GODINA ZATIŠJA „Polarisova SF antologija ’94“, izdavač Polaris, 1994.

„Polarisova SF antologija ’94“ nastavak je projekta započetog istoimenom SF antologijom ’93 čija            je pojava bila poprilična novost u izdanjima Zorana Živkovića (osnivača i glavnog urednika SF biblioteke Polaris). Za razliku od prošlogodišnjeg toma koji je sadržavao SF priče stare 10 godina, ovogodišnja antologija predstavlja priče originalno objavljene u SAD 1992. godine. Princip izbora u obe antologije je isti: priče su preuzete tj. odabrane (jer nije prevedena cela knjiga) iz antologije Gardnera Dozoisa „The Year’s Best Science Fiction“ koja važi za najbolji (ili jedan od najboljih) odabira kratkih proznih formi koje su se u datoj godini pojavile na američkom SF tržištu.

            U pitanju su, dakle, sasvim taze priče čime se dobija uvid u događanja odnosno radove kako novih tamo i već poznatih autora u centru SF sveta. A kako su potpune informacije ove vrste retke jer do nas stižu samo imena priča i autora (ali ne i kompletni tekstovi) ova knjiga je itekako bitna za ovdašnje čitaoce i SF scenu. Međutim, kada pročitate priče iz ove knjige ostajete zbunjeni i nameće vam se pitanje - jesu li to zaista najbolje SF priče iz 1992.g. Ako zaista jesu – a antologiji bi se, valjda, trebalo verovati – onda je 1992.g. što se tiče SF priča u SAD, bila poprilično mršava godina.

            Devet priča uvrštenih u antologiju egzistira na granici korektnih radova sa tek ponekim zrnom invencije. Knjigu otvara novela „Jednorogovo jaje“ M. Svonvika, jednog od junaka kiber-panka, koja uprkos ambicioznoj postavci, ne dostiže nivo njegovih ranijih radova. „Anđeo gravitacije“ Toma Medoksa prosečna je hard SF priča koja i nije imala prevelike pretenzije. Sličan je slučaj sa pričama „Ogranak Ford Moksi“ Dž. Mekdevita odnosno sa „Dva momka iz budućnosti“ Teri Bisona.

            Od priča koje privlače više pažnje pomenimo „Ogledalo moje mladosti“ Keti Kodža (o braku u kome bolesna supruga pristaje da, zarad zadovoljstva supruga koji je maltretira, klonira samu sebe; prijateljstvo ’majke’ i ’ćerke’ ispisano bogatim jezikom, autorica, na žalost, prebrzo završava tako da priča deluje kao sinopsis prve polovine nekog romana), „Rođendan“ Roberta Rida (o ljudima koji slave rođendan/dan sticanja samosvesti veštačkih inteligencija u svetu na kome njihova prisutnost više nije potrebna), „Grobovi“ Džoa Haldemana (jedna pomalo horor priča o vijetnamskom ratu), „Područje“ Bredlija Dentona (koja na osnovu nekih činjenica iz života Marka Tvena gradi alternativnu biografiju ovog književnika) i „Iza granice“ Stiva Krausa (o doktoru koji ćelijskom manipulacijom u mozgu pacijentkinje uspeva da je ’ubedi’ da ga ponovo zavoli).

            Kvalitet godišnjih antologija zavisi od kvaliteta produkcije a ova očito varira, posebno u vremenima zatišja kada na književnoj sceni ne postoje nikakvi dominantni pokreti/pravci koji otvaraju nove horizonte stvaranja. 1992. godina je, barem sudeći po ovoj antologiji, bila mirna godina. Ova konstatacija naravno nimalo ne umanjuje značaj same knjige odnosno projekta. Jer, kvalitetnih informacija kao ni prave umetnosti – nikad previše.

(1994)