eskime, perajima sa štiklom, tegom od stiropora, zubnom pastom za fakire (koja je u obliku bodljikave žice), sankama za stepenice ili novinama u tetrapaku. Zbirka ovih predmeta nalazi se u (džepnoj) knjizi imena «Krckalica za ping pong loptice».
Mnogo toga, dakle, ne izgleda onako kako se vidi na prvi pogled. A šta je tek sa onim što se ne vidi ili ne da lako videti? To baš i nije utešno saznanje i budi predačke strahove o silnim karakondžulama koje koriste svakojake budžake ili svetlo-tamu da se sakriju, (p)ostanu nevidljive i odatle vrebaju neoprezne šetače. Kako se spasiti? Iz džepa izvučete knjižicu pod naslovom «Priručnik za odbranu i zaštitu od ala i bauka». Ako u njima ne nađete sliku onogo što vas plaši posegnite u drugi džep i izvucite knjižicu pod naslovom «Nevidljive ili slabo vidljive životinjske vrste». Ako ni tamo nema navedenog živinčeta, ono, zasigurno i ne postoji.
A šta bi čovek mogao, kad pregrmi sve muke i strahove, da radi nego da se razonodi. Na primer, vilinskim šahom koji se igra pod posebnim pravilima sa nestandardnim figurama. Ne znate o tome ništa? Nema problema, u džepu pronađete knjižicu «Vilinski šah» i otkrijte koje figure igraju ovu igru i kako koja 'ide i jede' oko sebe. U po igre, međutim, zazvoni telefon a daleki glas pita «Jel to pogrešan broj». Šta reći? Prva pomoć je u knjižici (džepnoj, naravno) «Telefonski vicevi». Citirajte neki od ponuđenih odgovora i onaj s druge strane žice ostaće bez teksta. Ako ste i dalje raspoloženi za mudrijašenje, povode za to naći ćete u knjižici (na dnu džepa) «Izbezumljene basne» koje otkrivaju muke pauka i ovaca, kao što je ova «Ovca jedna letela i nesmotreno se uplela u mrežu paukovu. Naravoučenije: Gledaj kuda ideš.», kao i ostatka standardnih heroja poučnih pričica.
I, ako posle svega, osetite da ste nekako svima na meti, utešite se izvadivši iz džepa knjigu «Meta-fore» gde se lepo vidi da je meta, još (ne)davne 1999.g, bila nalepljena i na gitaru, leptira, žumance, petu, WC šolju, rečju na sve unaokolo. Dakle, niste samo vi meta i drugu su pa što bi onda bili izuzetak, niste valjda šugavi?
Bude li vam posle svega zatrebala još neka poduka, obaveštenje, uteha ili slično - ne posežite u džep svoj (pa ni tuđ) jer, za sada, nema više ovih malih ali vrednih naslova.
Šta je zajedničko svim pomenutim knjižicama? Prvo, da na koricama imaju instruktivnu ilustraciju koja prikazuje levak okružen tekstom-dodatnim objašnjenjem «Biblioteka Poučnik». Svakome će biti jasno da je plemeniti zadatak ovih knjiga da znanje koje sadrže usipaju u glave svojih korisnika. Jer čemu znanje ako ga nemamo u glavi i ako ga ne koristimo (makar i da popunimo šupljine moždane). Druga zajednička osobina poučnih knjiga jeste da ih je smislio i proizveo Rastko Ćirić, vrli istraživač Rastkolanda (na engl. Growylanda jer je Rastko tamo znan kao Growy Boil). Ako Alisa ima svoju Zemlju čuda, Doroti ima Oz, Petar Pan ima Neverland, Mali Princ svoj Asteroid zašto Rastko ne bi imao svoju zemlju? Iz nje je on izvukao sve pomenute mudrosti i podario ih onima kojih se to (ne) tiče. Najpre su knjižice, uglavnom tokom 1990-tih, izlazile samostalno a kad su se namnožile, Mah Media Centar (Beograd) 2003.g, hrabro ih je sabrao u jednu bucmastu knjižicu (i dalje za džep ali malo širi) i tako sada svako ko je ima može biti spreman (sećate se 'ništa nas ne sme iznenaditi') za 10 (i slovima: deset) ljutih iskušenja koja, iza čoška, vrebaju danju i noću. Sve u svemu, plemeniti naum na diku autoru i izdavaču i polzu čitaocu. I šta još reći? Možemo mudrovati o civilizaciji koja je namnožila toliko informacija da se one više ne mogu kontrolisati pa je sad muka pronaći to što vam treba (znate da to nešto neko zna ali gde ga naći?). Stvari su došle dotle da svaki rečnik, enciklopedija, leksikon ima svoju parodiju, ironijskog ili apsurdnog parnjaka skrivenog pod umnim imenima, baš kakvo je i 'poučnik'. Neki ljudi odavno se igraju sa znanjima, prave svoje sisteme, jednako beskorisne kao što su beskorisne i umne knjige koje nisu na dohvat ruke onda kad su potrebne. Linija između ratio-a i ludus-a tanušna je, varljiva i nije je lako naći – što znači nije je teško ni, slučajno ili namerno, prekoračiti. Da, sve bi se ovo moglo elaborirati ali čemu? Zar nije dovoljno imati makar ovu knjižicu na dohvat ruke i potegnuti je kad (ne) zatreba? Odgovor: jeste, dovoljno je.
0 komentara:
Постави коментар