Pijaca u lepoj
varoši ravničarskoj. Razmileo se svet između tezgi, sve razgleda i vrti glavom,
presabira se i ovako i onako i - uvek je kratak. A jesen je stigla i vreme je
za spremanje zimnice. Po običajima koji su od starih ostali, treba spremiti
zalihe za nadolazeće ledene dane. Najbolje je kad domaćinska kuća napuni špajz
i podrum jer - nikad se ne zna kako oštra i jaka će biti zima, koliki će da
zapadne sneg i stegne mraz. Vremešniji se još sećaju zima kad je sneg bio
toliko visok da se druga strana ulice nije videla. Oni mlađi mogu da ih podsete
da je koliko zimus temperatura bila i minus 28 stepeni. Kako god bilo da bilo -
valja se spremiti na svakakve muke. A one su već počele jer mnogo je manje
pijačnih ponuda nego pre. Ima paprika i krompira, šljiva i bresaka, bilo je i
paradajza kad je ono trebalo da se kuva ali - svega manje nego pre. Naravno,
kad nema robe - cene rastu.
Stariji bračni par obilazi pijacu.
Stigli su 'držećom' Ladom kojoj bi dobro došla generalka ali i dalje gura po
gradu. Gospodin je u očuvanom odelu koje je kupljeno pre oko 25 godina a
njegova gospođa u kompletu deceniju mlađem. Prolaze kroz deo namenjen sitnim
kupovinama, kupuju par ljutih papričica, pa niz prolaz između radnjica sa kafom
i pljeskavicama, izbiju na dvorište starog mlina u kome je sada 'kvantaška
pijaca'. Tamo ih dočeka gola ledina: tek dva kamiona sa krompirom i crvenim paprikama
pored kojih su traktori sa praznim gajbicama. Prilaze prodavcu koji sedi u hladovini
na sklopivoj stolici.
"Pošto
krompir" pita gospodin.
"Sedam
banki kilo. U džaku ima oko 20 do 25 kila, kako koji."
"Pa
prošle nedelje je bio 60 dinara kilo", kaže domaćica.
"Bio,
bio. I ja sam bio momak pre 20 godina."
"Pa
što je poskupelo?"
"Zato
što ga nema, gospođo. Suša bila jaka i nije rodilo ko pre. A narod se presabira
pa računa da je bolje da kupi krompir sad nego da ga posle ne bude. Ili da bude
papreno skup. Bio je krompir 50 a biće i 100 dinara. Da vam ne pričam koliko je
sve drugo poskupelo..."
"Samo
naše penzije nisu se povećale", konstatuje
nesuđeni kupac.
"Nisu,
što jeste - jeste. Nema narod para a mora da živi. Muka je to."
"A
ako bi uzeli više krompira da li bi bilo jeftinije", ne odustaje domaćica.
"Koliko
je to više?"
"Pa,
jedno 100 kila."
"Gospođo,
da ste rekli 500 kila pa i da pričamo o popustu. Ali, 100 kila za mene nije
mnogo. Znate vi odakle sam potego do vas? I ja bi što pre kući ali ne da budem
na šteti."
Gospodin i gospođa se zgledaju.
"Pa,
dobro, onda ništa. Hvala."
"Molim.
Ali da vam kažem - ako imate para ne oklevajte, kupite jer neće biti jeftinije.
Može samo da poskupi. Pa ćete se kajati. Sad je takvo vreme došlo - ko čeka ili
izvisi ili plati skuplje. Ajd uzdravlje vi meni bili."
(2012)
0 komentara:
Постави коментар