Fantastika,
u književnosti, na filmu ili stripu, najčešće se deli na tri žanrovske: naučnu, epsku-herojsku i mračnu-horor
(naravno, postoji i fantastika koja nije u žanrovskim okvirima - 'glavnotokovska').
Svaka od pomenutih žanrovskih fantastika ima samostalni istorijat i linije
razvoja, tokom kojih je dolazilo do uspona i padova, priznavanja kvaliteta ili
prezira od strane etabliranih kritičara, preplitanja i mešanja sa ostalim
žanrovima, do faza enormne popularnosti ali i oseke. Bitan element svih žanrova
jeste prepoznatljivost, specifične tema i razvijena ikonografija. Odstupanja od
tih obrazaca su moguća, čak i poželjna (jer upravo ona omogućuju da se žanr razvija),
ali u delima za najširu publiku nije preporučljivo preterivati sa inovacijama.
Među pomenutim žanrovima
najodređenija je epska fantastika.
Začetnik žanra je Robert Hauard,
tvorac priča o Konanu Varvarinu,
nastalih između 1932-1936.g. Ključnom knjigom smatra se "Gospodar prstenova" Dž. R. R. Tolkina, originalno
objavljen 1954-1955.g. Velika popularnost trilogije (serijal je zaštitni znak
žanra) izazvala je pojavu mnoštva novih dela, ponajčešće, na žalost, vrlo
slabog kvaliteta jer su ostala zarobljena snagom uzora. Iako postavke žanra,
preuzete iz bogate tradicije saga, epova i bajki, nude gotovo beskrajne
mogućnosti, ogroman broj romana, filmova, stripova, svodi se na kopiranje
prethodnika, bez imalo novina i invencija. A početne odrednice epske fantastike zaista su jednostavne:
narodi, zemlje i vremena potpuno su neodređeni, ustrojstva društava su na nivou
srednjeg veka u Evropi, države su
monarhije, oružje mačevi, koplja, štitovi, prevozna sredstva konji ali i
zmajevi, nauka ne postoji ali funkcionišu sve vrste magije i alhemija; uz
dodatak svakojakih čudovišta i mračnih sila postavljena je pozornica za velike
zavere i sukobe Dobra i Zla, odbrane
princeza i siromašnog naroda, dokazivanje vrlina i otkrivanje prepredenih. Hauard je u sve upleo paganstvo i
varvarina iz perioda pre nastanka antičke istorije, ali nije stigao da u
potpunosti zaokruži taj svet. Tolkin je,
pak, do tančina izgradio istoriju i sadašnjost Srednje zemlje, prepličući rodoslove, bezbrojne događaje, ratove,
uzdizanja i padove sila i kraljevstva. Gotovo da ne postoji knjiga koja je
sveobuhvatnije, uverljivije i upečatljivije dočarala jedan izmaštani svet.
Fascinacija ovim delom dovela je do njegovog postavljanja kao etalona za sva
potonja dela žanra, pisci su se trudili da mu se makar približe (i 'liče') a
čitaoci, ponajpre oni koji spadaju u obožavaoce-fanove, sve su druge poredili
sa "Prstenovima". Tako je
sjajan početak postao svojevrsna kočnica za dalji hod. Ipak, pomeraji se
dešavaju...
"Zenica
sveta" Roberta Džordana, prva je knjiga u seriji "Točak vremena", originalno objavljena 1990.g. (kod nas
se obimnog poduhvata objavljivanja serije prihvatila beogradska "Laguna" i prevodilac Ivan Jovanović); prema rečima nekolicine
kritičara, u pitanju je vrlo uspela saga herojske fantastike koja, naravno,
podseća na Tolkinova dela. S druge
strane, zahvaljujući prodaji, "Točak
vremena" postaje jedan od najpopularnijih serijala epske fantastike -
posle "Gospodara prstenova",
naravno. Džordanova namera, sudeći po
osnovnoj postavci, i nije bila da pobegne od Tolkina već, ako je moguće, da iskoristi znanja i pouke starog
majstora i stvori svoju verziju priče o beskrajnim ratovima Dobra i Zla. Otuda on odmah na početku
oglašava da "Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući sećanja
koja postaju legende. Legende blede u mitove, a čak je i mit davno zaboravljen
kada se Doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati. U Trećem dobu, Dobu
proročanstva, Svet i Vreme leže u skladu. Ono što je bilo, što će biti i što
jeste još može da padne pod Senku". Prva knjiga otkriće da mračne sile
ponovo prete uzdizajem. Za to su im, po proročanstvu, potrebna tri bezazlena
mladića iz zabitog sela. No, i sile Dobra su na oprezu pa odvode izabrane.
Potera ih sustiže i razbija družinu tako da svako mora samostalno da stigne do
prvobitnom cilja, grada u kome će se otkriti ko je ključna ličnost budućeg
rata. Putovanje nepoznatim predelima, susreti sa neobičnim ljudima, bekstva i
bitke, raznolika čudovišta, čudnovata magija, iskušavanje sopstvenih snaga, sumnja
u svakoga (čak i one koji su ih spasli), sve to leži pred nespremnim junacima
koji, putujući, odrastaju i stasavaju. Džordan
je brojne prepoznatljive situacije spleo u priču koja teče glatko i uspeva da
održi pažnju čitaoca uprkos impozantnoj dužini (oko 900 stranica; ali i velika
debljina knjiga je odlika epske fantastike). Poneko odstupanje od obrazaca, kao
što je ubistvo sopstvene porodice jednog od starih, dobrih heroja, sumnja u
dobronamernost sestrinstva koje spasava momke (što podseća na slično sestrinstvo
koje manipuliše istorijom putem planiranih venčanja iz Herbertovog SF dela "Dina") i neodlučnost da li su
odabrani sluge dobra ili mraka, dodatno podgrevaju interesovanje i održavaju
tenziju knjige. Sve ove dileme, naravno, nisu ni blizu razrešenja na kraju prve
knjige te znatiželjnicima-fanovima (jer samo oni će moći da isprate priču do
kraja), ne ostaje ništa drugo do da (željno) čekaju sledeći nastavak (a do sada
ih je izašlo desetak, jedan je upravo na listama best-selera u SAD). Džordan je bez većih problema dokazao da se i u Tolkinovoj senci mogu ispisati korektna
knjige; možda će, ohrabren ovim rezultatom, pokušati da izađe iz te senke i
uputi se još uvek neistraženim predelima epske
fantastike.
(2003)
0 komentara:
Постави коментар