EKSCENTRIČNA I URNEBESNA PUTOVANJA DOKTORA MISTERIJE - „Doktor Misterija“ Alfreda Kastelija i Luča Filipučija; izdavač „Čarobna knjiga“ 2018.

Mada dugo i produktivno piše scenarija za stripove (najčešće za italijanskog strip giganta „Bonelija“) Alfredo Kasteli (1947) je od 1980-tih, na prostorima Italije, bivše Jugoslavije  (pomalo i u ostatku Evrope) najpoznatiji kao kreator „Martija Misterije, detektiva nemogućeg“, istoričara, arheologa, antropologa, pisca i TV voditelja koji rešava svakojake zamršene tajne prošlosti. Serijal se dopao čitaocima kao strip verzija Indijane Džonsa ili kao racionalna verzija istraživača, nasuprot „Dilanu Dogu“ kao istraživaču natprirodnog. Među mnoštvom neobičnih ličnosti koje je sreo tokom svojih putešestvija Marti - u epizodama „Porodična posla“ i „Doktor Misterija“ iz 1996.g. - sreće i izvesnog Doktora Misteriju. Priča kaže da je Rama Randži, borac za nezavisnost Indije, tokom svojih skitnji Evropom odlučio da promeni prezime u Misterija. Takođe je posinio i siroče Sigala koji je preuzeo isto prezime - a Sigal je, tu je poenta, Martijev pradeda. No, iza ove konstrukcije postoji i druga - Doktor Misterija je junak istoimenog avanturistično-mističnog romana iz 1898.g. (objavljenog u ediciji „Ekscentrična putovanja“ koja je trebala biti paralela tada aktuelnim „Neobičnim putovanjima“ Žila Verna); autor „Doktora Misterije“ je Pol D'Ivo (što je preudonim Pola Deletra, 1856-1915). Avanture na granici verovatnog, bizarni likovi, tajna znanja i učenja, tehnološke novotarije (električna vozila, ubistveni električni zraci, svevideća televizija), kobne zavere, romansa – bili su recept za popularnost i prodaju i „Doktor Misterija“ je sve to, na preko 400 stranica, sadržao. Roman je imao nekoliko izdanja ali ne i nastavak mada će se Sigal pojaviti u romanu „Sigal u Kini“ (1901) a potom i u drugim D'Ivoovim delima. Neobični doktor netragom je nestao sa literarne scene (gotovo pun vek kasnije pojavio se u dva romana, iz 2006. i 2012.g, koji su baštinili staro eskapističko nasleđe).

            Kasteli je, kao pravi postmodernista, „pravog“ Doktora Misteriju iskoristio za zakuvavanje intige u „Martiju Misteriji“ a onda je osmislio i nezavisni serijal „Doktor Misterija“ koji koristi ponešto od originalnog D'Ivoovog junaka ali ima i sasvim individualan profil. U Kastelijevoj drugoj inkarnaciji Doktor Misterija nije ni mračan ni fatalno ubistven jer je osnovni ton strip epizoda parodijski što podrazumeva karikiranje iskustva „palp“ (para)literature i popularne kulture – tako da se, mada se strip dešava krajem XIX veka, u njemu pojavljuju i poznati likovi iz dela nastalih u XX veku, od profesora Higinsa iz romana „Piglmalion“, Petra Pana ili Darta Vejdera iz „Ratova zvezda“ dok je na površini Meseca pored „Apolo“ lendera i raketa kojom je Tintin stigao na Mesec. Uz doktora koji stalno otkriva svoja bezbrojna znanja i veštine i evocira uspomene iz prošlih herojskih vremena i mladog Sigala koji, naravno, liči na Martija Misteriju, članovi neformalne družine su Kinez Čing Kvaj snalažljivi preduzetnik koji se ne libi da izrabljuje svoje radnike i dežurna dama u nevolji (gospođa koja traži muža, devojka koja traži izgubljenog verenika ili svoga oca) koja redovno, od šokova, pada u nesvest u Sigalovo naručje (što njemu ne pada ni malo teško). Arhineprijatelj doktora je maršal Radecki koji kuje planove i zavere da ovlada Milanom, Mesecom ili Indijom i da obnovi/popravi svoje mecima izbušeno telo; njemu u mračnim rabotama pomaže pacov koji prisluškuje neprijatelja i izvršava podla naređenja.

