Danilo Milošev Wostok jedan je od najzapaženijih autora jugoslovenskog
alternativnog stripa 90-tih. Njegov stil, prepoznatljiv od samih početaka
oglašavanja, karakteriše, krajnja ležernost prema mediju i njegovim pravilima i
duboko ciničan otklon a brojni pseudonimi-reinkarnacije iza kojih se krije
zaštitni su znak poznat i van granica ove zemlje. Album „Nikad se ne zna“ (prvi
u kolekciji ’Mladi lavovi’) čini 7 storija (na ukupno 86 tabli) rađenih po
motivima priča Nabora Devolca (u kome je Wostok našao duhovnog sabrata)
objavljenih u knjizi „Daljinski samoupravljač (i druge priče)“ u izdanju Matice
srpske (1996.g.). Devolčevo traganje za korenima ljudske gluposti, kako one u
pojedinca tako i grupa/naroda, pokazalo se kao zahvalno tle za Wostokove
vizuelne nadgradnje. Dva senzibiliteta spojila su se u vrtlog urnebesnog crnog
humora začinjenog bizarnostima (ponekad na granici morbidnosti). Tako jedan od
strip junaka pokušava da istera povampirenog komunistu (koji liči na glumca
Zorana Radmilovića) uz pomoć komšija-povampirenih degenerika; u autobusu
gradskog saobraćaja sakupljene su sve moguće varijacije fizičkih i mentalnih
bogalja u bratskom kolu na putu prema propasti; čovek i njegov mačkoliki pas
(naslednik psa-zeca i psa-žabe) stradaju pod tomovima sabranih dela Lenjina dok
komšijska porodica umire od gladi jer su nezgodne gošće/gosti njihovog potomka
u osetljivim godinama pokrale posuđe. U svim stripovima nižu se slike i scene
iz socijalističkog perioda ove države pomešane sa bezgraničnom duhovnom
prazninom prosečnih, širokih narodnih masa i uz malo karikiranja (tj. dovođenja
nekih postavki do krajnosti) rezultiraju dubokim, beznadežnim apsurdom na koji
čitalac ne može a da se ne nasmeje. U tome će mu dodatno pomoći Wostokovo
vizuelno interpretiranje reči nesvakidašnjim, neočekivanim slikama čime efekat
začudnog dobija novi zamah. Ovo konfrontiranje teksta i crteža funkcioniše bez
greške u celom albumu i jedna je od njegovih bitnih karakteristika. Wostokov i
Devolčev crni soc-realistički strip postavlja visoke standarde koji su reper za
savremene i buduće stvaraoce i čitaoce.
(1998)
0 komentara:
Постави коментар