TRI NOVA STRIP IZDANJA 1995.

Da je paradoks neraskidivo vezan sa JU strip scenom uveravaju nas i trenutna događanja. S jedne strane beležimo porast interesovanja za ’priče u slikama’, znake stasavanja novih generacija strip stvaralaca, čak dve strip izložbe šireg i dugoročnijeg značaja i značenja: Prvi godišnji salon domaćeg stripa u Kragujevcu (urednik programa Đorđe Milosavljević) i 60 godina domaćeg stripa u Srbiji (autor izložbe Slobodan Ivkov) u Subotici. S druge strane je gotovo potpuni nestanak stripova na kioscima (izuzetak koji potvrđuje pravilo je „Finesa“ koja koliko-toliko održava ritam izlaženja – uz nestalni „Balon“ – ali je jednostavno nema na kioscima van Beograda). Umesto očekivanog zamaha strip izdanja, ponuda je manje  od one na početku prošle godine. Ostaje nam da se u sledećim mesecima uverimo da li je u pitanju samo prolazna slabost ili nastavak, posle kratkog uzleta, krize domaćeg stripa. Do tada beležimo tri izdanja vredna pažnje, od kojih se ni jedno ne može kupiti na kiocima.

TRON 8 – izdavač BATA, Beograd 1995.

            Najnovija sveska „Trona“, sadržajem potvrđuje valjanost svoje uređivačke koncepcije bazirane na jasnom opredeljenju za domaći strip određenog sadržinsko/vizuelnog profila, onog klasičnog (za razliku od andergraund i ostalih alternativnih strip usmerenja) i strana strip ostvarenja istih karakteristika. Rezultat poštovanja zadate koncepcije (uz minimalne izlete) jeste magazin izgrađenih standarda i kvaliteta koga publika prepoznaje i prati. Stranice „Trona“ zauzima nekoliko domaćih i stranih serijala, samostalne priče, kratke vesti iz sveta te intervjui sa svetski poznatim autorima. U osmom broju od domaćih snaga zastupljeni su crtač Gera koji sa špancem Oscaraibarom nastavlja seriju crnih krimi priča; Ivana koja svakom novom pričom potvrđuje svoj talenat; Đorđe i Brada sa četvrtim nastavkom doživljaja trapavih lopova, te Branislav Hetzl sa fantastičkom pričom prepoznatljivog grafizma. Legenda evropskog stripa Anre Franquin predstavljen je kraćim intervjuom i tablom njegove serije „Crne ideje“. Kraćim stripom „Rock City“ zastupljen je i Moebius a na 24 strane objavljena su prva dva dela Barreirovog i Brecciainog serijala „Konkvistadori“, avanture u najlepšem značenju koje ta reč nosi. Dodajmo, na kraju, i nezaboravne Wattersonove „Kalvin i Hobs“, te neodoljive šampione gega iz čudesnog sveta detinjstva.

„Priča o Veneciji (Sirat al Bunduqyyiah) A:. L:. G:. D:. G:. A:. D:. L:. U:.“ Hugo Pratt – izdavač BATA, Art 9, Beograd 1995.

            Hugo Prat i njegov junak Korto Maltežanin uživaju kultni status kod ljubitelja 9. umetnosti. Saga o poslednjem romaničnom pustolovu/vitezu koji luta kroz pejzaže zbilje, sna i magije iscrtana prefinjenim baletom linija jedan je od blistavih vrhova ovog medija ali i svekolike umetnosti. „Priča o Veneciji“ nastala je 1981.g. i ponovo vraća Korta u stari grad, u potragu za rešenjem prastare tajne Solomonovog ključa, smaragda oko koga su spletene legende i prokletstva. Između zidina palata, tajnih dvorišta, mostova i kanala, masonskih loža, crnokošuljaša, ezoterijskih udruženja, mornar-večiti tragač prolazi kroz nataložene istorije spletene u čvor ratova, smrti i mistične lepote. Gusto tkanje priče pulsira osobitim ritmom: ona se sažima pri svakom kazivanju koje otkriva jedan veo, jednu nit čvora tajne. Kroz lavirint grada, istorije javrejske, vizantijske i muslimanske civilizacije, poruke jednog mrtvog, poludelog pesnika i čudesnih snova Korto i njegovi bizarni pomagači stižu do definitivnog razrešenja koga naravno – nema. U tom trenutku, sakupivši sve aktere priče, i žive i poginule, kao u pravom pozorištu, Maltežanin će zakucati na tajna vrata (pošto smaragd pronađe u svomo džepu!), zaželeti da ode iz ove priče u neku drugu i – nestati u maniru pravih postmodernističkih igrarija sa pričom, intertekstualnostima, medijem i čitaocima. Istu ulogu ima i Pratovo sećanje na njegov dečački doživljaj Venecije, sa svim njenim magijama i tajnovitostima koje su ga nastavile pratiti kroz ceo život i umetnost. Ovaj uzbudljivi pogled u umetnikovu radionicu, topla priča ilustrovana fotografijama i crtežima koji se prepoznaju i u stripu, kompletira čudesnu avanturu i nezaboravno iskustvo.

AUT! ZIDNI STRIP MAGAZIN BROJ 2, izdavač Pokret za mir Pančevo, 1995.

            Za razliku od prvog, prošlogodišnjeg pojavljivanja kada je predstavljeno 6 domaćih autora „AUT! 2“ donosi radove-strip kaiševa petorice stranih i jednog domaćeg stvaraoca, rađene specijalno za ovu priliku, ponovo na antiratnu tematiku, koja je ovde evoluirala u širinu i obuhvatila otpore pojedinačnoj i društvenoj/državnoj represiji. Tako na „AUT! 2“, pored osude ratnih strahota Thierry Guitard-a (Francuska) i crne varijante narodne „ko se poslednji smeje...“ Kostja Gatnik-aa (Slovenija) nalazimo i druge pričice: samo na prvi pogled bezazlenu o sukobu bake i unuka Franco Matticcio-a (Italija), Mark Martin-ovu (SAD) o ljudima koji nose bombe na leđima zarad sopstvene sigurnosti, Aleksandar Zografovu o definiciji nacionalnosti i Luke Walch-ov (Velika Britanija) način odbrane od terora masovnih instant medija. Raznolikost shvatanja i mišljenja prati i različitost crtačkih tehnika, od karikature do tzv. novo primitivističkog manira, kao dodatni kvalitet magazina. Obzirom na format plakata (100 x 70 cm) i sam nazim magazina, najpogodniji način distribucije „AUT!“a, i istovremeno za ovdašnje prilike najneobičniji, bio bi lepljenje na ulične zidove u što više gradova, čime bi ovaj neobični, egzotični projekat najlakše privukao pažnju koju zaslužuje.

(1995)