            I tako Doktor Misterija i Sigal u svom „električnom hotelu“ (koji liči na oklopljeni autobus) stižu u Milano i šokiraju stanovnike. Odmah po izlasku iz vozila prilazi im lažni prosjak sa štakama od sandalovog drveta koje drži negovanim rukama. Doktor to otkriva dedukcijom kojom je hteo da nauči „priglupu individuu“ detektiva iz Bejker strita. Prosjak napada a doktor se bori kao pravi kung-fu borac, pobeđuje pa prosjak ispija retki otrov o kome doktor, naravno, sve zna... Dalje se nižu avanture koje upliću gradnju vazdušnog metroa, kineske trijade, grbavog zvonara crkve, mehaničke lutke i školu za dečake-džeparoše, protestante marksiste, fantoma iz opere, zemlju ispod površine zemlje, Fu Mančua, probuđenog Zmaja haosa... i sve to (uz učestalo padanje dame u Sigalovo naručje) samo u prvoj epizodi „Misterije Milana“! U drugoj avanturi „Rat svetova“ Doktor i Sigal lete na Mesec u topovskom zrnu iz Melijesovog filma, Radecki je mitski „veliki ratnik iz proročanstva“ Salrasa, ratnika sa tamne strane Meseca koji spremaju invaziju na Zemlju, dok na vidljivoj žive miroljubivi Mesečari zbog kojih je Čing „ido koji sve zna“ tu preselio pogone za proizvodnju kravata, kaiševa i upaljača koji sviraju. U „Užasima crne džungle“ koja je u Indiji doktor i reinkarnirani Radecki postaju privremeni saveznici jer su pacovu Radeckog, koji je proglašen za novog avatara Sujodana, slava i moć udarili u glavu; značajnu ulogu u avanturama (na zemlji i pod njom) ima i strašni pirat (inače inženjer i kantautor) Sandokan, za koga će se ispostaviti da je nežna duša, koji od lorda Bruga zatražiti njegovo najveće blago - ruku ćerke a otac će ga zamoliti da uzme i sve ostalo na šta su doktoru potekle suze koje nikad ne može da zadrži na venčanjima. I tako se sve (ili skoro sve) razrešava osim dileme zašto Čing čas govori kao Kinez iz viceva a čas sasvim normalno?

            Paradoje su izuzetno zahtevne jer traže izoštren osećaj za ravnotežu između ozbiljnosti i nekontrolisanog humora; previše jednog i drugog uništava zavodljivost parodije. Kasteli se dobro nosio sa izazovom i tek ponekad gubio kontrolu nad pričom. Filipuči je crtežima čistih linija zdušno pomogao da gegovi uspeju, da grimase budu adekvatne a enterijeti i eksterijeri uverljivi. Rečju,  album „Doktor Misterija“ (izdanje „Čarobna knjiga“, 2018) razgaljujuće je štivo za ljubitelje humora (uz zrno ironije i groteske) koje traži i malo opšte kulturne potkovanosti; takvima, posle mnogo smeha, ostaje žal što serijal nije bio dugovečniji.

            („Dnevnik“, 2019.)

DO KRAJA EPIZODA I DALJE - MARTI MISTERIJA I DILAN DOG

 Pred kraj 1991. zadesila su nas 2 nesvakidašnja (za ovdašnje prilike) strip jubileja. Naime, „Detektiv nemogućeg“ Marti Misterija napunio je 100 a njegov pajtos Dilan Dog 50 redovnih svezaka (specijalni brojevi baška) svojih vratolomija u strip sveščicama „Dnevnika“

            A sveščice su, znate i sami, neugledne (istina, korice su šarene al – Ne sudi o knjizi po koricama, reče Bredberi i još je živ), štampane na jeftinoj hartiji sa bledim i često mrljavim slikicama. Izdaleka se vidi da unutra nema Bog-zna-šta, već je roba rađena po principu „Dođi, vidi, baci“.

