NESTALI IZ ALKATRAZA

Ovih se dana navršava pola veka od jedinog nerazrešenog bekstva iz Alkatraza, ponosa i dike Američkog sistema za izvršavanje kazni u XX veku. Nerazrešeno znači da je pokušaj bekstva počinjen, da su zatvorenici izašli iz zatvora i da im se posle toga gubi svaki trag. Ne postoje dokazi da su stigli na obalu zaliva niti da su se udavili u nemirnom moru (ili da su ih pojele ajkule). Nesporno je i da od tada do danas begunci nisu ni uhapšeni niti viđeni. Tako je srušen mit o zatvoru iz koga nema bekstva. Takođe je stvorena još jedna urbana legenda koja je, zahvaljujući modernim sredstvima komunikacija, postala ’vlasništvo’ čitavog sveta – posebno posle filma „Bekstvo iz Alkatraza“ Dona Zigela iz 1979. godine. Naravno, iza svake legende i mita stoje činjenice i malo (više) mašte.

            Zatvor Alkatraz nalazi se na istoimenom ostrvu u morskom zalivu oko 2 kilometra udaljenom od obale San Franciska. Ostrvo je ’od milošte’ nazvano ’stena’ (alkatraz na španskom znači pelikan). Na njemu je vekovima stajao svetionik, u XIX veku podignuto je vojno odbrambeno utvrđenje da bi potom bilo prekomandovano u vojni zatvor. Posle velikog zemljotresa 1906.g. u zatvor su sa kopna dovedeni civilni zatvorenici a od 1909.g. otpočeli su obimni radovi na zgradama i zidinama zatvora koji su trajali sve do 1933.g. kada je zatvor postao federalna ustanova (zvanično je otvoren 1934.g.), kapaciteta oko 300 zatvorenika, u koju su, pod maksimalnim obezbeđenjem, smeštani najopasniji kriminalci. U skladu sa ovom namenom Alkatraz je ’ugostio’ mnoga po zlu čuvena imena: od gangsterskog bosa Al Kaponea, Džordža ’Mašinka’ Kelija, Roberta Strouda (poznatog kao ’ptičar iz Alkatraza’ o čijem tamnovanju je snimljen i film), Artura ’Dok’ Barkera, do Rafaela Kancel Miranda (člana Portorikanske nacionalističke partije koja je 1954. izvela napad na zgradu američkog Kongresa u Vašingtonu); u Alkatrazu se najduže zadržao Alvin ’Jezivi’ Karpis, od 1936. do 1962.g. (mada je, istini za volju, napravio pauzu od 6 meseci u drugom zatvoru). Obzirom na ovako ugledno društvo bile su preduzete razne mere koje su trebale da osiguraju da cenjena klijentela ne napušta svoj ’hotel’ ali, naravno, lista onih koji su pokušavali bekstvo duga je (postoje i zatvorenici koji su više puta pokušavali da pobegnu ali - bez uspeha). Visoki zidovi, veliki broj čuvara, komplikovane procedure otvaranja i zatvaranja vrata, stalni pretresi, samice, more sa jakim, nepredvidivim strujama i puno ajkula, nisu delovali obeshrabrujuće za tvrde momke koji nisu hteli da robijaju. Većina nesuđenih begunaca bila je uhvaćena, bilo je i onih koje su stražari ubili a jedan pokušaj bekstva pretvorio se u pobunu.

