Živimo u prevrtljivim vremenima. Ne važi to samo za
tekuću političku i ekonomsku situaciju već i za onu svakodnevnu pojavu koja se
naziva vremenske prilike i neprilike. Posle dugog i toplog leta koje je
trajalo, čini se, duže nego što se možemo setiti, opuštene, na krivini, u
raskoraku, zadesiše nas prvi ozbiljno sveži dani. Čas posla je iščezla dobitna kombinacija - sveže noći kao stvorene
za lepo i lako spavanje i topli dani. Sad noćna svežina nikako da se preobrati
u prijatnu toplotu po kojoj je milina šetati u kratkim rukavima i sa sunčanim
naočarima na nosu. A ko bi ovu promenu najpre osetio od ranoranilaca u prvim
jutarnjim autobusima koji nose radnike prve smene i ponekog đaka što se školuje
u drugom, većem gradu?
Elem,
staje autobus na usputnu stanicu, otvorila se vrata da prime putnike. Ovi, sve
drhtureći, porazmeštaju se po sedištima namerni da ukradu još koji minut dremke
pre nego stignu na odredište. Ali, posle par minuta, očito je da nema ništa od
sna. Jedan od putnika dovikne: „Majstore,
pusti grejanje. Zima je.“
Umesto
prozvanog odgovara kondukter koji prolazi između sedišta: „A što se ti junačiš pa ne nosiš jaknu? Vidiš da je friško.“
„Nije friško nego je zima. I ja sam mislio
da mi ne treba jakna ali sam se prešao.“
„E, a kod nas nema grejanja.
Majstori u radionici se isto tako prešli - mislili su da je samo friško pa nisu
skinuli creva sa klime da ih prebace na grejače. I tako možemo još da te ohladimo
ali za grejanje moraš sam da se pobrineš.“
„Ma kakva klima ih spopala, zar ne
znaju da je već pola oktobra?“
„Pa šta? Koliko juče si kukao da se
uključi klima jer ste svi prokuvali.“
„To je bilo kad smo se vraćali kući.
I bilo je toplo. Podavismo se od sparine unutra.“
„Eto vidiš. I šta bi sad hteo? Ovo
je stari bus i može ili da greje ili da hladi. Moraš da se odlučiš šta bi više
voleo. Ne može i ovce i novce.“
„A kad bi ja sad rekao ’imam pare
ali ne dovoljno za punu kartu’ šta bi ti rekao? Da odmah izađem. Jel tako?
Znači tražiš sve da se plati a, ovamo, vi možete da vozite i bez grejanja. Što
ne dajete popust zato što se putnici smrzavaju i cvokoću od zime.“
„Nije zima samo je malo jače friško.
Zima je kad padne sneg i stegne mraz.“
„Biće i toga, još malo, tu je - tek
što nije.“
„E onda će da bude i grejanja.“
„Pazi da neće. Znam ja vas, smrzavao
sam se ni sam ne znam koliko puta ali niko se nije setio da vrati pare ili se
makar izvini što je grejanje crklo.“
„Ja da ti se izvinjavam? Kao da je
meni toplije. Ja radim u autobusu koji mi daju. Ja moram da radim a tebi ako se
ne sviđa - promeni firmu kojom se voziš i nemaš više brige. Nemoj na meni da se
istresaš što si morao da ustaneš rano i što ti je mala plata ili su ti deca
loša u školi ili šta ga znam zašto. Ako ti se ne sviđa sad ćemo da stanemo i da
te pustimo napolje pa se brecaj na nekog drugog.“
„Nemoj ni ti mene da preslišavaš i
da mi mudruješ, nego puštaj grejanje ako ima.“
„Kažem ti da nema.“
„Dobro, onda nema i gotovo. Pusti me
sad da dremam. Nemoj da mi soliš pamet kao da si neki političar ili, još gore,
oni novinari što su sad sve eksperti i analitičari i koji sve znaju ali nemaju
nikakvo praktično rešenje.“
„Sad ga baš pretera bato. Dobro,
ljuti se ako hoćeš ali što moraš odmah politiku da mešaš u sve? Ovo je samo
obični stari autobus bez grejanja a napolju je zima. Nema tu nikakve mudrosti
osim da sad trpiš a sutra se bolje obučeš. Eto - to ti je to i ništa više.“
Ali
putnik nije hteo da uvaži ove argumente. Zatvorio je oči i pravio se da spava.
Za inat i kondukteru i autobusu i vremenu i svima i svakome.
(2012)
0 komentara:
Постави коментар