            E, al  dal je baš tako?

            Očito je da su oba stripa (Italijanska produkcija) rađena za zabavu klinaca kao glavnih kupaca-publikuma istih. Šema koja treba to da obezbedi je: avantura i jurnjava po crno-belom svetu, krv do ramena, misterija i zagonetka, detektivska zapetljancija, svakakvi duhovi i karakondžule, prokletstva, tajne piramida, prastari jezici i nove Atlantide, horde divljaka i zombija, putnici kroz vreme... Sve u svemu horor+fantazija+SF+jeza, tj. „smuti pa šta ispadne“. Klasična podela na mišiće-mozak-lepotu (a la Flaš-Zarkov-Dejl) uglavnom je prevaziđena. MM i DD su i mozak i (ne)jaki mišići. Martijev sluga neandertalac još i može nekoga da zvekne (i često to i radi) ali Dilanov sluga Gručo Marks uglavnom priča neslane viceve (da li zato što je Gručo ili što je Marks?). Od lepote = žena najčešće je slaba vajda, banu tu-i-tamo i, kako već i treba – vrište (mada DD voli da sa njima radi i neke druge stvari tj. ONO).

            I tako Mita Misterija i Dile(ja) Kereći rade, pa čak i sarađuju (nasleđe Marvelovo). Epizode su celine za sebe, uz česte pozive na one od pre. Nekog bitnog razvoja junaka (u životu njinom) nema, oni uvek startuju sa iste (početne) tačke (Dile se čak ni ne presvlači, uvek je u istom odelu – siroma čovek).

            Ali, ima i razlika...

            Misteriozni se, u svom lako spekulativnom klišeu, poziva na gomile istorijskih događaja i ličnosti, meša ih i konstruiše pa, na kraju, tura svoje (misteriozne prste) u sve to. Tako Mita očešće podseća na neku vrstu Indijana Džonsa, specijalistu za staro u novom dobu, s tim što umesto biča ovaj ima onu smešnu budžu od (SF) blastera-prskalice (koju sve ređe, na svu sreću, upotrebljava).

            Kod Dileta D, pak, scenario, prevashodno horor nastrojen, ne pati od preterivanja u istorijskim perspektivama i retrospektivama, više je sklon direktnoj akciji u koju su ubačena podsećanja i citati iz filmova i knjiga, uz poneku varnicu zezanja na sve to. Upravo zbog toga su i epizode DD u celokupnom izvođenju čvršće i dinamičnije dok MM često gaca po brojnim pauzama u kojima se nešto treba/mora objasniti. Uopšte, DD deluje čvršće nego MM koji je često predug, prezapetljan. DD bolje balansira između zadatka zgrtanja kakve-takve love i nekakvih (ma kakvih, kako ozbiljnih) scenarističkih egzibicija.

            Gomile crtača oba stripa izlazile su na kraj sa svim (tim) problemima kako su znale i umele. Ipak, stripovi su, uglavnom, podnošljivo nacrtani (DD redovno bolje).

            I na kraju pitanje: Čemu svo ovo pisanje o (ovim) stripovima?

            Pa, kako već rekoh, pre svega zbog jubileja (kad smo bez iskustva hiljada brojeva Marvel super-heroja i stotka/pedesetica je nešto), a i zato što, kad već nema boljih stripova na kioscima (a nema ih), treba, barem jednim okcem, ipak, ne očekujući previše (a među gomilama tankih, naivnih, nedotupavih pričica nađe se i neka koja može da se provuče) pratiti MM i DD.

            A oni jašu li jašu, do kraja epizoda i dalje.

