NOVI KRIMIĆ NA KIOSCIMA – „Krimi hit“, Dan graf, Beograd, 1998.

Pojava edicije „Krimi hit – remek dela kriminalističke literature“ (izdavač ’Dan graf’ Beograd) na novinskim kioscima prijatno je iznenađenje koje istovremeno otvara i brojna pitnaja. Nakon više od pola decenije nepostojanja ovakvih izdanja u roto obliku treba iznaći način skretanja pažnje odnosno nametanja potencijalnim čitaocima. Posle ’svetlih’ trenutaka u 70-tim, kada su krimi edicije nastajale i nestajale velikom brzinom, 80-tih, u kojima je preostalo tek nekoliko izdanja, događaji s početka ove decenije jednostavno su izbrisali roto krimić. Biblioteka kriminalističkih bestselera „Trag“ ostala je u drugoj državi a inflacija je slomila slavni „X-100“; u jednom trenutku krimići na kioscima sveli su se na romane T. H. Grejča o njegovom popularnom junaku Hejziju. Nekoliko post-inflacijskih edicija brzo i neslavno je završilo (npr ’Triler Ekstaza’). Ponešto romana i priča pojavilo se u knjiškom obliku ali je to nedovoljno a zbog cene i nepristupačno široj publici. Dakle, nakon ’sušnih’ godina novoj ediciji trebaće više vremena da zaživi, da navikne čitaoce na svoje postojanje na kioscima (što podrazumeva redovno izlaženje) a ta zadrška znači da će potrajati dok se uloženi novac ne počne vraćati (a takva varijanta nije popularna u naša vremena kada važi maksima ’uzmi novce i beži). Dodatni problem je nepoznanica zvana - nove generacije. Jer, oni koji su jednom čitali krimiće rado će im se vratiti (više teoretičara dokazivalo je tezu o gotovo opsesivnoj zavisnosti od konzumiranja krimića) ali šta je sa mladima koji to iskustvo nemaju već krimiće izjednačavaju samo sa filmom? I na to pitanje odgovor će se dobiti ako „Krimi hit“ bude potrajao.

            U prvom broju „Krimi hit“ donosi roman Pitera Činija „Sasvim nebitno“. Čini (1896-1951) je našim čitaocima poznat još od 60-tih po nekoliko desetina prevedenih romana i priča. U ovom delu poznati detektiv Slim Kalahan rešava slučaj nestanka mladog pesnika i susreće mnoštvo neobičnih tipova iz viših društvenih slojeva, dok na sve strane padaju nemačke bombe (II svetski rat uveliko traje). Na kraju će biti raskrinkana špijunska banda i sačuvano dostojanstvo ugledne porodice (uz malo laži, manipulacija i tuče). Čini nikad nije bio u prvoj ligi krimi pisaca ali su mu dela solidno pisana, što će reći lako se čitaju, mogu da razonode i nasmeju. Ono što je opterećivalo Činijeve priče jeste kolebanje između klasičnog (tradicionalnog) i tada relativno novog, tvrdog krimića. Kalahan je tipičan tvrdi heroj ali, s druge strane, previše misli (iako tvrdi da to ne radi) pa radnja prečesto stoji dok on, sam ili, češće, u razgovoru, objašnjava ono što se desilo. Pisac je bio svestan ove manjkavosti i pokušavao da izbegne ’spora’ mesta i to mu je ponekad uspevalo a ponekad – kao u ovom romanu – ne.

            (Naravno, autori su na različite načine rešavali ovaj problem: razmeštanjem tj. razbijanjem informacija i objašnjenja na veći broj stranica, svođenjem istih na one najbitnije, na štetu spekulacija koje bi zavele na pogrešan trag, ili potpunim zapostavljanjem objašnjenja po čemu je bio poznat  R. Čendler.)

            Preostale stranice „Krimi hita“ broj 1, ispunjava priča klasika žanra Dešajela Hemeta „Nestašluk kod Gejtvuda“ u kojoj slavni bezimeni detektiv iz Kontinental agencije rešava slučaj lažne otmice. Hemet je, uz Rejmonda Čendlera i Miki Spilejna, kao klasika, i Džejmsa Elroja, kao nove zvezde, najavljen za sledeće brojeve, što će, sveukupno, svakako obradovati stare krimi obožavaoce, koji će se prisetiti poznatog štiva („Sasvim nebitno“ je objavljeno 1990.g. u „Tragu“ br. 286) a, nadajmo se, i privući mlade čitaoce. Poželimo stoga „Krimi hitu“ uspeh i dugo izlaženje.

(1998.)

P.S. "Krimi hit" nije doživeo ni drugi broj.