STRIP IZ MALOG GRADA Simon Vučković, strip autor

Alternativni-andergraund strip na ovim prostorima osporio je mnoge od ustaljenih predstava o ovoj umetnosti, od relativizovanja važnosti ’legalnih’ časopisa (jer su sa njima izjednačeni samizdat fanzini), uspostavljanja mreže autora kojima je entuzijazam osnovni princip delovanja (čime nije poreknut profesionalizam ali novčani elemenat ove rabote nije primaran - mada je poželjan), do brisanja starih strip centara moći i aformacije ’decentralizovane scene’. Ova (poslužimo se političkom terminologijom) demokratizacija stripa omogućila je da, bez kompleksa manje vrednosti, deluju autori iz sredina koje do tada nisu postojale na strip kartama. Među tim i takvim autorima je i Simon Vučković (1975) iz Kotora. O sredini u kojoj živi i radi on kaže: „Vrlo je teško naći dobrog poznavaoca umjetnosti kod nas (Crna gora) koji ima neku predstavu ili bar nešto zna o stripu. Činjenica je da ova, toliko popularizovana umjetnost (deveta po redu) ima jako malo ozbiljnih poklonika koji se njom bave. Razlozi svega ovog su malo složeniji. Ne bih se htio time baviti, u našem slučaju uglavnom su to kompleksi manjih konzervativnih sredina.“
            Simon se, međutim, nije dao omesti takvim problemima već intenzivno radi i objavljuje u mnoštvu izdanja: časopisima „Patagonija“ (iz Vršca), „Žalosna sveska“ (Banja Luka), „Zid“ (Podgorica), „Stripburger“ (Ljubljana), fanzinima „Lavirint“ (Čačak), „Crni kreč“ i „Pomamna nozdrva“ (Valjevo), do najnovijeg pojavljivnaja u magazinu „Bumerang“ (Subotica). Jedan od najzanimljivijih projekata bio mu je ilustrovanje izdanja „Crnogorska krimi priča“, specijalnog broja ulcinjskog časopisa „Plima“, u kome su njegovi crteži došli do punog izražaja. Simon je priredio i nekoliko samostalnih izložbi i učestvovao na brojnim kolektivnim strip izložbama (od Mionice, Leskovca i Beograda do Ljubljane, Roterdama i Lucerna). Ovim aktivnostima eliminisano je jedno od ’dobronamernih’ pitanja: „Laici često upadaju u jednu zamku, kad imaju želju provjeriti kvalitet jednog strip autora; njihovo prvo, a možda i jedino pitanje je: ’Koliko si imao izložbi?’“ Krajem prošle godine, u okviru kulturnih manifestacija povodom dana oslobođenja Kotora, otvorena je u Galeriji starog grada Simonova izložba stripa i karikatura koju je posetilo oko 800 žnatiželjnika (prosečna poseta neke izložbe je oko 100 ljudi).
            Radove Simona Vučkovića karakteriše stilizovani, ’grubi’ crtež, bez previše detaljisanja (što je možda danak njegovom bavljenju karikaturom), uz pažljivo korišćenje belina i senčenja i sa humornim iskorakom kako u odnosu na velike, nacionalno-istorijske teme, tako i na one male, svakodnevne ili bizarne. Zbog ovakvog tretiranja strip medija Simon je zaslužio Nagradu za najoriginalniji pristup stripu na Konkursu magazina „Patagonija“ 1997.g i Nagradu za najoriginalniji strip časopisa „Zid“ 1999.g. Autor ovako definiše svoj rad: „Teško bih mogao odrediti precizno u koji milje (vrstu) stripa staju moji radovi. Najčešće pronalaze svoje mesto u andergraudu ali se vrlo dobro znaju uklopiti i u komercijalne vode. Vjerovatno zbog nadprosečnog kvaliteta crteža, u odnosu na onaj koji upražnjava alternativa, ali ne toliko kvalitetnog da bi u ovom momentu bilo vrijedno pisati o tome. Kao mlađi, mnogo sam polagao na tehnički kvalitet, misleći da ću time biti veći umjetnik; od svega toga, sada, ostala je samo forma kojom namjerno (osim nesvjesno) izražavam svoje emocije.“
            Stripovi Simona Vučkovića spadaju među najzanimljivije na domaćoj sceni i predstavljaju autora zavidnog talenta i umešnosti od koga se, u budućnosti, puno očekuje.
Razgovarao Ilija Bakić
(2000)

0 komentara:

Постави коментар

top