SREĆAN ROĐENDAN GOSPODINE PREDSEDNIČE

Istorija je, kako su starci govorili a nepažljivi mladi odmah zaboravili, učiteljica života. Drugo ’zlatno pravilo’ glasi: Ko zna istoriju neće mu se ponavljati greške predaka – naravno, lako je to reći a teško je učiti, naučeno zapamtiti i u pravom trenutku primeniti. Stoga su razne godišnjice kakvih događaja uvek dobrodošli povodi da se prisetimo prošlog, uporedimo ono kako je bilo tada sa ovim sada i, eventualno, iz svega izvučemo neki koristan zaključak. Ponekad, međutim, pouka i ne bude posebno praktična ali je dragocena. Evo jednog takvog ’slučaja’ - upravo se juče, 19. maja, navršilo pola veka od proslave rođendana tadašnjeg predsednika SAD Džona F. Kenedija (proslava 45. rođendana održana je, u stvari, 10 dana pre roka), u starom Medison skver gardenu, na kojoj je filmska diva i najveći američki seks simbol tog vremena, Merilin Monro, pred oko 15.000 zvanica, otpevala ’prilagođenu’ pesmu „Sretan ti rođendan“ koja je tada zvala „Srećan rođendan gospodine predsedniče“. Merilin je, u izazovnoj haljini i primetno toniziranog raspoloženja, pesmom zahvalila predsedniku za sve što je uradio, za sve bitke koje je dobio i za rešenja problema sa U.S. stilom (oko vraćanja povećanih cena). Nakon njenog nastupa predsednik je izašao na binu i izjavio da sada, pošto mu je na tako sladak način pevano, može da se povuče iz politike. U tom trenutku činilo se da su slavljenik i izazovna, raspevana dama uspeli u svojim životima, da im je samo nebo granica i da se ne može ni naslutiti gde će, do kojih visina, nadalje stići. Ali, kolo sreće se okreće...

Događaji koji su usledili pojačali su svetlo i produbili senke rođendanskog slavlja. Već u avgustu iste godine Merilin je nađena mrtva u svojoj kući. Nastup na rođendanskoj proslavi jedno je od njenih poslednjih pojavljivanja u javnosti. Posle njene smrti oreol seks bombe, koji joj je čas laskao čas smetao, sinuo je još jačim sjajem mada su, paralelno, u javnost izlazile sve mračnije priče o njenim propalim brakovima, o neostvarenoj želji za materinstvom, o nervnim slomovima i zavisnosti od tableta. Jedna od ’mračnih tajni’ koja je izbijala na svetlo bila je i ona o navodnoj ljubavnoj avanturi koju su imali predsednik i glumica. O tome se šuškalo i spekulisalo ali konkretnih dokaza nije bilo što je dalo povoda za priče o umešanosti tajnih državnih službi koje su, navodno, u akcijama zaštite dela i ugleda predsednikovog, ne samo konfiskovale sve kompromitujuće fotografije sa ljubavnih susreta (koje su, naravno, agenti i obezbeđivali) već su, pošto je zaključeno da je Merilin neuračunjiva, što je opasno u ozbiljnim vremenima, ’odradile’ i njenu eliminaciju kao potencijalno nezgodnog svedoka. Ova konstrukcija bila je vrlo omiljena u medijima i potisnula je druge, o smaknuću Merilin koje su navodno naredili jaki ljudi iz visokih krugova biznisa ili kriminala. Ipak, konkretnih dokaza za tvrdnje nije bilo. Godinama kasnija, ljubavnu vezu Merilin i predsednika potvrdila je, u svojim sećanjima (iz 1977.), Džudit Eksner, koja je tvrdila da je bila jedna od predsednikovih ljubavnica (upoznao ih je Frenk Sinatra 1960.g; posle Kenedija, Eksner je bila ljubavnica nekih od najvećih mafijaških bosova).

