BUDUĆA ISTORIJA STAROG RIMA „2484 Kvirinal avenija“ Sebastijan Korn, izdavač Prosveta, Beograd 1996.

Rumunska SF/fantastička književnost pažljivim pratiocima žanra nije potpuno strana, pre svega zbog Vladimira Kolina (rođen 1921.), pisca „Legendi Vamove zemlje“. Drugi autori ostali su nedovoljno poznati, u skladu sa ustaljenim obrascem da se manje SF scene prepoznaju po samo jednom tzv ’reprezentativnom’ piscu. Ipak, nove generacije književnika stasavaju a među mlađim rumunskim SF piscima istakao se Sebastijan A. Korn (1960), naročito pošto je na tradicionalnom evropskom susretu SF pisaca u Glazgovu 1995.g. nagrađen za svoj rad. „2484 Kvirinal avenija“ je Kornov roman iz 1996.g. koji je ekspresno objavljen i kod nas.

            U pitanju je delo koje pripada podžanru ’alternativne istorije’, odnosno dešava se u svetu koji sa našim ima zajedničku istoriju do određenog trenutka od koga se tokovi, zbog (ne)nastupanja nekih događaja, dele i razdvajaju. Intrigantnost ovog podžanra, koja se ogleda u konstruisanju drugačije stvarnosti i njenom, manje ili više prisutnom, postavljanju spram one koju živimo, donela je nekoliko istinskih remek-dela kakva su „Čovek u visokom dvorcu“ Filipa K. Dika, „Pavane“ Kejt Robertsa, „Gvozdeni san“ Normana Spinrada, „Uhvatite taj cepelin!“ Frica Lajbera. (Kao svojevrsni kuriozum pomenimo da je najčešća tema alternativnih istorija pobeda nacista u II svetskom ratu.) U Kornovom romanu Staro Rimsko carstvo nije propalo već se raširilo na sve kontinente, hrišćanstvo je i dalje sekta, filozofske škole (Stoici, Hermetičari) postale su političke partije i centri ekonomske moći, mreža trgovine pokriva ceo svet a profit i moć su najveći izazovi. Mnoštvo ’novih’ detalja: gradsko osvetljenje pomoću bitumena, lokomobil, cimbalfon, luksofor, ustrojstva pošte, pomešano je sa ’poznatim’ gladijatorskim igrama, togama, senatima ili proslavama Martovskih ida, i čini izmišljeni (ili bolje reći, na realnim činjenica dograđeni) svet maksimalno uverljivim i stvarnim.

            Na ovako postavljenoj pozornici odvija se složena potera za najmoćnijim čovekom sveta. Ujedinjeni željom da sruše takmaca politički neistomišljenici (rimske partije uz pomoć Hara Krišna sekte) krenuće u veliku akciju otkrivanja sedišta Amfijaraosa Eutheriusa, angažujući profesionalne ubice, špijune i policiju. Istovremeno, i Eutheriusov sin-naslednik, iako progonjen, i sam traga za ocem koji ga je napustio u ranom detinjstvu. U velikom finalu koje započinje na berzi (kakve su u Starom Rimu postojale i bile koren ovih koje danas funkcionišu) i nastavlja se jurnjavom kroz ulice Vest Elefantine na novoj Atlanti (ili ’našoj’ Americi), zaverenici će izgubiti a sin će, u kući iz naslova romana, od oca preuzeti simbole moći, upravo pre nego nastupi novi milenijum. (Ali, 1999.g. iz romana nije ona koja će i nama nastupiti jer naše godine se računaju od Hrista a one iz romana po kalendaru Julija Cezara iz 46.g. pre naše ere – pa je, dakle, novi milenijum iz romana već nastupio u verziji istorije koju živimo). Otac će sinu otkriti i veliku tajnu – da su oni naslednici Boga koji je stvorio Univerzum ali se delo postojano otima kontroli, sve je teže usporavati razvoj nauke (pronalaske elektriciteta ili plastike) koji će ugroziti Stvaraočev položaj. „Da bi lakše rukovodio njima (ljudima), uči ih moralu. Ako budu moralni, oni će se bojati!“, poručuje stari Bog novom koga čekaju iskušenja zavera, mržnje i pohlepe. Tako priča dobija novu ravan, neobičnu metafizičku dilemu.

            Korn uspešno vodi različite niti pripovesti i gradi tenzije uz dozirana psihologiziranja i postupno objašnjavanje opisanog sveta, mada se ponekad dešava da zbuni čitaoca i dovede ga u nedoumicu ko je šta rekao ili uradio (što je delom posledica Kornovih propusta i nedorađenosti ali deo odgovornosti snose i prevodioci i tehnički urednici knjige, tj. varijacije u kvalitetu njihovog dela posla). U svakom slučaju, u pitanju je vrlo dobar žanrovski roman, sa neuobičajenim razrešenjem, koji svakako zaslužuje pažnju i predstavlja kvalitetnog autora čiji razvoj bi bilo zanimljivo i nadalje pratiti.

(1997)