NOVO LICE STRIP PROPAGANDE (1993.)

1. Paja Patak protiv Hitlera

            Istorija kaže da je prvi atentat na Hitlera izvršio Paja Patak, 1941.g., dok Amerika još i nije bila u ratu. Za Patkom su svi značajni strip junaci krenuli u borbu protiv Nacista i Japanaca. I Supermen i Tarzan i Dik Trejsi i i Kapetan Amerika i sva ostala crno-bela bratija tukli su se za ’slobodu i demokratiju’. Cilj tog pumpanja emocija – podrška ulaska SAD u II svetski rat – uspešno je ostvaren udarcem u najranjivije mesto – u svet mališana. U ime ostvarivanja tog cilja čak su i Crvenoarmejci postali dobri (verovatno onda i nikad više), u stripu „Skroči Smit“, u kome se glavni junak bori na Ruskom frontu.

            Teorija manipulisanja medijima nalazi sjajne primere uspešnosti svoje rabote upravu u periodu II svetskog rata, stavljajući ih odmah iza (ne)dela velikog magnata štampe Hersta za koga se zna da je politikom svog lista izazvao američko-španski rat 1898.g. Poznata je rečenica koju je uputio svojim reporterima i crtačima na Kubi, koji su ga obavestili da tamo nema rata: „Vi vodite brigu o crtežima, o ratu ću se pobrinuti ja“.

            Naravno, i ostala događaja svetske istorije, Hladni rat na primer, imali su svoj odraz u stripu. Zadatak upiranja prsta u zle momke strip junaci izvršavali su i izvršavaju.

2. Domaći primeri

            Da je Jugoslavija na ovom polju zaostala za svetom brzo smo se uverili. Posle bezazlenih „Nikad robom – Mirko i Slavko“ stripova, kojima je vežbana mržnja protiv Nemaca (ređe četnika i nikako ustaša) jer, činilo se, nismo imali druge neprijatelje sem onih poraženih (stripova o borbi protiv neprijatelja samoupravljanja nije bilo), rat u sopstvenom dvorištu zatekao je strip propagandu na spavanju. Ipak, beležimo dva primera probuđene propagande.

            Prvi primer je strip o Knindžama i njihovoj borbi sa ustašama.

            Drugi primer je Super Hrvoje, borac protiv četničkih hordi.

            Knindže doživeše samo dve epizode. Da li zato što su slabo crtane i nevešto pisane ili zbog pomanjkanja interesa čitalaca, nije nam poznato.

            Super Hrvoje, hrvatski emigrant koga rodna gruda poziva da se baci u domovinski rat, ima za nas nepoznatu sudbinu tj. nije nam poznato koliko je epizoda doživeo.

            Knindže bejahu predstavljene kao dobro istrenirani borci a Super Hrvoje kao, ni manje ni više, kao Supermen lokalnog tipa. Jedina mu je mana što nije imao super neprijatelja kako to već treba da bude u svim super-heroj stripovima (osim ako horde četnika nisu ti super neprijatleji?).

            I, činjaše se da je to krajnji domet propagande na terenu devete umetnosti.          Ali...

3. Filovani Asteriks

            Krajem 1992.g. pojavio se u Hrvatskoj prvi prevod, naravno, hrvatski, slavnog „Asteriksa“ Uderca i Gošinija. I to ne bilo kakav prevod! Jer, nije u pitanju samo novi jezik koji će junaci govoriti već je važno i šta će oni govoriti. Jednostavnije rečeno, strup je prilagođen tekućem ’domovinsko ratu’.

            I tako, Asteriks i njegovi saplemenici postaše ne obični već „čavoglavi“ Gali (u čast sela blizu Šibenika koje se proslavilo u borbi protiv Vojske Krajine), a rimski agresori postaše „čede“, uz obaveznu naznaku da je to ime od milja za četnika. Glavni legionar mučitelj zove se „Čedus Seselius“ i preti Galima da će da ih prži na „roštiljče“. Gali jurišaju pod starom parolom „Za dom“ a primedba na čarobni napitak koji im daje snagu je da bi bio bolji da ima malo Vegete u njemu.

            Damir Mikuličić, izdavač ovog dela, u „Nedeljnoj Dalmaciji“ od „3. veljače 1993.“, za svog Asteriksa kaže da: „... u našem izdanju ovaj strip nije zloupotrijebljen i instrumentaliziran...“. Za njega je problem čistote jezika najvažniji jer: „Podijeljene reakcije u javnosti na naš prijevod Asterixa samo su dokaz tome kako ne možete svima udovoljiti. Mi još uvijek primamo vrlo različite prigovore, pri čemu je naročito velik broj onih koji drže kako jezik prijevoda nije dovoljno čist. Spočitava nam se, primjerice, što rabimo riječ patrola umjesto ophodnje i tome slično. Neki bi valjda htijeli da se pridržavamo „zrakomalatne“ varijante... Recenzent hrvatskoga prijevoda bio je Predrag Matvejević, on je posao na Asterixu povoljno ocijenio, a njegov su sud nadliježni u „Dargaudu“ (vlasnici Asterixa) bezrezervno prihvatili i očitovali spremnost za nastavak suradnje.“

            Toliko o poduhvatu godine hrvatskog nakladništva. U principu, svi su zadovoljni: i nakladnik, i vlasnici Asterixa, i publika. A i propaganda jer je, eto, otkriven novi način rada: svoje reči stavljati u usta tuđih junaka a sve zarad one borbe za slobodu itd.

            Čitaoci ovog teksta neka sami donesu svoj sud o pročitanom (napominjemo da reč ’zloupotreba’ nismo upotrebili).

            P.S. Paja Patak nam je, sećate se, zabranjen.

           P.P.S. A, ako je verovati štampi, u Americi klinci čitaju šarene sveske u kojima amer-super heroji ubijaju divlje Srbe da bi dostavili humanitarnu pomoć Sarajevu. Je li to novo spremanje za rat u ime slobode i demokracije?

(1993.)