Priča o Džonu Kenediju takođe nije trajala dugo posle famozne proslave rođendana: ubijen u Dalasu 22.11.1963.g. Policija je uhapsila Li Osvalda osumnjičenog za atentat ali je on ubijen pre nego što je mogao da kaže bilo šta u svoju odbranu. Zbog ovako ’čudnih’ okolnosti oko otkrivanja i nestanka predsednikovog ubice, u javnosti su počele da se nižu spekulacije o mogućim nalogodavcima atentata, i kretale su se od predstavnika velikog biznisa preko stranih plaćenika do same američke tajne službe. Kenedi je, na početku mandata, smatran za donosioca globalnih promena. Mada je njegova kratka vladavina (1961-1963) bila puna kontraverzi, kao najmlađi i najlepši predsednik SAD bio je omiljen među masama, naročito ženskim – što se sve uklapa u orgazmičku teoriju vlasti Vilhelma Rajha. Kenedi je na početku mandata ’zabrljao’ prilikom iskrcavanja na Kubu, u Zaliv svinja, što je ’proizvelo’ krizu oko postavljanja nuklearnih raketa na Kubu – u kojoj je, navodno, svet bio na rubu rata ali je Kenedi uspeo da otkloni tu opasnost. Kao pravi borac protiv ’crvene opasnosti’ predsednik je ’zaslužan’ za pokušaje atentata na Kastra i za produbljivanje Vijetnamske krize, a bio je podložan uticaju zvaničnog negativnog mišljenja o crnačkom pokretu za ravnopravnost. Istovremeno, znana je i njegova izjava o potrebi da se Amerikanci iskrcaju na Mesec, kao dokaz njihove nadmoći. Takođe je voleo da se služi zapaljivim demagoškim parolama tipa ’nemoj da pitaš šta država može da učini za tebe već se upitaj šta ti možeš da uradiš za državu’. Kontraverze su se protezale i na njegov lični život jer je, mada navodno vrlo religiozan i privržen porodici, bio poznat i kao veliki ženskaroš i pre i za vreme braka. Ipak, uprkos ’privatnim porocima i javnim vrlinama’ Kenedi je bio omiljen među širokim masama ’bejbi bum generacije’ koje su mu verovale (verovatno jer je pričao da će doprineti da svima bude bolje). Njegovo ubistvo bilo je veliki šok za naciju i decenijama su svi Amerikanci pamtili gde su bili kada je objavljena vest o njegovoj smrti. Ipak, ni pola veka kasnije, aktuelne generacije Amerikanaca pamte gde su bile 11.09.2001.g. a Kenedija se maglovito ili nimalo ne sećaju - čak ni kao junaka školskih lekcija.

Protek vremena bio je tek malo ’blaži’ prema Merilin. Ona i dalje ’uživa’ status dive koja je poznata najširim masama, istina uglavnom neukim, slabo obrazovanim i za televiziju egzistencijalno vezanim. Njeni filmovi i dalje igraju a njene obline su poželjne jer politika je prolazna a nagoni su – večiti; no, i tu se stvari menjaju jer na skorašnjoj aukciji njenih golišavih slika kupaca – nije bilo. Džon Kenedi nije ni toliko popularan; porodica-klan Kenedijevih pretrpela je velike gubitke i poraze i nije u zenitu političkog biznisa, mada i dalje važi za uticajnu snagu u pojedinim delovima države. Ljubavna priča glumice i predsednika nije u potpunosti otkrivena pa zato i nije postala primer ’velikih ljubavi XX veka’. Od slavne rođendanske večere ostala je seksi haljina koja je 1999.g. prodata za 1,2 miliona dolara. Naravno, postoji i legendarni filmski snimak na kome Merilin peva svom ljubljenom predsedniku; i dalje se u njenom glasu oseća više emocija nego što bi ih bilo da je u pitanju rutinska ’tezga’ makar obilno pomognuta pilulama i alkoholom. Sentimentalne dame će taj baršunasti ton pripisati velikoj ljubavi dok će pravi muškarci slabije čuti glas zaokupljeni praćenjem pejzaža ispod haljine. Što bi rekao narod, na slici ’ima za svakoga po nešto’.

(2012)