I ko zna gde će im kraj biti.

(„Emitor“ br. 114, 1992)

UVOD U "HOLMSOMANIJU" "Marti Misterija" br. 5 "Ulica Bejker"; br. 6 "Nemogući svet Šerloka Holmsa", izdavač Edicije Vannini, Beograd 2002.

Marti Misterija, veliki bibliofil, u svojoj delatnosti je neprestano upućen na knjige jer mi još uvek živimo u civilizaciji pisane reči-knjige. Stoga nije nimalo čudno što se putevi detektiva nemogućeg, s vremana na vreme, prepliću sa literaturom; svojevremeno je Marti čak bio i u Nedođiji Petra Pana.

            Najnoviji doživljaj odvodi ga u London, na godišnji sastanak prijatelja Šerloka Holmsa, na kome treba da bude obznanjen novopronađeni rukopis priče o slavnom detektivu. Međutim, pre nego što mister Guld uspe da nastupi neko ga ubija a rukopis nestaje. Istovremeno, u Njujorku, Los Anđelesu, Londonu beleži se povećan broj smrti mladih beskućnika od neke nove, nepoznate droge. Dok razgleda London u iščekivanju rezultata istrage, Marti, draga mu Dajana i Java, obilaze znamenitosti vezane za Holmsa: ulicu Bejker 221b, prodavnice, restoran "Moriarti" i pab "Šerlok Holms" u kome će čuti priču da je Holms zaista postojao, da je dr Votson pisao priče o njemu a ser Dojl bio njihov izdavač.

            Tokom šetnji oni će naleteti na iscrpljenog dečaka koga progone sumnjivi tipovi; progonjeni će im ispričati čudnu priču o laboratoriji u kojoj na malim pacijentima-zamorčićima isprobavaju lekove koji izazivaju halucinacije. Marti, naravno, kreće da istraži stvar i sukobi se s organizacijom koje je, ispostaviće se, upravo vezana za ličnost Šerloka Holmsa...

            Recagnoljeva priča u potpunosti odgovara opisu radnog mesta Marti Misterije, odnosno nadnaslovu svih njegovih epizoda koji glasi "velike zagonetke" i nudi mešavinu podataka poznatih svakom obaveštenijem čitaocu, onih za čije saznanje bi trebalo pročitati ponešto stručne literature i, konačno, slobodno razvijene spekulacije oko kojih se priča zapliće. U ovom slučaju u edukativnom delu biće obnovljeno elementarno gradivo o Dojlovom opusu, upotrebiće se delovi iz vodiča kroz London vezani za mit o Holmsu i biće pročitana priča u kojoj su povezani Holms i avantura iz romana "Izgubljeni svet". Sve u svemu dovoljno zabave za one koji poznaju Dojla i one koji su tek ponešto naučili o ovom piscu, uz realnu mogućnost da ih strip natera da potraže knjige u njemu pomenute. Devescovijev crtež je u okvirima korektnosti, bez većih ambicija ali uspeva da isprati događaje; najzanimljiviji su njegovi crteži "iz druge ruke" Holmsovih portreta ili filmskih plakata kao prateće ikonografije "Holmsomanije".

(„Dnevnik“, 25. marta 2002.)

DOBRI I ZLI U SRCU DŽUNGLE "Marti Misterija, detektiv nemogućeg" br. 4: „Deca belih očiju“ izdavač: Bonelli Comics/Edicije Vannini, Beograd 2001.

