Marti Misterija, veliki bibliofil, u svojoj delatnosti je neprestano upućen na knjige jer mi još uvek živimo u civilizaciji pisane reči-knjige. Stoga nije nimalo čudno što se putevi detektiva nemogućeg, s vremana na vreme, prepliću sa literaturom; svojevremeno je Marti čak bio i u Nedođiji Petra Pana.
            Najnoviji doživljaj odvodi ga u London, na godišnji sastanak prijatelja Šerloka Holmsa, na kome treba da bude obznanjen novopronađeni rukopis priče o slavnom detektivu. Međutim, pre nego što mister Guld uspe da nastupi neko ga ubija a rukopis nestaje. Istovremeno, u Njujorku, Los Anđelesu, Londonu beleži se povećan broj smrti mladih beskućnika od neke nove, nepoznate droge. Dok razgleda London u iščekivanju rezultata istrage, Marti, draga mu Dajana i Java, obilaze znamenitosti vezane za Holmsa: ulicu Bejker 221b, prodavnice, restoran "Moriarti" i pab "Šerlok Holms" u kome će čuti priču da je Holms zaista postojao, da je dr Votson pisao priče o njemu a ser Dojl bio njihov izdavač.
            Tokom šetnji oni će naleteti na iscrpljenog dečaka koga progone sumnjivi tipovi; progonjeni će im ispričati čudnu priču o laboratoriji u kojoj na malim pacijentima-zamorčićima isprobavaju lekove koji izazivaju halucinacije. Marti, naravno, kreće da istraži stvar i sukobi se s organizacijom koje je, ispostaviće se, upravo vezana za ličnost Šerloka Holmsa...
            Recagnoljeva priča u potpunosti odgovara opisu radnog mesta Marti Misterije, odnosno nadnaslovu svih njegovih epizoda koji glasi "velike zagonetke" i nudi mešavinu podataka poznatih svakom obaveštenijem čitaocu, onih za čije saznanje bi trebalo pročitati ponešto stručne literature i, konačno, slobodno razvijene spekulacije oko kojih se priča zapliće. U ovom slučaju u edukativnom delu biće obnovljeno elementarno gradivo o Dojlovom opusu, upotrebiće se delovi iz vodiča kroz London vezani za mit o Holmsu i biće pročitana priča u kojoj su povezani Holms i avantura iz romana "Izgubljeni svet". Sve u svemu dovoljno zabave za one koji poznaju Dojla i one koji su tek ponešto naučili o ovom piscu, uz realnu mogućnost da ih strip natera da potraže knjige u njemu pomenute. Devescovijev crtež je u okvirima korektnosti, bez većih ambicija ali uspeva da isprati događaje; najzanimljiviji su njegovi crteži "iz druge ruke" Holmsovih portreta ili filmskih plakata kao prateće ikonografije "Holmsomanije".
(„Dnevnik“, 25. marta 2002.)


0 komentara:

Постави коментар

top