USKRSNUĆE VEČITE ZMIJE „Martin Mistère“ br. 2 „Užas među Sumerima“, br. 3 „Puzeća smrt“ izdavač: Bonelli comics/Edicije Vannini, Beograd 2001.

U blizini drevnog grada Ur koga su sagradili moćni Sumeri, da bi kasnije netragom nestali, arheološka ekspedicija iskopava ostatke starog naroda. Mladi doktor Harknes uporno traga za grobnicama a nalazi samo zemlju i kamen. Njegov mentor pokazuje znake nestrpljenja i nerazumevanja prema asistentovim rabotama pa mladić, noću, sam pokušava da pronađe bar nešto što bi ga opravdalo. Iznenadni zemljotres otvara pukotinu u zemlji u kojoj su stepenice a na njihovom kraju bunar sa glinenim pločicama...

            Nekoliko meseci kasnije, u Njujorku, ljubitelj starina nađen je unakažen u reci Hadson. Marti Misterija, detektiv nemogućeg, prepoznaje ubijenog ali i način njegovog ubistva - Sumeri su tako sakatili svoje žrtve. Sledeći tragove koji povezuju još ritualnih ubistava Marti stiže do Harknesa a kroz njega i do Zmije, Puzeće smrti koju je kao Marduka prognao vladar Hamurabije. Potom sledi ’specijalitet’serije o Marti Misteriji: priča o usponu i padu jednog božanstva/sile sa uplitanjem praistorije, Atlantide, starih civilizacija i prokletstva koje samo što se nije ostvarilo. Tih 40-tak tabli glavni su adut ove epizode a slične epski razmahane spekulacije težišta su mnogih epizoda koje smo imali prilike da ranije pročitamo. Ispred i iza takve priče slede već šematizovane faze pojavljivanja misterije odnosno njenog eliminisanja (privremenog ili trajnog). Ovakav manir ne mora biti mana stripa ako se njime znalački barata, što podrazumeva i vođenje računa o izbalansiranosti segmenata. A upravo je neusklađenost mana epizode o ’Puzećoj smrti’. Posle dugog uvoda i razotkrivanja tajne, razrešenje je zbrzano, deluje prekratko i nategnuto. Čini se da je zadata dužina sveske (98 strana) naterala scenaristu da zloću ubije na najjednostavniji način, uprkos njenim enormnim moćima koje su nudile materijal za bar još jednu svesku velikih okršaja i nadmudrivanja. Očigledno je da serijski tretman Marti Misterije ume da ga ošteti svojim uterivanjem u zadate forme bez obaziranja na potencijale konkretne priče. Da Misterija baš i nije junak na koga se u Bonelijevoj kuće previše pazi dokazuje i zaista slab crtež ove epizode, za koji je kriv Kasaro Gaspre-Gaetano. Mada Marti Misterija nije pravljen sa pretenzijama da bude remek-delo 9. umetnosti to njegove tvorce ne oslobađa obaveza da što korektnije odrade svoj posao.

(2001)