STRIP IZA ZAVESE - Strip magazin “Stripburger” - “Stripburek”, Slovenija 1998.

Slovenački “Stripburger” izborio je mesto jednog od najrelevantnijih i najprestižnijih izdanja iz oblasti 9. umetnosti na prostorima ex-Jugoslavije pre svega aktivnim radom na promovisanju i podsticanju strip stvaralaštva u državama koje su nasledile bivšu zajednicu. Stranice ovog magazina i njegovi konkursi su mesto susreta, upoznavanja i saradnje starih i novih umetnika s različitih strana granica. Kao specijalitet (i kuriozum) “Stripburger” svoje radove donosi u originalu, dakle bez prevoda, čime je potvrđena i priznata jednakost svih autora. Sledeći korak u radu/misiji “Stripburgera” trebalo je da bude upoznavanje sa drugim, dotad nepoznatim strip-scenama, te predstavljanje svih njih široj - svetskoj publici. Obe ideje realizovane su u vanrednom izdanju pod imenom “Stripburek”, kome u podnaslovu stoji "stripovi iza zarđale gvozdene zavese". Na 164 strane predstavljene su strip scene koje egzistiraju na teritorijama država čitavog istočnog, socijalističkog bloka: Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Češke, Estonije, Mađarske, Litvanije, Makedonije, Poljske, Rusije, Slovenije, Ukrajine i Jugoslavije. U pitanju je, očito, pionirski i po rezultatima impozantan poduhvat kojim se otkriva postojanje (ili nepostojanje) stripa u zemljama u tranziciji. Naravno pregled, kako to i urednici konstatuju nije potpun; nedostaju izveštaji iz Rumunije, Slovačke, Litvanije, Moldavije, Bugarske i Belorusije - jer se otuda informacije nisu mogle pribaviti. No, to ne umanjuje valjanost projekta već samo znači da se on mora nastaviti.

            Jedno od opštih mesta socijalističkih sistema bilo je odbacivanje "trule kapitalističke" masovne kulture, a strip je spadao u proizvode koji mogu da zavedu i iskvare zdravu socijalističku omladinu. Otuda i gotovo potpuno nepoznavanje priče u slikama iza gvozdene zavese. Jugoslavija je po tom pitanju bila izuzetak koji potvrđuje pravilo jer je, verovatno radi dokazivanja otvorenosti sistema, imala blaži stav prema ovom štivu mada su i ovde često počinjali ‘sveti ratovi' protiv zapadnjačkog šunda i kiča u kojima je strip bio poslovično omiljena meta. Raspad soc-realističke skale vrednosti otvorio je vrata istočnoevropskih kultura zapadnim uticajima (pa i stripu); ali, čini se, proći će još dosta vremena dok oni zažive i prevaziđu fazu u kojoj su puka matrica za oponašanje i kopiranje. Strip je u većini post-socijalističkih država u začetku, što se vidi i po malom broju autora iz nekih zemalja u “Stripbureku” (Albanija, Litvanija, Makedonija, Ukrajina - po jedan, Bosna i Hercegovina i Mađarska - dva, Češka i Rusija - po tri autora); to je očito i iz tekstova/izveštaja o stanju u pomenutim državama (mada su neki izveštači preterivali u dokazivanju postojanja tradicije i velike perspektive svojih scena). Mnogo je verovatnije da su tamošnji umetnici zbunjeni i zatečeni novim medijem i njegovim mogućnostima koje izlaze iz okvira klasične likovne umetnosti i literature. Razuđenost strip-scena u državama sa tradicijom (Hrvatska, Slovenija, Jugoslavija) zavisi od ekonomske moći koja određuje postojanje i brojnost strip-izdanja, magazina, albuma i sl. ili, kad taj element izostane, od entuzijazma i dovidjivosti samih umetnika koji u sopstvenoj režiji (dakle u andergraund maniru) objavljuju svoje radove. Primer gotovo fanatične vezanosti za strip upravo je segment posvećen Jugoslaviji, u kome je predstavljeno 13 autora koji su zauzeli trećinu sadržaja “Stripbureka” iako je situacija u kojoj rade daleko od normale.

            Tematska i likovna raznovrsnost, čak šarenilo, podrazumevaju se u ovakvim informativno-kompilacijskim projektima. Uticaji brojnih škola i poetika i već pominjanih tradicija rezultiraju dijametralno različitim odnosima prema stripu, od klasičnog do potpuno radikalnog. Iskustvo alternativnog stripa koje jeste oslobodilo invencije i otvorilo nove prostore očigledno fascinira i autore iz, za strip, novih zemalja mada se može konstatovati da ih je, u određenoj meri i konfencioniralo, jer su prihvatili i primenjuju razne obrasce (pre svega grubi, primitivistčki crtež) bez sopstvene nadgradnje; otuda brojni stripovi liče jedan na drugi. Ali, kako je već istaknuto, proces prihvatanja strip medija tek je započeo.

            Zaključimo na kraju da je “Stripburek” neosporno izuzetan kulturni poduhvat kojim se otkrivaju nova mesta na svetskoj strip-mapi. Brojne pozitivne reakcije širom sveta potvrđuju značaj ovog izdanja.

(Magazin “Košava” broj 36. - jun 1998.)