Troje dece u Njujorku naprasno umire, da bi se pred ukop probudila, na radost roditelja. Samo, to više nisu ista deca. Martijeva večita verenica Dajana videće kako jedno od njih ujeda za uvo starijeg čoveka i obara ga na tlo. Policija, međutim, ne nalazi žrtvu, niti bilo šta sumnjivo. Dajana ne odustaje i sa Martijem posećuje dečaka i uspeva da se posvađa sa njom. Marti pokušava da umiri svoju draganu i uspeva da se posvađa sa njom. Sutradan policija nalazi leš kome je mozak isisan kroz uvo. Detektiv povezuje kockice i žuri do Dajane, no stan je prazan a trag vodi do ostrva Bali, luksuznog letovališta i domoroca učitelja meditacije a dalje u srce džungle ka kome marširaju, goneći bez milosti sopstvene roditelje, vaskrsla deca. Njihove oči su bele a pogled odsutan, obuzet nepoznatom, zlom silom. Čopor majmuna pokušaće da ih spreči da stignu do cilja jer ih na to obavezuje prastari zavet...

            Do kraja Marti će saznati tajnu legendu kako je Rama Dobri pobedio zlog Ravanu a koja nije opisana u epu "Ramajana", da bi potom učestvovao u astralnom dvoboju pomenutih bogova. Principi će se spajanjem poništiti, deci će se povratiti pogled, zlo biti pobeđeno (bar do sledeće epizode) tako da Dajana, Marti i Java mogu da uživaju u blagodatima sunca i peščanih plaža.

            "Deca belih očiju" jedna je od retkih Martijevih avantura koja traje samo jednu svesku. Ipak, u njoj nalazimo čak dva opširna objašnjenja, prvo o epu "Ramajana" a zatim i ono o istini koju znaju samo odabrani; pre i posle njih priča se razvija sasvim korektno, bez nasilnih skraćenja ili ubrzavanja, tekst ne opterećuje crteže više nego što je uobičajeno. U scenama objašnjenja- tumačenja vidljiv je napor da se izmenom slika postigne dinamika koja nedostaje, što potvrđuje umešnost Moralesa koji dosta spretno barata stilizovanim-primenjenim "belim crtežom" kome pariraju izuzetno crne scene noći. Moralesu je puno pomogao scenarista La Nive spremnošću da kad god je moguće situaciju postavi tako da se što manje govori, a što više vidi. Nive je Martija predstavio kao tek zainteresovanog pojedinca koji u zapletu i raspletu učestvuje voljom drugih likova i sila, što baš nije uobičajena raspodela uloga. Ova mala subverzija dokazuje da se pomak može načiniti čak i u precizno definisanim serijalima, naravno pod uslovom da se poslu pristupi s voljom i inventivnošću.

(2001)

USKRSNUĆE VEČITE ZMIJE „Martin Mistère“ br. 2 „Užas među Sumerima“, br. 3 „Puzeća smrt“ izdavač: Bonelli comics/Edicije Vannini, Beograd 2001.

U blizini drevnog grada Ur koga su sagradili moćni Sumeri, da bi kasnije netragom nestali, arheološka ekspedicija iskopava ostatke starog naroda. Mladi doktor Harknes uporno traga za grobnicama a nalazi samo zemlju i kamen. Njegov mentor pokazuje znake nestrpljenja i nerazumevanja prema asistentovim rabotama pa mladić, noću, sam pokušava da pronađe bar nešto što bi ga opravdalo. Iznenadni zemljotres otvara pukotinu u zemlji u kojoj su stepenice a na njihovom kraju bunar sa glinenim pločicama...

