Zlatko Milenković (1969) spada među najagilnije aktiviste domaće strip scene. Njegovo delovanje pokriva nekoliko polja, od stvaranja stripova preko izdavanja fanzina do rada na elektronskom časopisu „Strip vesti“. Kao i većina njegovih kolega i Zlatko se sa stripom upoznao u detinjstvu: „Sa 5-6 godina redovno sam pratio neke stripova a moj istraživački duh naterao me je da pokušam da stvaram ono što volim da čitam. Povremeno sam želeo da budem i književnik a bogami i kosmonaut. Kada sam shvatio da kosmonaut neću biti, u 11. godini, prevagnula je želja da budem strip autor jer je u to vreme nasleđeni crtački talenat počeo da dolazi do izražaja. Ljubav prema vizuelnim umetnostima, književnosti i avanturi najbolje se mogu spojiti u mediju stripa, a tu je i želja da se ne bude nemi posmatrač već da i ja malko zagrebem točak istorije. Stripovsko sazrevanje ide od klinačke zaljubljenosti u Bonelijeve stripove, preko prvog susreta sa Spajdermanom u „Eksu“, do trenutka kada sam prvi put video Kerčevog „Kobru“ u „YU stripu“, koji me je definitivno odlepio do ’malih’ stripova i pokazao da ’veliki’ (iz „Stripoteke“, „YU stripa“, „Strip arta“) mogu da budu bolji. Tu je došli i oduševljenje Bluberijem, da bi me „Maču Piču“ (nedavno preminulog) Radovana Devlića upoznao sa novim uzorom. Možda je najveći utisak na mene  ostavio prvi nastavak Hermanovih „Tornjeva Boa Morija“, objavljen u „Strip artu“. To su neke prekretnice u mom čitalačkom ukusu a svakako i u stvaralačkom radu.“
            Prvu ilustraciju Zoran je objavio u „Dnevnikovom“ SF časopisu „Alef“ 1988.g. a prvi strip 1991.g. u „Šajkaškim novinama“. Slede saradnje sa magazinom „Stav“, od 1992.g, nedeljnicima „Nezavisni“ i „Ruske slovo“ od 1996.g, magazinima „Reflex“ i „MonopoList“ od 1999.g. Brojne karikature i crteži pojavljuju se u „Piscu“, „Sexpressu“, „Vestima“, „Danu“... Sopstvenim snagama 1995.g. objavljuje album „Sve je to ljudski (ili možda nije)“ u kome je sabrao već objavljene ali i nove stripove na SF teme i one o vojnicima i političarima. U Američkim alternativnim izdanjima našlo je svoje mesto nekoliko njegovih ilustracija a od 1998.g. sarađuje sa islandskim strip magazinom „Blek“, gde objavljuje stripove a tu je objavljen i veliki intervju sa njim. Zlatko je izlagao na „Zlatnom peru Beograda“, „Bijenalu jugoslovenskog stripa“, izložbi „60 godina stripa u Srbiji“, na „Bitef stripu“...
            Sumorna situacija na planu izdavanja domaćeg stripa i želja da zna šta se dešava na toj sceni, da pročita poneki tekst o stripu, naterala ga je da pokrene svoje strip fanzine i Strip vesti. „ZinFan TripS“, voljan da razmrda uspavanu i lenju novosadsku scenu, okupio je mlade i one malo iskusnije autore oko ideje da se andergraund i glavnotokovski stripovi kontinuirano objavljuju i tako se, osim upoznavanja publike sa onim što se crta, stvori zaliha stripova za neku kasniju ’ozbiljnu’ strip reviju. Do sada su se pojavila četiri broja  „ZinFana“ (jedan je autorsko delo Mladena Oljače) a dalje izlaženje krajnje je neizvesno. Paralelno sa ovim projektom Zlatko je objavio dve epizode (treća je u pripremi) svog stripa „Roby Zgazgi“ o avanturama robota sa propeler-kapicoma i njegovog prijatelja dečaka u fantazmagorijskom svetu zlih nacista, dobrog pilota Crvenog barona, lebdećeg broda Titanik, uvrnutog profesora dr Dooma.
            Elektronski časopis „Strip vesti“ otvorio je sasvim novo poglavlje u domaćem stripu. „Nakon godinu i po surfovanja Internetom ustanovio sam da nas ima dosta sa e-mail adresama. Ljudima je trebao izlaz u svet a Internet je bio najjednostavniji i najjeftiniji, pogotovo za nas iz restlova stare Juge. Na HIES-u i „strip.co.yu“ video sam da su se dešavale neke stvari na ovim prostorima a da ja nisam čuo za njih. Znao sam kada se u Marvelu menja urednik, kada Diamond, zbog malog tiraža, prestaje da distribuira strip koji je dobio Eisnerovu nagradu ali ne i da u Novom Sadu već pet godina postoji strip radionica. Sve je to ’skvrčalo’ u mojoj glavi i jedno popodne sam odlučio da sakupim e-mail listu radi razmene informacija, napravio pilot poruku, par puta obrisao oznojane dlanove i kliknuo ’send’. Već za par nedelja imao sam 70 adresa, a prvobitno sam razmišljao da bi vredelo raditi i za 20 ljudi, i to je izbrisalo prvobitne sumnje o negativnim reakcijama kojih sam se plašio (mogli su reći: Šta ovaj kreten zamišlja? Ko je on da nam puni mail box-ove koještarijama?). Danas Strip vesti imaju 360 pretplatnika, nekoliko stalnih saradnika i mnogo povremenih, skoro 6000 poseta sajta iz svih bivših Ju republika i inostranstva,  tutulu NIN-a za najvažniji strip događaj u Srbiji 1999. godine, izašlo je preko 100 brojeva, plus 20 vanrednih. Među čitaocima ila ljudi sa prostora bivše Juge, naših iz Amerike, Kanade, Izraela, Paragvaja, Južnoafričke Republike... Od broja 101 Vesti su se modernizovale, koriste se Ju slova, imamo kolor i druge pogodnosti HTML tehnike. Zbog loših telefonskih vaza i sporog prenosa fajlova još uvek izbegavam ubacivanje sličica ali i to će uskoro biti izvodljivo. Želja mi je da zakupim prostor na nekom serveru i proširim sadržaje, da vremenom sajt napravim profitabilnim uz pomoć sponzora, ali to je budućnost - kada dovoljno strip fanova bude imalo para da kupi računare i redovno posećuje web stranice. Sada je glavni problem naše zakonodavstvo koje ne dozvoljava fizičkim licima da otvore domen-Internet adresu.“
            Zbog svega rečenog, za zainteresovane do daljnjeg važe adrese: zcomics@neobee.net odnosno hppt://www.unovomsadu.com/strip/sv a Zlatkova lična prezentacija je na adresi hppt://members.tripod.com/ZM97. Zlatko, inače zaposlen u jedinom domaćem (preživelom) strip izdavaču „Marketprintu“, gde održava internet prezentaciju, komunicira elektronskom poštom i radi u klubu ljubitelja stripa. Objavjuje radove u retkim strip izdanjima (npr ’Bumerang’ br. 3); u situaciji kada nema dovoljno publikacija-magazina „koji će objavljivati domaće autore i nema mogućnosti da sa mapom svojih stripova mogu sesti u voz i otići na neki strip festival u potrazi za izdavačem  kojem će se dopasti senzibilitet mojih stripova“ Zlatko Milenković je shvatio da je jedini način promovisanja onog što radi, u ovom trenutku, kombinacija virtuelnog stripa i onog na starom, dobrom papiru.
Razgovarao Ilija Bakić
(2001)

0 komentara:

Постави коментар

top