Karakteristika koja strip magazin “Stripburger” izdvaja od ostalih izdanja je otvorenost za autore sa svih prostora. Ovaj koncept definitivno je uspostavljen od broja 4/5 iz 1994. i omogućio je da se na stranicama “Stripburgera” sretnu andergraund stripovi tada zaraćenih odnosno neprijateljskih zemalja Slovenije, Hrvatske, Bosne, Srbije, što je bilo i svojevrsno kršenje kulturnog embarga. Uz multinacionalnost, kao kuriozum i zanimljiv manir, ‘ide’ i multilingvalnost, što će reći da se radovi objavljuju na jezicima na kojima su stvarani. Objedinivši radove iz ex-Yu zemalja i pridodavši im stripove iz ‘ostatka’ sveta “Stripburger” je preskočio lokalne okvire i zagazio na evropsku i svetsku strip scenu.
            Prvi ovogodišnji broj “Stripburgera” na standardnih 90-tak crno-belih strana (mada je u svom izlaženju “Stripburger” imao i brojeve-kalendare, tematske brojeve odnosno broj sastavljen od stripova razglednica) donosi priloge 30-tak autora koje možemo podeliti na domaćine, ex-Jugoslovene i ostale strance.
            Slovenačku scenu predstavljaju Jure Meden (sa mračnom pričicom crtanom ‘primitiv’ manirom), J.K. & M.B.Z. (u krimiću sa malo socioloških pouka), Iztok Sitar (sa fantastičkom misterijom), Miloš Radosavljević iz Krškog (i dogodovštine iz rok sveta). Pomenimo i minijature Damijana Soveca, Matjaža Bertoncelja, Gorazda Princica, Daria Hvale, te misterioznog Jure Parpara. Sudeći po brojnosti autora i njihovih pristupa stripu uticaj “Stripburgera” na razvoj stripa u Sloveniji više je nego pozitivan.
            Svi strip umetnici iz ex-Jugoslavije, u ovom broju, jesu državljani sadašnje Jugoslavije. Broj otvaraju kolorne ilustracije nea koricama Bojana Redžića Redže koji je uradio i priču “2084, najnoviji divni svet”, još jednu priču o večitom sukobu polova. Istom tematikom bavi se, uz drugačije razrešenje, i Wostok. Aleksandar Zograf iscrtao je strip “Jugoiskustva” sastavljen od priča mladih umetnika o tome kako su doživeli rat. Ivan Grubanov je autor vizuelno zanimljive alegorije, Lola je napravila svoju verziju proslavljenog Alana Forda, Mladen Oljača se pozabavio životopisom običnog novosadskog goluba a Nikola Vitković iz grupe “Momci” je uradio „jednoprsti" komentar ideoloških propovedi. Domaće strip snage u vrhu su kvaliteta ovog (i ne samo ovog) broja dokazujući da ova generacija alternativaca ima šta da kaže bez obzira na neblagonaklonu sredinu i istorijski trenutak.
            Iako dolaze sa raznih strana i kulturoloških miljea autori iz preostalog dela sveta potvrdjuju postojanje posebnog fluida koji njih (i nas) spaja u posebno bratstvo duha prepoznatljivog i razumljivog samo posvećenima. Raspon interesovanja, naravno, ostaje ograničen samo autorovom intvencijom. U najnovijem broju “Stripburgera” predstavljaju se: Marija Björklund minijaturom na temu sna; Stefan Zattera klasičnim hororom; Mary Fleener vrlo dobrim strip verzijama (na po jednoj tabli) klasičnih romana; vec poznati nam Ruijters & Crielaard prate doživljaje grotesknog ljubavnog para - jednonoge švajcarske pankerke Snuki i Ozija, odmrznutog šamana starog 5.300 godina; Paul Greer odnosno Claudio Parantela crtački dopadljivo rešavaju svoje priče; Julie Doucet nastavlja svoj životopis ovog puta snom o revolveraskom obračunu na Divljem Zapadu u kome ona gine; Marcel De Jure iz Los Angelesa (svi autori određeni su gradom u kojem žive a ne državom) autor je zgode o očerupanim pilićima; Anu Lavonen podsmeva se bračnom neverstvu; Ole C. Christensen prati borbu kauboja sa neukroćenim TV aparatom; Dame Darcy Megan varira priču o sveticama izgubljenim u svetovima fantazija; Berend Vonk najajvljuje konačno izmirenje (naravno ne onakvo kakvo se očekuje) čovečanstva za maj 1998. godine; Bart Schoofts priseća se saveta svog 80-togodišnjeg dede.
            “Stripburger” kao poseban specijalitet ima rubriku „Blabla" u kojoj se bavi pojedinim strip autorima i donosi prilično objektivne recenzije strip magazina i albuma, objavljenih širom sveta. Dopuna ovih tekstova su ponude za nabavku mnoštva izdanja o kojima je pisano što je samo potvrda multikulturalnog usmerenja.
            Zaključimo na kraju da je “Stripburger” izrastao u relevantno izdanje za alternativni strip na prostorima ex-Jugoslavije i Evrope.

(Magazin “Košava” br. 34/35. decembar 1997. - januar 1998.)

0 komentara:

Постави коментар

top