U bestijarijumu
svakojakih kreatura koje Dilan Dog sreće, vampiri nisu tako retke pojave, bilo
kao glavni junaci bilo kao epizodisti - i to i kao pojedinačni slučajevi i kao
grupni element. Izgled ovih prastarih kreatura može biti klasičan (ispijeno
lice, frak, zamak ili slična pompezna građevina) ali i modernizovan (farmerke,
moderne frizure i imidž, soliteri) ali svima im je zajednička osnovna funkcija:
noću piju krv svojim žrtvama a danju su sasvim prigodno mrtvi. Epizoda
„Vampiri“ unosi popriličnu promenu u ovu kategoriju (ista promena može se
zapaziti i u horor književnosti i filmu); elem, ovi vampiri se ne boje dana,
infiltrirani su u sve pore savremenog života i država (da ne bude zabune reč je
o Engleskoj), žestoko pucaju u svoje protivnike iz tajne organizacije „Otpor“,
očnjaci im ne vire iz ustiju a kako se hrane - ne znamo. Pošto se, dakle, ne
razlikuju od običnih smrtnika, samo pripadnici „Otpora“, koji su sebi ubrizgali
posebni serum, mogu da ih prepoznaju. Zbog ove mogućnosti ’otporaše’ proganjaju
i eliminiše specijalna jedinica vojske. S druge strane, uzimanje seruma
vremenom izaziva psihofizičku transformaciju upravo u - vampira.
Sve ove tajne Dilan Dog otkriva, kao
i uvek, sticajem okolnosti koje pronalaze njega (a ne on njih). Pošto sklopi
kockice i spozna razmere zavere Dilan završava u zatvoru (tamo ga smeštaju
vampiri moćnici) tako da ne može istinu da otkrije svetu a anti-vampirski
„Otpor“ biva razbijen. Na kraju priče, iza rešetaka, Dilan razmišlja kako se
mirnim putem boriti protiv onih koji su već među nama...
Mada deluje prepoznatljivo ’a la
Dosije X’, epizoda „Vampiri“ i pored predvidivih događaja, drži pažnju
zanimljivim obrtom i zrncima Gručovog uvrnutog humora. Dodatni plus je
Ambrozinijev crtež koji podseća na kroki i izuzetno uspešno dočara scene brze
akcije, grčevitih pokreta i pucnjave.
(2001)
0 komentara:
Постави коментар