DOBRI I ZLI U SRCU DŽUNGLE "Marti Misterija, detektiv nemogućeg" br. 4: „Deca belih očiju“ izdavač: Bonelli Comics/Edicije Vannini, Beograd 2001.

Troje dece u Njujorku naprasno umire, da bi se pred ukop probudila, na radost roditelja. Samo, to više nisu ista deca. Martijeva večita verenica Dajana videće kako jedno od njih ujeda za uvo starijeg čoveka i obara ga na tlo. Policija, međutim, ne nalazi žrtvu, niti bilo šta sumnjivo. Dajana ne odustaje i sa Martijem posećuje dečaka i uspeva da se posvađa sa njom. Marti pokušava da umiri svoju draganu i uspeva da se posvađa sa njom. Sutradan policija nalazi leš kome je mozak isisan kroz uvo. Detektiv povezuje kockice i žuri do Dajane, no stan je prazan a trag vodi do ostrva Bali, luksuznog letovališta i domoroca učitelja meditacije a dalje u srce džungle ka kome marširaju, goneći bez milosti sopstvene roditelje, vaskrsla deca. Njihove oči su bele a pogled odsutan, obuzet nepoznatom, zlom silom. Čopor majmuna pokušaće da ih spreči da stignu do cilja jer ih na to obavezuje prastari zavet...

            Do kraja Marti će saznati tajnu legendu kako je Rama Dobri pobedio zlog Ravanu a koja nije opisana u epu "Ramajana", da bi potom učestvovao u astralnom dvoboju pomenutih bogova. Principi će se spajanjem poništiti, deci će se povratiti pogled, zlo biti pobeđeno (bar do sledeće epizode) tako da Dajana, Marti i Java mogu da uživaju u blagodatima sunca i peščanih plaža.

            "Deca belih očiju" jedna je od retkih Martijevih avantura koja traje samo jednu svesku. Ipak, u njoj nalazimo čak dva opširna objašnjenja, prvo o epu "Ramajana" a zatim i ono o istini koju znaju samo odabrani; pre i posle njih priča se razvija sasvim korektno, bez nasilnih skraćenja ili ubrzavanja, tekst ne opterećuje crteže više nego što je uobičajeno. U scenama objašnjenja- tumačenja vidljiv je napor da se izmenom slika postigne dinamika koja nedostaje, što potvrđuje umešnost Moralesa koji dosta spretno barata stilizovanim-primenjenim "belim crtežom" kome pariraju izuzetno crne scene noći. Moralesu je puno pomogao scenarista La Nive spremnošću da kad god je moguće situaciju postavi tako da se što manje govori, a što više vidi. Nive je Martija predstavio kao tek zainteresovanog pojedinca koji u zapletu i raspletu učestvuje voljom drugih likova i sila, što baš nije uobičajena raspodela uloga. Ova mala subverzija dokazuje da se pomak može načiniti čak i u precizno definisanim serijalima, naravno pod uslovom da se poslu pristupi s voljom i inventivnošću.

(2001)