ART 9 „Umetnost i jezik stripa“ Žika Bogdanović, „Kalokagarti“ Đorđe Milosavljević i Milan Jovanović, izdavač IP „Orbis“, 1994.

Ono što je svojevremeno – izjavom da će se „Orbis“ zalagati za profesionalni odnos prema stripu, od njegovog stvaranja do objavjivanja – najavio Dragan Savić, urednik strip magazina „Tron“, potvrđeno je najnovijim „Orbisovim“ knjigama iz biblioteke „Art 9“.

UVOD U TAJNE STRIPA

„Umetnost i jezik stripa“ priređivača Žike Bogdanovića, pionira serioznog bavljenja devetom umetnošću na ovim prostorima, pre svega je priručnik, velikog formata i bogato ilustrovan, za buduće strip stvaraoce, knjiga koja otkriva tajne rada na stripu. Naravno, mogu je iščitavati i radoznali ljubitelji priča u slikama odnosno njihovi kritičari.

Kako to i priliči početnicama, posle kratkog uvoda u istoriju stripa, u okviru koga su imenovana i detaljnije predstavljena četvorica velikana: Vinzor Mek Kej (tvorac „Malog Nema“), Džordž Mak Manus („Porodica Tarana“), Džordž Herimen („Maca Šiza“) i Bern Hogart („Tarzan“), u nastavku knjige Bogdanović analitički raščlanjuje bitne elemente stripa (junake, izbor tema, jezik i sintaksu stripa tj. crtačke planove i rakurse, kadriranje), svaki od njih pojedinačno definišući sa čisto tehničkog aspekta odnosno značenjskog za gradnju strip priče. Poglavlje „Principi vizuelne naracije“ nudi pouke o načinima stvaranja napetosti, mističnosti i komičnih efekata u stripu, dok su u delu „Život za crtačkim stolom“ sadržani saveti o izboru crtačkog pribora, formata table, tehnika i kompozicije. Na kraju se sva znanja objedinjuju u analizi jedne epizode kultnog stripa „Korto Maltežanin“ Huga Prata.

Bogdanovićev priručnik ispunjava prazninu u svetu domaćeg stripa, prazninu odavno uočenu, za knjigom koja će mlade umetnike uputiti u principe rada na stripu. Istina, pre 20 godina Ervin Rustemagić je objavio brošuru „Profesionalne tajne stripa“ ali je to ipak bila štura informacija iza koje je ostao muk u kome su početnici, prepušteni sopstvenoj dovitljivosti tipa ’pokušaj-pogreška’, što svakako nije zalog uspešnog razvoja stvaralaštva jer podrazumeva otkrivanje zakonitosti koje su već poznate, dakle tapkanje u mestu dok se ne dostignu tuđa iskustva. Otuda značaj Bogdanovićevog pokušaja da sagleda celinu postupka stvaranja devete umetnosti. Takva širina koncepcije nužno je rezultirala i prebrzim, ovlašnim prelaskom preko nekih tema, i definicijama koje, u najboljem slučaju, odgovaraju razmeravanju i vrednovanju stripa po iskustvima iz klasične faze razvoja ovog medija, zbog čega su savremeni strip i promene koje je doneo potpuno zapostavljeni. No, priručnici svih vrsta pate od zastarelosti pa izrečena primedba ni malo ne umanjuje vrednost ovog projekta, vrednost koju će tek nove generacije umeti pravilno da ocene.

SEĆANJE NA VIZANTIJU

            Strip album „Kalokagarti“, epizoda „Carigrad 529. – vetar u purpurna leđa“ scenariste Đorđa Milosavljevića i crtača Milana Jovanovića, vodi nas u svet prvog veka nove ere, u Carigrad, prestonicu Vizantijskog carstva, do sada retku temu domaćih stripova. Odatle će niti priče krenuti „za nitima svile“, uklapajući se u obrazac, pokriven plemenitom patinom mitskog, priče o putovanju i otkrivanju sveta, obrazac duboko zaronjen u osnovne porive čoveka. Milosavljević precizno, filigranski plete sudbine svoja tri glavna junaka i onih koji će, kad putovanje započne, ostati među zidinama Carigrada, dovodeći različite niti radnje do čvorišta, ukrštanja koja krase uzbudljiva preklapanja replika različitih ličnosti. Ovakvim postupkom izbegnuta je jednosmernost toka događanja ove, u osnovi, početne faze razvoja obrasca, u kojoj se sakuplja posada broda koji će se otisnuti u avanturu.

            Milosavljevićeva Vizantija prevazilazi svetove znane iz brojnih istorijskih stripova jer njeni su ravnopravni delovi i legende, mitovi i čudesa, svi uronjeni u svakodnevicu kao bitni činioci življenja. Iskustva književnosti magijskog realizma tako su prenesena u novi medij.

            Scenario se takođe poigrava i sa jednim starim strip obrascem. Naime, opredeljujući se za tri glavna junaka scenarista je, čini se na početku, prihvatio i poznatu podelu njihovih uloga na ’snagu-um-lepotu’ (klasičan primer ove podele su Flaš Gordon-Zarkov-Dejl). Ali, kako epizoda odmiče sve je očitije neuklapanje jednog junaka, Aleksandra Kirskog, vođe ekspedicije, u šablon. On nije ni dovoljno jak niti određen za umni deo trija, a lepota je, tradicionalno, rezervisana za žene. Otkriće, na kraju epizode, da je Aleksandar pripadnica lepšeg pola razjasniće nedoumicu i igrariju ali i otvoriti nova pitanja o njegovj/njenoj ulozi vođe u novim epizodama (jer ostali junaci ne znaju tajnu). Biće zanimljivo posmatrati kako će ova situacija biti rešena.

            Crtački deo stripa je obavio mladi Jovanović čiji je napredak, ’oslobađanje ruke’, primetan u svakoj novoj tabli. Neka od vizuelnih rešenja (oneobičavanje borbi, mape) veoma su uspela. Pohvale naročito zaslužuju crteži koji prate priče junaka, rađeni tako da podsećaju na ikone ili tapiserije iz ranog srednjeg veka. Buduće avanture svakako će biti veliki izazov za Jovanovića.

            Svodeći, na kraju, utiske o ovom, trostrukom albumu prvencu (za oba autora i novu Jugoslaviju), ostaje nam da zaključimo da je reč o zrelom i uspešnom delu koje potvrđuje da mlade generacije strip autora imaju velike potencijale te da budućnost domaćeg stripa postoji i da je u dobrim i vrednim rukama.

(1994.)