Zlatko Milenković (1969) spada među najagilnije aktiviste domaće strip
scene. Njegovo delovanje pokriva nekoliko polja, od stvaranja stripova preko
izdavanja fanzina do rada na elektronskom časopisu „Strip vesti“. Kao i većina
njegovih kolega i Zlatko se sa stripom upoznao u detinjstvu: „Sa 5-6 godina redovno sam pratio neke
stripova a moj istraživački duh naterao me je da pokušam da stvaram ono što
volim da čitam. Povremeno sam želeo da budem i književnik a bogami i kosmonaut.
Kada sam shvatio da kosmonaut neću biti, u 11. godini, prevagnula je želja da
budem strip autor jer je u to vreme nasleđeni crtački talenat počeo da dolazi
do izražaja. Ljubav prema vizuelnim umetnostima, književnosti i avanturi
najbolje se mogu spojiti u mediju stripa, a tu je i želja da se ne bude nemi
posmatrač već da i ja malko zagrebem točak istorije. Stripovsko sazrevanje ide
od klinačke zaljubljenosti u Bonelijeve stripove, preko prvog susreta sa
Spajdermanom u „Eksu“, do trenutka kada sam prvi put video Kerčevog „Kobru“ u
„YU stripu“, koji me je definitivno odlepio do ’malih’ stripova i pokazao da
’veliki’ (iz „Stripoteke“, „YU stripa“, „Strip arta“) mogu da budu bolji. Tu je
došli i oduševljenje Bluberijem, da bi me „Maču Piču“ (nedavno preminulog)
Radovana Devlića upoznao sa novim uzorom. Možda je najveći utisak na mene ostavio prvi nastavak Hermanovih „Tornjeva
Boa Morija“, objavljen u „Strip artu“. To su neke prekretnice u mom čitalačkom
ukusu a svakako i u stvaralačkom radu.“
Prvu ilustraciju Zoran
je objavio u „Dnevnikovom“ SF časopisu „Alef“ 1988.g. a prvi strip 1991.g. u
„Šajkaškim novinama“. Slede saradnje sa magazinom „Stav“, od 1992.g,
nedeljnicima „Nezavisni“ i „Ruske slovo“ od 1996.g, magazinima „Reflex“ i
„MonopoList“ od 1999.g. Brojne karikature i crteži pojavljuju se u „Piscu“,
„Sexpressu“, „Vestima“, „Danu“... Sopstvenim snagama 1995.g. objavljuje album
„Sve je to ljudski (ili možda nije)“ u kome je sabrao već objavljene ali i nove
stripove na SF teme i one o vojnicima i političarima. U Američkim alternativnim
izdanjima našlo je svoje mesto nekoliko njegovih ilustracija a od 1998.g.
sarađuje sa islandskim strip magazinom „Blek“, gde objavljuje stripove a tu je
objavljen i veliki intervju sa njim. Zlatko je izlagao na „Zlatnom peru
Beograda“, „Bijenalu jugoslovenskog stripa“, izložbi „60 godina stripa u
Srbiji“, na „Bitef stripu“...
Sumorna situacija na
planu izdavanja domaćeg stripa i želja da zna šta se dešava na toj sceni, da
pročita poneki tekst o stripu, naterala ga je da pokrene svoje strip fanzine i
Strip vesti. „ZinFan TripS“, voljan da razmrda uspavanu i lenju novosadsku
scenu, okupio je mlade i one malo iskusnije autore oko ideje da se andergraund
i glavnotokovski stripovi kontinuirano objavljuju i tako se, osim upoznavanja
publike sa onim što se crta, stvori zaliha stripova za neku kasniju ’ozbiljnu’
strip reviju. Do sada su se pojavila četiri broja „ZinFana“ (jedan je autorsko delo Mladena
Oljače) a dalje izlaženje krajnje je neizvesno. Paralelno sa ovim projektom
Zlatko je objavio dve epizode (treća je u pripremi) svog stripa „Roby Zgazgi“ o
avanturama robota sa propeler-kapicoma i njegovog prijatelja dečaka u
fantazmagorijskom svetu zlih nacista, dobrog pilota Crvenog barona, lebdećeg
broda Titanik, uvrnutog profesora dr Dooma.