            Nekoliko meseci kasnije, u Njujorku, ljubitelj starina nađen je unakažen u reci Hadson. Marti Misterija, detektiv nemogućeg, prepoznaje ubijenog ali i način njegovog ubistva - Sumeri su tako sakatili svoje žrtve. Sledeći tragove koji povezuju još ritualnih ubistava Marti stiže do Harknesa a kroz njega i do Zmije, Puzeće smrti koju je kao Marduka prognao vladar Hamurabije. Potom sledi ’specijalitet’serije o Marti Misteriji: priča o usponu i padu jednog božanstva/sile sa uplitanjem praistorije, Atlantide, starih civilizacija i prokletstva koje samo što se nije ostvarilo. Tih 40-tak tabli glavni su adut ove epizode a slične epski razmahane spekulacije težišta su mnogih epizoda koje smo imali prilike da ranije pročitamo. Ispred i iza takve priče slede već šematizovane faze pojavljivanja misterije odnosno njenog eliminisanja (privremenog ili trajnog). Ovakav manir ne mora biti mana stripa ako se njime znalački barata, što podrazumeva i vođenje računa o izbalansiranosti segmenata. A upravo je neusklađenost mana epizode o ’Puzećoj smrti’. Posle dugog uvoda i razotkrivanja tajne, razrešenje je zbrzano, deluje prekratko i nategnuto. Čini se da je zadata dužina sveske (98 strana) naterala scenaristu da zloću ubije na najjednostavniji način, uprkos njenim enormnim moćima koje su nudile materijal za bar još jednu svesku velikih okršaja i nadmudrivanja. Očigledno je da serijski tretman Marti Misterije ume da ga ošteti svojim uterivanjem u zadate forme bez obaziranja na potencijale konkretne priče. Da Misterija baš i nije junak na koga se u Bonelijevoj kuće previše pazi dokazuje i zaista slab crtež ove epizode, za koji je kriv Kasaro Gaspre-Gaetano. Mada Marti Misterija nije pravljen sa pretenzijama da bude remek-delo 9. umetnosti to njegove tvorce ne oslobađa obaveza da što korektnije odrade svoj posao.

(2001)

SVETI KRUG ŽIVOTA I SMRTI „Martin Mistère“ br.1 „Avgustovski sneg“ izdavač: Bonelli comics/Edicije Vannini, Beograd 2001.

Marti Misterija, „detektiv nemogućeg“, autor TV emisije „Martijeve misterije“, avanturista, naučnik i profesor, od polovine 1980-tih  širom planete traga za razrešenjem tajni prošlosti, od nestalih kontinanata i plemena, ostrva Atlantide i Mu, preko biblijskih legendi i onih o kralju Arturu, do paralenih svetova i vanzemaljskih civilizacija. Prastari spisi i knjige, legende i sage ključ su za ulazak u nepoznato a Martijevo znanje i inteligencija, uz snagu Jave, neandertalca koga je Marti doveo u naše vreme, način su da se pronađe kakvo-takvo razrešenje problema i misterija. Ženski element klasičnog strip trojstva um-snaga-lepota je večita Martijeva verenica Dajana Lombard.

            U epizodi „Avgustovski sneg“ plavokosi njujorčanin i Java odlaze, sa četvoricom Indijanaca, na ritualno putovanje do doline Ranjeno koleno gde je 29.12.1890.g. pobijeno gotovo čitavo pleme Lakota indijanaca koje je predvodio poglavica Veliko stopalo. Ovim zločinom raskinut je sveti krug života, smrti i harmonije sa Prirodom. Da bi se krug uspostavio, prema predskazanju, biće nužno posle sedam generacija iznova krenuti na put do mesta tragedije. Istorija će se ponoviti, odabrani mladići biti ubijene od agenata udruženja „Snaga“ koje je Indijancima otimalo zemlju, ali će ta smrt uspostaviti krug i postati zaloga opstanka umalo uništene civilizacije. Marti, mada pomaže da se poduhvat izvede, ne uspeva da prevaziđe svoje zapadnjačke predrasude i vraća se kući bez jasne slike onoga što je doživeo. Mada crtački nije uvek najspretnije izvedena, priča se razvija sasvim korektno, objašnjenja je ne opterećuju za razliku od nekih ranijih epizoda u kojima su gušila strip.

            „Avgustovski sneg“ je prvi broj nove serije svezaka o Marti Misteriji, koga je do 1992.g. objavljivao novosadski „Dnevnik“. Novi izdavač, ’Edicije Vannini’, ekspozitura  su originalnog Martijevog izdavača ’Agencije Serđa Bonelija’. Predviđeno je da se svakog 27. u mesecu pojavljuje nova sveska (tvrdih korica i na kvalitetnom papiru) sa avanturama detektiva (ne)mogućeg.

(2001)