Trojku koja je 11. juna 1962.g. izvela najslavnije bekstvo činili su Frenk Moris i braća Džon i Klarens Anglin. Naravno, ni oni nisu bili ’cvećke’ – Moris (1926) je osuđen na doživotnu robiju zbog posedovanja droge i oružane pljačke; braća Džon (1930) i Klarens (1931) su osuđena na robiju 15 do 20 godina, zbog pljačke banke a u Alkatraz su poslati jer su uhvaćeni prilikom pokušaja bekstva iz zatvora u kome su ’oduživali dug državi’. Plan za bekstvo je bio promišljen i precizan pa se smatra da ga je skovao Moris čiji je koeficijent inteligencije bio 133, dakle natprosečan (samo 3% ljudi ima toliku inteligenciju); kao glavnog planera poneki autori, pak, navode Alena Vesta. Iza ćelija u bloku B, u koji su smešteni zaverenici, postojao je ventilacioni otvor širok manje od metar koji se penjao sve do krova zgrade. Begunci su najpre kašikama i alatom ukradenim iz radionice skinuli, vlagom već omekšan, beton oko ventilacione rešetke. Delove betona razbili su i priručnom bušilicom napravljenom od ukradenog motora iz usisivača. Buku radova prigušilo je pevanje tokom obaveznih ’muzičkih časova’. Otvor je maskiran lažnim zidom koji je prevario čuvare. Tokom priprema zatvorenici su, na krovu, demontirali ventilacioni motor i rešetku a zakivke zamene lažnim. Da bi dobili u vremenu i obmanuli čuvare, begunci su odsudne noći, posle gašenja svetla u svoje ležaje ubacili odeću a na jastuke stavili od papira napravljene ljudske glave na koje su nalepili kosu ukradenu iz zatvorske berbernice. Izašavši iz ćelija popeli su se na krov odakle ih je put vodio, preko zida, do obale mora. Tamo su naduvali čamac napravljen od ukradenih kišnih kabanica. Veslajući priručnim veslima uputili su se prema obali.

            Istraga tvrdi da je u bekstvu trebao da učestvuje i Alen Vest. Međutim, on nije mogao na vreme da ukloni lažni zid oko vetilacione rešetka a kada je uspeo i izašao na krov utvrdio je da su njegovi prijatelji već otišli pa se vratio u zatvor. Prema zvaničnoj verziji begunci nisu uspeli da izađu na obalu već su se udavili u ledenim vodama zaliva. Ipak, nemogućnost da se javnosti prikaže telo makar jednog begunaca izazvala je sumnje u izveštaj vlasti. Naredne, 1963.g. zatvor Alkatraz je zatvoren, navodno zbog enormnih troškova održavanja i ’usluge’ koja je bila tri puta skuplja nego u drugim državnim zatvorima. Zatvorenici su raseljeni širom SAD a Alkatraz je pretvoren u muzej i postao jedna od prepoznatljivih ikona  prošlog veka.

            O bekstvu iz Alkatraza napisano je nekoliko knjiga i bezbroj članaka i feljtona, Zigelov film je ponovo usmerio pažnju javnosti na ovaj događaj i njegove nepoznanice. Dileme o tome kako je uopšte moguće da tako obiman plan, koji je zahtevao mnogo sredstava i alata i dugu realizaciju, prođe nezapaženo pored istreniranih čuvara, da li su begunci imali pomoć od korumpiranih policajaca, da li su begunci uspeli ili su se podavili, da li okoreli kriminalci mogu potpuno da nestanu i ne vrate se starim profesijama – nikada nisu odmakle dalje od pukih spekulacija. O bekstvu su se ozbiljnije pozabavili na TV kanalu Nacionalna geografija, 2011.g. kada su ’pretresli’ slučaj i otkrili policijske zapisnike po kojima je čamac begunaca otkriven na Anđeoskom ostrvu sa tragovima nogu koji su vodili prema unutrašnosti ostrva; iste noći je prijavljena i krađa automobila u toj oblasti, što se možda može povezati sa daljim aktivnostima begunaca. Ekipa emisije „Razbijači mitova“ koja se bavi preispitivanjem urbanih legendi, pokušala je da simulira bekstvo iz Alkatraza i njihov zaključak je bio da je moguće da su begunci stigli na obalu. U svakom slučaju potraga za beguncima nije prekinuta (biće obustavljan kada begunci napune 100 godina, dakle ne pre 2026.g.), za njima je raspisana i poternica sa novčanom nagradom. Do danas, međutim, niko nije pokupio nagradu.

(2012)