Elektronski časopis
„Strip vesti“ otvorio je sasvim novo poglavlje u domaćem stripu. „Nakon godinu i po surfovanja Internetom
ustanovio sam da nas ima dosta sa e-mail adresama. Ljudima je trebao izlaz u
svet a Internet je bio najjednostavniji i najjeftiniji, pogotovo za nas iz
restlova stare Juge. Na HIES-u i „strip.co.yu“ video sam da su se dešavale neke
stvari na ovim prostorima a da ja nisam čuo za njih. Znao sam kada se u Marvelu
menja urednik, kada Diamond, zbog malog tiraža, prestaje da distribuira strip
koji je dobio Eisnerovu nagradu ali ne i da u Novom Sadu već pet godina postoji
strip radionica. Sve je to ’skvrčalo’ u mojoj glavi i jedno popodne sam odlučio
da sakupim e-mail listu radi razmene informacija, napravio pilot poruku, par
puta obrisao oznojane dlanove i kliknuo ’send’. Već za par nedelja imao sam 70
adresa, a prvobitno sam razmišljao da bi vredelo raditi i za 20 ljudi, i to je
izbrisalo prvobitne sumnje o negativnim reakcijama kojih sam se plašio (mogli
su reći: Šta ovaj kreten zamišlja? Ko je on da nam puni mail box-ove
koještarijama?). Danas Strip vesti imaju 360 pretplatnika, nekoliko stalnih
saradnika i mnogo povremenih, skoro 6000 poseta sajta iz svih bivših Ju
republika i inostranstva, tutulu NIN-a
za najvažniji strip događaj u Srbiji 1999. godine, izašlo je preko 100 brojeva,
plus 20 vanrednih. Među čitaocima ila ljudi sa prostora bivše Juge, naših iz
Amerike, Kanade, Izraela, Paragvaja, Južnoafričke Republike... Od broja 101
Vesti su se modernizovale, koriste se Ju slova, imamo kolor i druge pogodnosti
HTML tehnike. Zbog loših telefonskih vaza i sporog prenosa fajlova još uvek
izbegavam ubacivanje sličica ali i to će uskoro biti izvodljivo. Želja mi je da
zakupim prostor na nekom serveru i proširim sadržaje, da vremenom sajt napravim
profitabilnim uz pomoć sponzora, ali to je budućnost - kada dovoljno strip
fanova bude imalo para da kupi računare i redovno posećuje web stranice. Sada
je glavni problem naše zakonodavstvo koje ne dozvoljava fizičkim licima da
otvore domen-Internet adresu.“
Zbog svega rečenog, za
zainteresovane do daljnjeg važe adrese: zcomics@neobee.net odnosno
hppt://www.unovomsadu.com/strip/sv a Zlatkova lična prezentacija je na adresi
hppt://members.tripod.com/ZM97. Zlatko, inače zaposlen u jedinom domaćem
(preživelom) strip izdavaču „Marketprintu“, gde održava internet prezentaciju,
komunicira elektronskom poštom i radi u klubu ljubitelja stripa. Objavjuje
radove u retkim strip izdanjima (npr ’Bumerang’ br. 3); u situaciji kada nema
dovoljno publikacija-magazina „koji će
objavljivati domaće autore i nema mogućnosti da sa mapom svojih stripova mogu
sesti u voz i otići na neki strip festival u potrazi za izdavačem kojem će se dopasti senzibilitet mojih
stripova“ Zlatko Milenković je shvatio da je jedini način promovisanja onog
što radi, u ovom trenutku, kombinacija virtuelnog stripa i onog na starom,
dobrom papiru.
Razgovarao Ilija Bakić
(2001)
0 komentara:
Постави коментар