Marti Misterija, veliki bibliofil, u svojoj
delatnosti je neprestano upućen na knjige jer mi još uvek živimo u civilizaciji
pisane reči-knjige. Stoga nije nimalo čudno što se putevi detektiva nemogućeg,
s vremana na vreme, prepliću sa literaturom; svojevremeno je Marti čak bio i u
Nedođiji Petra Pana.
Najnoviji
doživljaj odvodi ga u London, na godišnji sastanak prijatelja Šerloka Holmsa,
na kome treba da bude obznanjen novopronađeni rukopis priče o slavnom
detektivu. Međutim, pre nego što mister Guld uspe da nastupi neko ga ubija a rukopis
nestaje. Istovremeno, u Njujorku, Los Anđelesu, Londonu beleži se povećan broj
smrti mladih beskućnika od neke nove, nepoznate droge. Dok razgleda London u
iščekivanju rezultata istrage, Marti, draga mu Dajana i Java, obilaze
znamenitosti vezane za Holmsa: ulicu Bejker 221b, prodavnice, restoran "Moriarti" i pab "Šerlok Holms" u kome će čuti
priču da je Holms zaista postojao, da je dr Votson pisao priče o njemu a ser
Dojl bio njihov izdavač.
Tokom
šetnji oni će naleteti na iscrpljenog dečaka koga progone sumnjivi tipovi;
progonjeni će im ispričati čudnu priču o laboratoriji u kojoj na malim
pacijentima-zamorčićima isprobavaju lekove koji izazivaju halucinacije. Marti,
naravno, kreće da istraži stvar i sukobi se s organizacijom koje je,
ispostaviće se, upravo vezana za ličnost Šerloka Holmsa...
Recagnoljeva priča u potpunosti odgovara
opisu radnog mesta Marti Misterije, odnosno nadnaslovu svih njegovih epizoda
koji glasi "velike zagonetke"
i nudi mešavinu podataka poznatih svakom obaveštenijem čitaocu, onih za čije
saznanje bi trebalo pročitati ponešto stručne literature i, konačno, slobodno
razvijene spekulacije oko kojih se priča zapliće. U ovom slučaju u edukativnom
delu biće obnovljeno elementarno gradivo o Dojlovom opusu, upotrebiće se delovi
iz vodiča kroz London vezani za mit o Holmsu i biće pročitana priča u kojoj su
povezani Holms i avantura iz romana "Izgubljeni
svet". Sve u svemu dovoljno zabave za one koji poznaju Dojla i one
koji su tek ponešto naučili o ovom piscu, uz realnu mogućnost da ih strip
natera da potraže knjige u njemu pomenute. Devescovijev
crtež je u okvirima korektnosti, bez većih ambicija ali uspeva da isprati
događaje; najzanimljiviji su njegovi crteži "iz druge ruke" Holmsovih
portreta ili filmskih plakata kao prateće ikonografije "Holmsomanije".
(„Dnevnik“, 25. marta 2002.)
0 komentara:
Постави коментар