Danilo Milošev Wostok jedan je od najzapaženijih autora jugoslovenskog alternativnog stripa 90-tih. Njegov stil, prepoznatljiv od samih početaka oglašavanja, karakteriše, krajnja ležernost prema mediju i njegovim pravilima i duboko ciničan otklon a brojni pseudonimi-reinkarnacije iza kojih se krije zaštitni su znak poznat i van granica ove zemlje. Album „Nikad se ne zna“ (prvi u kolekciji ’Mladi lavovi’) čini 7 storija (na ukupno 86 tabli) rađenih po motivima priča Nabora Devolca (u kome je Wostok našao duhovnog sabrata) objavljenih u knjizi „Daljinski samoupravljač (i druge priče)“ u izdanju Matice srpske (1996.g.). Devolčevo traganje za korenima ljudske gluposti, kako one u pojedinca tako i grupa/naroda, pokazalo se kao zahvalno tle za Wostokove vizuelne nadgradnje. Dva senzibiliteta spojila su se u vrtlog urnebesnog crnog humora začinjenog bizarnostima (ponekad na granici morbidnosti). Tako jedan od strip junaka pokušava da istera povampirenog komunistu (koji liči na glumca Zorana Radmilovića) uz pomoć komšija-povampirenih degenerika; u autobusu gradskog saobraćaja sakupljene su sve moguće varijacije fizičkih i mentalnih bogalja u bratskom kolu na putu prema propasti; čovek i njegov mačkoliki pas (naslednik psa-zeca i psa-žabe) stradaju pod tomovima sabranih dela Lenjina dok komšijska porodica umire od gladi jer su nezgodne gošće/gosti njihovog potomka u osetljivim godinama pokrale posuđe. U svim stripovima nižu se slike i scene iz socijalističkog perioda ove države pomešane sa bezgraničnom duhovnom prazninom prosečnih, širokih narodnih masa i uz malo karikiranja (tj. dovođenja nekih postavki do krajnosti) rezultiraju dubokim, beznadežnim apsurdom na koji čitalac ne može a da se ne nasmeje. U tome će mu dodatno pomoći Wostokovo vizuelno interpretiranje reči nesvakidašnjim, neočekivanim slikama čime efekat začudnog dobija novi zamah. Ovo konfrontiranje teksta i crteža funkcioniše bez greške u celom albumu i jedna je od njegovih bitnih karakteristika. Wostokov i Devolčev crni soc-realistički strip postavlja visoke standarde koji su reper za savremene i buduće stvaraoce i čitaoce.
(1998)

0 komentara:

Постави коментар

top