Alternativni-andergraund
strip na ovim prostorima osporio je mnoge od ustaljenih predstava o ovoj
umetnosti, od relativizovanja važnosti ’legalnih’ časopisa (jer su sa njima
izjednačeni samizdat fanzini), uspostavljanja mreže autora kojima je
entuzijazam osnovni princip delovanja (čime nije poreknut profesionalizam ali
novčani elemenat ove rabote nije primaran - mada je poželjan), do brisanja
starih strip centara moći i aformacije ’decentralizovane scene’. Ova (poslužimo
se političkom terminologijom) demokratizacija stripa omogućila je da, bez
kompleksa manje vrednosti, deluju autori iz sredina koje do tada nisu postojale
na strip kartama. Među tim i takvim autorima je i Simon Vučković (1975) iz Kotora.
O sredini u kojoj živi i radi on kaže: „Vrlo
je teško naći dobrog poznavaoca umjetnosti kod nas (Crna gora) koji ima neku
predstavu ili bar nešto zna o stripu. Činjenica je da ova, toliko
popularizovana umjetnost (deveta po redu) ima jako malo ozbiljnih poklonika
koji se njom bave. Razlozi svega ovog su malo složeniji. Ne bih se htio time
baviti, u našem slučaju uglavnom su to kompleksi manjih konzervativnih
sredina.“
Simon se, međutim, nije dao omesti
takvim problemima već intenzivno radi i objavljuje u mnoštvu izdanja:
časopisima „Patagonija“ (iz Vršca), „Žalosna sveska“ (Banja Luka), „Zid“
(Podgorica), „Stripburger“ (Ljubljana), fanzinima „Lavirint“ (Čačak), „Crni
kreč“ i „Pomamna nozdrva“ (Valjevo), do najnovijeg pojavljivnaja u magazinu
„Bumerang“ (Subotica). Jedan od najzanimljivijih projekata bio mu je ilustrovanje
izdanja „Crnogorska krimi priča“, specijalnog broja ulcinjskog časopisa
„Plima“, u kome su njegovi crteži došli do punog izražaja. Simon je priredio i
nekoliko samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim kolektivnim strip
izložbama (od Mionice, Leskovca i Beograda do Ljubljane, Roterdama i Lucerna).
Ovim aktivnostima eliminisano je jedno od ’dobronamernih’ pitanja: „Laici često upadaju u jednu zamku, kad
imaju želju provjeriti kvalitet jednog strip autora; njihovo prvo, a možda i
jedino pitanje je: ’Koliko si imao izložbi?’“ Krajem prošle godine, u
okviru kulturnih manifestacija povodom dana oslobođenja Kotora, otvorena je u
Galeriji starog grada Simonova izložba stripa i karikatura koju je posetilo oko
800 žnatiželjnika (prosečna poseta neke izložbe je oko 100 ljudi).
Radove Simona Vučkovića karakteriše
stilizovani, ’grubi’ crtež, bez previše detaljisanja (što je možda danak
njegovom bavljenju karikaturom), uz pažljivo korišćenje belina i senčenja i sa
humornim iskorakom kako u odnosu na velike, nacionalno-istorijske teme, tako i
na one male, svakodnevne ili bizarne. Zbog ovakvog tretiranja strip medija
Simon je zaslužio Nagradu za najoriginalniji pristup stripu na Konkursu
magazina „Patagonija“ 1997.g i Nagradu za najoriginalniji strip časopisa „Zid“
1999.g. Autor ovako definiše svoj rad: „Teško
bih mogao odrediti precizno u koji milje (vrstu) stripa staju moji radovi.
Najčešće pronalaze svoje mesto u andergraudu ali se vrlo dobro znaju uklopiti i
u komercijalne vode. Vjerovatno zbog nadprosečnog kvaliteta crteža, u odnosu na
onaj koji upražnjava alternativa, ali ne toliko kvalitetnog da bi u ovom
momentu bilo vrijedno pisati o tome. Kao mlađi, mnogo sam polagao na tehnički
kvalitet, misleći da ću time biti veći umjetnik; od svega toga, sada, ostala je
samo forma kojom namjerno (osim nesvjesno) izražavam svoje emocije.“
Stripovi Simona Vučkovića spadaju
među najzanimljivije na domaćoj sceni i predstavljaju autora zavidnog talenta i
umešnosti od koga se, u budućnosti, puno očekuje.
Razgovarao Ilija
Bakić
(2000)
0 komentara:
Постави коментар