Intervju je svakako najneposreniji način novinarskog predstavljanja
ličnosti. Namesto opisivanja, prepričavanja ili objašnjenja, dakle prikazivanja
’iz druge ruke’, živa reč otkriva unutrašnje pejzaže aktera razgovora. Naravno,
novinar mora da dozvoli svom sagovorniku da razvije misli ali i da ga usmeri,
spreči lutanja. Stoga je intervju koji ima intenciju da predstavi jednu ličnost
u njenoj posebnosti (a ne tek da iskoristi trenutak medijske pažnje koju je ova
privukla) izuzetno zahtevna kategorija a knjige ovakvih tekstova retke na našoj
kulturnoj sceni. Zvonko Prijović (1965), nakon 15 godina intenzivnog
novinarskog rada, sakupio je 15 razgovora urađenih u razdoblju od 1987. do
1996.g. sa poznatim ličnostima iz svetova književnosti, pozorišta i estrade.
Knjigu otvara intervju
sa Arsenom Dedićem iz 1987. u kome on predstavlja svoje stvaralaštvo ali i
glasno razmišlja o društvenom okruženju, dok u razgovoru iz 1996.g., koji
zatvara knjigu, sabira ono što je u međuvremenu uradio i sagledava stanje
nastalo raspadom zajedničke nam države. U ovom decenijskom okviru koji
podrazumeva razvoj, krizu i raspad jednog sistema vrednosti i traganja za
novim, sopstvenim i grupnim, egzistiraju i ostali segmenti knjige. Josipa
Lisac, govoreći o 70-tim i 80-tim, otkriva lagano posustajanje poleta jedne
generacije umetnika, dok njen mlađi kolega, Đorđe Balašević, nonšalantno
odgovara (uz dozu cinizma) na pitanja iz upitnika koji je svojevremeno sastavio
Marsel Prust. Mustafa Nadarević opčinjen je podvojenošću ličnosti glumca i
uznemiren zatvorenošću tada ’jedinstvenog kulturnog prostora’. Pozorišni
reditelj Petar Zec ukazuje na bogatstvo i aktuelnost Andrićevog dela.
Razgovori sa
književnicima započinju sa Svetislavom Basarom, majstorom paradoksa i
istraživačem propasti Zapadne civilizacije. Mileta Prodanović, slikar i pisac,
i Aleksandar Jerkov, književni kritičar, u intervjuu iz 1994.g. simultano
razmišljaju o sukobu građanske tradicije i novokomponovanog kiča i šunda.
Branko Kukić, pisac i esejista, sagledava ulogu inertnih masa u istoriji i
mesto intelektualca u društvu, dok o (ne)opravdanosti poezije u današnje
postindustrijsko vreme govori pesnik Jovan Zivlak. Postmodernu u umetnostima
(likovnoj i književnoj) razmeravaju Andrej Tišma odnosno pesnik i prozaista
Milan Orlić. Pesnici mlađe generacije, Dragan Jovanović Danilov i Zoran Bognar,
pokušavaju da definišu svoje poetske motive, interesovanja i uzore a Milenko
Pajić pripoveda o ljubavi i usudu pesnika Laze Kostića i Lenke Dunđerski.
U konačnom sagledavanju
knjiga intervjua „Iskušenje vremena“ Zvonka Prijovića predstavlja interesantnu
lepezu individualnih stavova i ideja ali i, zahvaljujući autorovoj sposobnosti
da sagovornika inspiriše na aktivno promišljanje savremenosti, bogatu sliku
jednog važnog istorijskog trenutka.
(1998)
0 komentara:
Постави коментар