GENIJE NAŠEG DOBA 70 godina Stivena Hokinga

Stiven Hoking, koji se rodio na današnji dan (8. januara), pre 70 godina, ličnost je znana širom sveta. Njegova pojava već decenijama je deo opšte kulture, kako one s kraja XX veka tako i one koja se stvara u prvim godinama novog veka i milenijuma. Hokingova pojava ’pokrila’ je najširu moguću lepezu društvenih slojeva koja na svojim krajevima ima naučnike, izdignute iznad trivijalnosti svakodnevice, i pripadnike ljudske vrste koji, mada uživaju blagodeti tehnološke civilizacije, svoje postojanje svode na održavanje golog fizičkog življenja ’začinjenog’ zadovoljavanjem potreba za lakom zabavom. Između ovih krajnosti su brojni varijeteti posvećenih laika koji, u granicama svojih umnih ali i finansijskih mogućnosti, pokušavaju da spoznaju svet koji ih okružuje i sopstveno mesto u njemu. Ličnost Stivena Hokinga, njegov život, njegova profesionalna delatnost i rad u domenu koji se naziva ’popularizacija nauke’ tako su bogati i sadržajni da (uz pomoć savremenih medija) pružaju dovoljno materijala za svaku ’interesnu-ciljnu grupu’.

            U sferama čiste nauke - teorijske fizike i kosmologije - Hoking je svojim radovima uspeo da pomeri granice dotadašnjih znanja i da utre puteve novim idejama i teorijama. Baveći se pitanjima koja zadiru u samu suštinu Univerzuma u kome živimo, njegovog nastanka, uređenja odnosno rasta-širenja (sve do konačnog nestanka), Hoking je preispitivao postavke na kojima se temelji savremena fizika, počev od Ajnštajnove teorije relativiteta, ukazivao na ’sporna mesta’ i iznalazio nova rešenja za dileme. Njegovi radovi o singularitetu, ’velikom prasku’, prostor-vremenu i crnim rupama, smatraju se krucijalnim za savremenu nauku. Pitanja nastanka i tzv ’mehanike’ crnih rupa našla su u Hokingovim proučavanjima i radovima objašnjenja i odgovore koji do tada nisu bili ni naslućivani. U svojim potonjim radovima Hoking pokušava da formiliše temeljnu i sintetičku teoriju kojom bi ’povezao’ silu gravitacije sa ostalim osnovnim silama (slabom i jakom nuklearnom odnosnom elektromagnetnom silom). Za svoj naučni rad Hoking je višestruko nagrađivan i opšte je mišljenje da je jedan od najvećih naučnika našeg vremena, odnosno da je najbolji živi poznavalac tajni Univerzuma.

            Ipak, uprskos briljantnosti naučničke karijere Stiven Hoking bi ostao poznat samo u krugovima odabranih da se 1988.g. nije pojavila knjiga „Kratka istorija vremena“ u kojoj je znanja iz oblasti teorijskih nauka koje se bave Univerzumom pokušao da izloži na način koji je razumljiv prosečnom (ali radoznalom) žitelju XX veka. Ova naučno-popularna (ili ’netehnička’) knjiga doživela je nezapamćen uspeh - na bestseler listi britanskog ’Sandej tajmsa’ bila je 237 nedelja; knjiga je prevedena na preko 40 jezika i prodata u više od 25 miliona primeraka. „Kratkom istorijom vremena“ savremena nauka ali i sam Hoking ušli su u živote običnih ljudi i postali predmet interesovanja masovnih medija. I kasnije Hokingove ’netehničke’ knjige bile su bestseleri: „Crne rupe i univerzumi bebe“ iz 1993.g, „Kosmos u orahovoj ljusci“ (2001) „Na ramenima džinova“ (2002), „Kraća istorija vremena“ (2005) i „Veliki plan“ (2010). Kako nauka svakako nije jaka strana svakodnevnih ljudi, niti se ovi za istu preterano interesuju, mnoštvo senzacionalističkih medija, više se interesovalo za Hokinga kao čoveka sa ’egzotičnom’ pričom (koji se bavi nekim nerazumljivim ali očito vrlo ozbiljnim pitanjima). Naime, Hokingu je u 21. godini dijagnostikovan poremećaj motornih funkcija; lekari su predvideli da mu ne ostaje više od pet godina života. Uprkos tome Hoking se 1965.g. oženio i postao otac troje dece (razveo se 1991. ponovo oženio 1995. a 2006. razveo); njegova bolest je konstantno napredovala, vezala ga za invalidska kolica i postepeno mu oduzimala mogućnost kontrolisanja sopstvenog tela sve do potpune oduzetosti i gubitka sposobnosti govora. Hoking sada sa svetom komunicira posredstvom kompjuterskog sintetizatora glasa. Uprkos bolesti on sebe smatra sretnim čovekom. Pored naučničkog rada Hoking je 30 godina predavao na Kembridž univerzitetu, na katedri za matematiku na kojoj je predavao i ’otac fizike’ Isak Njutn. Iako se 2009.g. godine povukao iz nastavničke profesije i dalje je vrlo aktivan i prisutan u naučnoj javnosti i u medijima. Njegove izjave iz vremena pojave „Kratke istorije vremena“ po kojima će ljudi, ako otkriju konačnu teoriju, saznati šta je u umu Boga, nisu bile po volji predstavnika crkve; povodom knjige „Veliki plan“  Hoking je bio još nedvosmisleniji jer je ustvrdio da zbog prirodnih zakona (kakav je gravitacija) Univerzum može sebe da stvara ni iz čega - i to će i nadalje činiti - pa zato nije potrebno prizivati Boga da zapali varnicu i pokrene Univerzum. Hoking se, kao svojevrsna ikona opšte kulture, pojavio u raznim obrazovnim TV programima ali i serijama kakve su “Crveni patuljak”, “Zvezdane staze: sledeća generacija” ili crtani serijali “Simpsonovi” ili “Futurama”; njegov sintetizovani glas umiksovan je u muziku nekoliko rok grupa, među kojim je i Pink Flojd. U trenutku kada slavi 70. rođendan Hoking je ličnost kojoj se dive i koju poštuju kolege naučnici, političari i umetnici kao i obični, svakodnevni ljudi. Njegov rad i delo dokaz su da um može da pobedi bolest tela a njegov optimizam može biti inspirativan za sve koji pokleknu pred teškoćama.

(2012)