MEĐU PERNATIM PRIJATELJIMA Saša Mihajlović, strip umetnik

Domaća alternativna strip scena u stalnom je pokretu; s jedne strane neprestano traži moduse sopstvenog opstanka, a s druge strane na njoj deluju autori koji su već stasali i izgradili se u ’junačkim danima andergraunda’, s početka 90-tih, i novi momci i devojke, tek pristigli i željni rada i dokazivanja. Jedan od tih mladih pred kojima se otvaraju horizonti beskrajnih priča u slikama, a koji je već pokazao svoj talenat je beogradski student Saša Mihajlović. Njegov dosadašnji razvoj tekao je na standarni alternativno-stripovski način, što će reći da je svoje radove objavljivao u domaćim publikacijama za autorski strip („Striper“, „Patagonija“, „Lavirint“...), odnosno da je sarađivao i sa inostranim časopisima i fanzinima koji prate ovaj vid strip stvaranja (slovenački „Stripburger“, belgijski „Beeldstorm“, italijanski „Fandango“...). Sašini stripovi našli su mesto i u značajnim publikacijama kakve su antologija „Comix 2000“ francuskog izdavača „L’association“ i američka antologija „Expo 2000“ koja predstavlja nove talente. Naravno, kao i svaki pravi alternativac Saša Mihajlović se kalio i u samizdat fanzinima, koji dozvoljavaju svakom autoru da se razmahne ali ga teraju i da samokritično sagledava sopstvene snage i dostignuća. Da je fanzinski princip rada dobar i delotvoran dokazuju i tri broja Sašinog fanzina na engleskom „Pernati prijatleji“ (Feathered Friends). Kada, umesto rascepkanosti nametnute u drugim publikacijama (jer se svaki autor predstavlja tek sa nekoliko stranica), čitalac iščita ove fanzine stiče zaokružen utisak o nespornom talentu i o različitim interesovanjima mladog autora. Vizuelni i narativni elementi stripova u stalnom su napredovanju tako da se može govoriti o laganom kristalisanju specifičnog stila. Bilo da su mu stripovi na tragu realističkog crteža, stilizacije ili krajnjeg minimalizma a priče bezazlene, svakodnevne ili sa poentom, Saša uspeva da kontroliše sve segmente rada tako da se ne ponavlja, ne gubi dinamiku i intenzitet stripa.

            U dnevnom listu „Glas javnosti“ Saša Mihajlović već nekoliko meseci objavljuje strip-kaiš „Glava noja“. Ovaj strip budi nadu u povratak i opstanak domaćeg novinskog stripa, jednog od ovde najzapostavljenijih strip izraza. Mada je zbog nedostatka prostora u listu strip umanjen u odnosu na normalnu veličinu, a dešava se da ga u nekim danima i ne bude, u pitanju je značajna novost u našem izdavaštvu. Pričice o Nojevoj glavi, smešne, tužne, filozofske i apsurdne, trebalo bi da se, u punoj veličini i pravom svetlu, pojave u posebnoj knjizi-zbirci kaiševa čiji se izlazak očekuje u prvoj polovini ove godine. Uz kaiševe objavljene u „Glasu javnosti“ u knjizi će se pojaviti i oni potpuno novi, nigde viđeni. Saša mnogo očekuje od ove knjige koja će biti prvo veliko predstavljanje domaćoj publici. Ova knjiga daće njegovom radu novi podsticaj i zalet.

            Saša Mihajlović kao ’krivce’ za njegovu strip avanturu navodi, osim sopstvene znatiželje, i dešavanja na domaćoj alternativnoj sceni s početka 90-tih, magazin „Patagoniju“, Zografov strip „Život pod sankcijama“, Wostokove stripove, kao i slike Srđana Markovića. Svoj doprinos dao je i Kramb u sveskama koje je objavio Flavio Rigonat. Koliko je moguće prati dešavanja na svetskoj strip sceni, posebno radove aktuelne američke zvezde Krisa Vera ali istovremeno izuzetno ceni klasika Džordža Herimena i njegov strip „Krazy Kat“ (Maca Šiza) i Bejzila Vulvertona, autora iz prvih dana kultnog humorističkog časopisa „Mad“. Početne fascinacije prerasle su u zavedenost i opčinjenost koju uspešno prenosi na one koji prate njegov rad i očekuju nove uspehe.

(2001)