Intervju je svakako najneposreniji način novinarskog predstavljanja ličnosti. Namesto opisivanja, prepričavanja ili objašnjenja, dakle prikazivanja ’iz druge ruke’, živa reč otkriva unutrašnje pejzaže aktera razgovora. Naravno, novinar mora da dozvoli svom sagovorniku da razvije misli ali i da ga usmeri, spreči lutanja. Stoga je intervju koji ima intenciju da predstavi jednu ličnost u njenoj posebnosti (a ne tek da iskoristi trenutak medijske pažnje koju je ova privukla) izuzetno zahtevna kategorija a knjige ovakvih tekstova retke na našoj kulturnoj sceni. Zvonko Prijović (1965), nakon 15 godina intenzivnog novinarskog rada, sakupio je 15 razgovora urađenih u razdoblju od 1987. do 1996.g. sa poznatim ličnostima iz svetova književnosti, pozorišta i estrade.
            Knjigu otvara intervju sa Arsenom Dedićem iz 1987. u kome on predstavlja svoje stvaralaštvo ali i glasno razmišlja o društvenom okruženju, dok u razgovoru iz 1996.g., koji zatvara knjigu, sabira ono što je u međuvremenu uradio i sagledava stanje nastalo raspadom zajedničke nam države. U ovom decenijskom okviru koji podrazumeva razvoj, krizu i raspad jednog sistema vrednosti i traganja za novim, sopstvenim i grupnim, egzistiraju i ostali segmenti knjige. Josipa Lisac, govoreći o 70-tim i 80-tim, otkriva lagano posustajanje poleta jedne generacije umetnika, dok njen mlađi kolega, Đorđe Balašević, nonšalantno odgovara (uz dozu cinizma) na pitanja iz upitnika koji je svojevremeno sastavio Marsel Prust. Mustafa Nadarević opčinjen je podvojenošću ličnosti glumca i uznemiren zatvorenošću tada ’jedinstvenog kulturnog prostora’. Pozorišni reditelj Petar Zec ukazuje na bogatstvo i aktuelnost Andrićevog dela.
            Razgovori sa književnicima započinju sa Svetislavom Basarom, majstorom paradoksa i istraživačem propasti Zapadne civilizacije. Mileta Prodanović, slikar i pisac, i Aleksandar Jerkov, književni kritičar, u intervjuu iz 1994.g. simultano razmišljaju o sukobu građanske tradicije i novokomponovanog kiča i šunda. Branko Kukić, pisac i esejista, sagledava ulogu inertnih masa u istoriji i mesto intelektualca u društvu, dok o (ne)opravdanosti poezije u današnje postindustrijsko vreme govori pesnik Jovan Zivlak. Postmodernu u umetnostima (likovnoj i književnoj) razmeravaju Andrej Tišma odnosno pesnik i prozaista Milan Orlić. Pesnici mlađe generacije, Dragan Jovanović Danilov i Zoran Bognar, pokušavaju da definišu svoje poetske motive, interesovanja i uzore a Milenko Pajić pripoveda o ljubavi i usudu pesnika Laze Kostića i Lenke Dunđerski.
            U konačnom sagledavanju knjiga intervjua „Iskušenje vremena“ Zvonka Prijovića predstavlja interesantnu lepezu individualnih stavova i ideja ali i, zahvaljujući autorovoj sposobnosti da sagovornika inspiriše na aktivno promišljanje savremenosti, bogatu sliku jednog važnog istorijskog trenutka.
(1998)

0 komentara:

Постави коментар

top